Konsultant za investicije Mahmud Bušatlija izjavio je danas da se pravo korišćenja gradjevinskog zemljišta u Srbiji ne može pretvoriti u pravo svojine, a da se ne plati njegov otkup.
On je za Betu rekao da je gradjevinsko zemljište u vlasništvu države i smatra se teritorijalnim kapitalom.
„Država ne sme da smanjuje ili otudjuje svoj kapital, poklanjanjem bilo kog, pa i teritorijalnog kapitala“, rekao je Bušatlija, komentarišući inicijativu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) da država dozvoli besplatnu konverziju prava korišćenja zemljišta koje je stečeno kupovinom firmi u privatizaciji i stečaju u pravo svojine bez nadoknade, kako bi se „otkočila gradnja na tom zarobljenom zemljištu“.
Ministar gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić najavio je nedavno mogućnost ukidanja konverzije prava korišćenje u pravo svojine na gradjevinskom zemljištu uz naknadu, a i premijerka Ana Brnabić je najavila takvu mogućnost.
Ustavni sud je 2013. godine ocenio da se pravo korišćenja gradjevinskog zemljišta, stečenog u privatizaciji, stečaju ili izvršnom postupku može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. „Kupovinom preduzeća u procesu privatizacije vlasnici su stekli svojinu samo nad kapitalom i imovinom, ali ne i nad zemljištem“, naveo je Ustavni sud.
Ko ima pravo da pokloni državno zemljište
Bušatlija je rekao da treba imati na umu, kada se o tome razmišlja, da je Kina njen izvanredno brzi razvoj ekonomije bazirala na upravljanju teritorijalnim kapitalom, uglavnom opremanjem i izdavanjem gradjevinskog zemljišta u zakup.
„Ko ima pravo da pokloni državno zemljište. Ne znam na šta se oslanjaju ti koji zagovaraju mogućnost besplatne konverzije koja bi umanjila državni kapital. Oni bi trebalo da nam kažu da li takva mogućnost postoji po evropskim i anglosaksonskim pravima, ili postoji li mogućnost da se otudji državno vlasništvo, na primer u nekoj američkoj državi“, rekao je Bušatlija.
Dodao je da „ti koji to zagovaraju, nameću ta pravila zemljama u tranziciji, ne vodeći računa o javnom interesu i zaštiti državnog teritorijalnog kapitala“.
Pravo korišćenja zemljišta je, prema njegovim rečima, nasledjeno iz vremena socijalizma.
„Kada je počela tranzicija u prvom zakonu o izgradnji bilo je predvidjeno da se sa prava korišćenja gradjevinskog zemljišta predje na pravo zakupa“, rekao je Bušatlija.
Ako je, kako je rekao, država uredjena, besplatne konverzije ne bi smelo da bude, pa ne bi mogao da radi ko šta hoće na štetu javnog interesa.
Gradjevinarstvo i zemljište se, po oceni Bušatlije, ne može regulisati jednim zakonom, kao što se do sada radilo, Zakonom o planiranju i izgradnji.
„U Srbiji se i privatizacija provodila na štetu javnog interesa, smanjujući državni kapital. To nas je koštalo ozbiljne deindustrijalizacije, zahvaljujući činjenici da je industrijski kompleks privatizovan prodajom po daleko nižoj ceni od tržišne vrednosti i na taj način je omogućeno da se industrija uništi i omogući pretvaranje tog zemljišta u gradjevinsko zemljište“, rekao je Bušatlija.
Neophodna dugoročna strategija
Istakao je da je „korišćenje tako nastalog gradjevinskog zemljišta dovelo do izgradnje komercijalnih i stambenih objekata, čijim se izdavanjem stvara rentni kapital, a ta vrsta kapitala ne stvara nova radna mesta i ne podiže zaposlenost, ali dislocira državni kapital u privatne džepove“.
Dodao je da privatizaciju, a ni konverziju prava korišćenja u pravo svojine nije trebalo započinjati bez dugoročne strategije razvoja domaće ekonomije, a svakako ne pre revitalizacije nasledjene industrije.
Nedostatak planiranja je Srbiju, prema njegovim rečima, doveo i do preuranjene liberalizacije uvoza, koja je gotovo uništila proizvodnju razmenljivih dobara, koja nisu mogla biti konkurentna uvezenim robama.
„Zbog toga država mora da ima ozbiljan pristup dugoročnom planiranju“, rekao je Bušatlija.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
