U Nemačkoj je zajedno sa šest velikih bankarskih grupacija iz sveta testirano trgovanje prvom državnom obveznicom koja je zasnovana na blokčejn tehnologiji. U Bundesbanci najavljuju da bi ova nova tehnologija, koja omogućava ulagačima da kupuju hartije od vrednosti na blokčejnu u zamenu za novac centralne banke, mogla da se proširi na celu evrozonu. I to mnogo pre nego što Evropska centralna banka kreira digitalni evro.
Nemačke vlasti razvile su tehnologiju koja omogućava investitorima da kupuju i prodaju hartije od vrednosti na blokčejnu, u zamenu za novac centralne banke. Na taj način premošćen je jaz između dva sveta koja su nekada izgledala nepomirljiva, saopštava Rojters.
Privatne i javne institucije širom sveta eksperimentišu sa upotrebom tehnologije distribuirane glavne knjige (DLT), najpoznatije po tome što se upotrebljava za transakcije bitkoinom i drugim kriptovalutama, za poravnanje trgovine zvaničnim novcem.
Bundesbanka, koja zajedno sa Dojče berzom i nemačkom vladinom agencijom za dug sprovodi ovaj projekat, saopštila je da je njeno rešenje prvo koje omogućava onima koji prodaju hartije od vrednosti na blokčejnu da zaradu primaju na svoj račun u centralnoj banci.
Tehnologija kojoj ne treba kriptovaluta centralne banke
U Saveznoj banci Nemačke najavljuju da bi ova tehnologija mogla da se proširi na celu evrozonu, mnogo pre nego što Evropska centralna banka pokrene digitalni evro.
„Učesnici u projektu su pokazali da je moguće uspostaviti tehnološki most između blokčejn tehnologije i konvencionalnih sistema plaćanja za poravnanje hartija od vrednosti u novcu centralne banke, bez potrebe da centralna banka kreira digitalnu valutu“, istakli su zvaničnici Bundesbanke.
Tokom testiranja nove tehnologije, na blokčejnu je izdata desetogodišnja državna obveznica kojom je probno trgovalo šest banaka: Berkli banka, Siti banka, Komercbanka, DZ banka, Goldman saks i Sosijete ženaral banka.