Ejda Lavlejs napisala je prvi algoritam namenjen da bude izvršen od strane mašine, zbog čega se smatra prvim programerom. Predvidela je i dalekosežni uticaj koji će imati analitička mašina Čarlsa Bebidža, preteča modernih računara.
Ejda je imala neuobičajeno odrastanje za jedno aristokratsko dete. Rođena je 10. decembra 1815, kao ćerka čuvenog engleskog pesnika Lorda Bajrona, i njegove žene, Anabele Milbank.
Međutim, brak njenih roditelja nije bio najsrećniji — ubrzo nakon Ejdinog rođenja, oni se razvode i njen otac napušta London. Umro je u Grčkoj, kada je Ejdi bilo 8 godina.
Grofica talentovana za matematiku
Plašeći se da će joj ćerka naslediti očevu nepredvidivu prirodu, Ejdina majka je veoma strogim vaspitanjem pokušala da je usmeri na drugu stranu. Iako neuobičajeno za žene tada, Ejda je morala da uči matematiku i prirodne nauke, za koje je pokazala zapanjujući talenat.
Kao aristokratsko dete imala je pristup vrhunskim tutorima u to vreme, i ubrzo se formirala kao matematičarka, ali je bila izvrsna i na drugim poljima. Pored matematike, bila je i odlična muzičarka i volela je književnost.
Jedna od Ejdinih najvećih uzora bila je gospođa Somervil — prva žena članica Kraljevskog Astronomskog Društva. Još kao mladoj ostvario joj se san da je upozna, i one su postale veoma dobre prijateljice.
Upravo je na jednoj od zabava koje je organizovala Ledi Somervil Ejda upoznala svog budućeg muža, Ser Vilijama Kinga. Oni se venčaju kada je Ejdi bilo 19 godina, a ubrzo nakon njihovog venčanja on postaje Grof od Lavlejsa. Mlada Ejda Bajron postaje poznata kao Grofica od Lavlejsa, i do danas je svi pamte kao Ejdu Lavlejs.
Saradnja sa Čarlsom Bebidžom
Na jednoj od zabava, Ejda upoznaje i Čarlsa Bebidža, tada veoma cenjenog profesora matematike. On joj predstavlja svoje ideje, između ostalih i koncept o analitičkoj mašini. Ona tada svojom inteligencijom ostavlja Bebidža zapanjenog, jer sa lakoćom shvata o čemu joj on govori. Činilo se kao da ona neke od njegovih ideja razume bolje od njega.
Bebidž 1840. godine odlazi u Italiju da drži predavanje o svojoj analitičkoj mašini i nekim računarskim konceptima, tada naprednim idejama u matematici i inženjerstvu.
Jedan mladi italijanski inženjer hvatao je beleške sa predavanja, i one su zatim objavljene na francuskom. Bebidž tada moli svoju prijateljicu Ejdu da prevede beleške na engleski, kako bi njegove ideje stigle do što većeg broja ljudi.
Prilikom prevođenja, Ejda se osetila slobodnom da na prevod doda i neke svoje komentare, čak i sopstvene ideje. Beleške je označavala slovima od A do G. U njima je naglašavala razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorom, i Babidžove mašine, koja može da se poredi sa modernim računarima.
U poslednjoj, G belešci, Ejda opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga ona se može smatrati prvim računarskim programerom. Koncentrisala se na ono što bismo mogli danas nazvati “softverskim” aplikacijama za analitičku mašinu.
Uz pomoć Bebidža za nekoliko meseci završava rad, a prevod na kraju postaje tri puta duži od orginalnog teksta.
Tragičan kraj
Ejdi je bilo dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila treće dete. Na veliko iznenađenje, doživela je duševni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom.
U delirijumu gubi razum i proživljava različite vizije, verujući u nekim trenucima kako ima božiji um. Postaje navučena na ovu kombinaciju lekova, što kreće da joj uništava život. Na sve to, lekari joj konstatuju i rak grlića materice.
Ipak, u jednom trenutku uspeva da ostavi alkohol. Samo da bi ga zamenila novom zavisnošću, kockanjem. Strast prema kockanju delila je sa svojim velikim mentorom i saradnikom, Čarlsom Bebidžom. Zajedno su testirali matematičke teorije o verovatnoćama konjskih trka.
Ejda je oduvek volela konje, a za Bebidža je to bio način da se izvuče iz dugova. Za razliku od njega, ona nije imala sreće sa kockanjem i morala je da proda porodični nakit kako bi otplatila dugove.
Ejdin život sve silovitije išao je prema dole, uz bolest i adikciju. Zbog brojnih skandala i kockanja izubila je ugled, a tadašnje metode lečenja raka koje su uključivale puštanje velikih količina krvi nisu joj pomogle. Ostaje vezana za krevet i brigu o njoj preuzima njena majka, koja ne dozvoljava njenim najbližim prijateljima da je vide.
U jednom razgovoru sa svojim mužem poverava mu nešto što je učinilo da je i on napusti i nikad više ne poseti.
Umire sa 36 godina, sa koliko je umro i njen otac. Sahranjena je po svojoj želji pored njega, na groblju u Notinghemširu.
Veliko nasleđe
Ejda Lavlejs bila je talentovana genijalka, matematičarka sposobna da shvati i najkompleksnije ideje svog vremena. Dala je veliki doprinos matematici i računarstvu. Napisala je prvi ikada objavljen kompjuterski algoritam za analitičku mašinu, i suštinski prva smislila koncept softvera.
U njenu čast američka vlada je programski jezik koji je razvila 1979. godine nazvala upravo po njoj — Ejda (Ada).
Ostavila nam je veliko nasleđe, zbog čega 11. oktobar obeležavamo kao njen dan, dan Ejde Lavlejs.
Aleksa Vidović
Izvor: Startit
Foto: United States public domain, Wikipedia