Prema podacima iz 2019. godine, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 23,2 odsto, a posebno su ugroženi jug Srbije, okolina Kuršumlije, Vranja i ruralna područja, izjavila je direktorka Fondacije „Ana i Vlade Divac“ Ana Košel na onlajn diskusiji „Da li se u Srbiji gladuje?“. Ona je navela da ispod linije apsolutnog siromaštva u Srbiji živi 7,3 odsto stanovnika, odnosno oko pola miliona ljudi, među kojima je 100.000 dece.
Posebno su ugrožene mnogočlane porodice, iz ruralanih opština, porodice sa samo jednim roditeljem, porodice sa članom koji je osoba sa invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja i ljudi bez doma.
Pokrajinski sekretar za privredu Nenad Ivanišević rekao je da je Zakon o socijalnim kartama ušao u proceduru i da je to važno da bismo „izašli iz začaranog kruga“.
„Izašli iz začaranog kruga“
Prema statistici, rekao je, turizam je „u užasnom problemu“, posebno u velikim gradovima, „jer nema događanja, pa nema ni zarade“. On je naveo da ima oko 180.000 radno sposobnih ljudi bez posla u Srbiji koje je potrebno edukovati kako bi bili adekvatno pripremljeni za tržište rada.
Govoreći o Romima, kao o posebno ranjivoj grupi, Ivanišević je rekao da je potrebno drugačije reagovati kada romsko dete ne ide u školu nego kada su u pitanju druga deca.
On je upozorio da se često o izostanku romske dece iz škola, kao i o maloletničkim brakovima, govori kao o „delu tradicije“ i naglasio da to nije deo tradicije.
O srednjoškolskom obrazovanju, naveo je, „treba govoriti kao o obaveznom“, jer u 21. veku „treba govoriti o tome koliko je dece završilo najmanje srednju školu“.
Samo 13 odsto osoba sa invaliditetom ima priliku da radi
Predsednica Saveta roditelja udruženja Kreativno-eduktivni centar Slavica Živković rekla je da osobe sa invaliditetom spadaju u grupu onih sa najvećim rizikom od siromaštva, jer su im prihodi „disproporcionalno ispod granice siromaštva“.
Ona je navela da je preko 70 odsto porodica u kojima je neki član osoba sa invaliditetom ispod linije siromaštva i dodala da samo 13 odsto osoba sa invaliditetom „ima priliku da radi“.
Siromaštvo osoba sa invaliditetom, rekla je, „višeslojno je, otežan im je pristup kapitalu, obrazovanju i donošenju odluka“. Ona je navela da u Srbiji ima oko 800.000 osoba sa invaliditetom, a da su „u najvećem problemu“ osobe sa smetnjom u razvoju.
Porodice dece sa takvim invaliditetom, navela je, često su disfunkcionalne, samo jedan roditelj se brine o detetu, a roditelji zbog pojačanog pritiska češće oboljevaju i za takvu decu nema dovoljno mesta u specijalizovanim državnim institucijama.
Ona je istakla da je veliki problem i gubitak posla roditelja dece sa smetnjama u razvoju, jer „poslodavci nemaju razumevanje za njih, i teško zadrže posao i ako ga dobiju, onda koriste socijalnu pomoć, pa se problem usložnjava, gubitak posla pojačava rizik od mentalnih problema, a takvi roditelji su još manje sposobni da se bave decom, i takve porodice idu samo dublje u rizik od siromaštva“.
Živković je rekla da osobe sa invaliditetom teško nalaze posao i pored mera države, a osnovni problem su „izražene predrasude, poslodavcu je jednostavnije da ima kadar iz redovne popoulacije“.
Ona je navela da Nacionalna služba za zapošljavanje ima sjajne programe za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali su oni „nedovoljno iskorišćeni“.
U Beogradu najmanje 5.000 beskućnika
Aktivista humanitarne organizacije Adra Igor Mitrović izjavio je da je obrazovanje „najdokazanija mera kojom se prekida siromaštvo“ i naveo da samo u Beogradu ima „najmanje 5.000 beskućnika, što je ogroman broj“.
Mitrović je naglasio da je beskućnicima pristup zdravstvenim uslugama tokom pandemije dodatno otežan, jer su oni i inače „isključeni iz sistema koji nije adaptiran da priđe osobama koje su na ulici i koje su se odvikle od korišćenja zdravstvenih usluga“.
Mitrović je rekao da nije precizno definisan pojam beskućnika i da ih ima više nego što se misli, jer su u pitanju ne samo osobe koje žive na otvorenom ili su zauzele napuštene prostore, već i oni koji napuštaju ustanove iz sistema socijalne zaštite ili zatvore, koji su „de fakto beskućnici ili su na ivici da budu beskućnici“.
On je naveo da ulaganje u obrazovanje prevenira pojavu siromaštva, pogotovo u iscrpljujućim periodima kao što je pojava kovid-19.
Problem sledeći talas siromaštva
Mitrović je upozorio da je glavni problem sledeći talas siromaštva koji će se dogoditi ako deca iz romske nacionalne zajednice „ispadnu iz sistema školovanja jer je obrazovanje onlajn“.
Romska deca su u problemu jer im „jezik školovanja nije maternji jezik“, naveo je Mitrović i dodao da podrška njihovom obrazovanju izostaje čak i kad su njihove porodice zainteresovane, jer takve porodice nemaju tehničkih mogućnosti za školovanje, „kao što je inetrnet“.
On je rekao da bi osim uređaja i tutorska podrška obrazovanju romske dece „možda rešila problem“ i pozvao građane da budu volonteri-tutori u onlajn nastavi i pomognu romskoj deci da rešavaju domaće zadatke kako ona ne bi odustala od škole.
Izvor: FoNet
Foto: Pixabay