U najsmrtonosnije pandemije u istoriji ubrajaju se Crna smrt, Male boginje i Španski grip. Kovid-19 nije čak ni među prvih pet, ali budući da još traje nezahvalno je davati prognoze o tome da li će ih dostići.
Od kada postoji civilizacija čoveka su kosile razne infektivne bolesti. Nisu sve te bolesti nazivane pandemijama, jer da bi nešto dobilo taj status mora da ispuni tri kriterijuma: da je novo, dakle nepoznato oboljenje, da se infekcija širi i izaziva teže posledice i da se uzročnici bolesti brzo šire. Korona virus i Kovid-19 ispunjavaju sve ove uslove.
Međutim, ma koliko uplašeni bili i ma koliko se u ovom trenutku osećali bespomoćno u odnosu na ovaj virus, nije na odmet podsetiti se da je kroz istoriju čovečanstvo uvek pobeđivalo uzročnike pandemija. A bilo je i gorih od korona virusa.
Najsmrtonosnije pandemije
Sajt Visual Capitalist rangirao je pandemije prema broju života koje su odnele. Za sada je na prvom mestu Crna smrt (kuga) koja je u 14. veku usmrtila između 75 miliona i 200 miliona ljudi. Procene variraju u zavisnosti od izvora informacija, a Visual Capitalist tvrdi da je u pitanju 200 miliona, što bi bilo pola tadašnje globalne populacije. U svakom slučaju ono što se zna je da je ova pandemija odnela trećinu evropske populacije.
Na listi je sledi pandemija malih boginja iz 15. veka od koje je preminulo oko 56 miliona ljudi. Tada je ova bolest u Evropi imala procenat smrtnosti od 30 odsto, međutim on je vremenom opadao zahvaljujući napretku medicine. U jednom trenutku naše istorije činilo se da je ova bolest na putu da bude iskorenjena međutim zahvaljujući širenju teorija zavere i posledičnom padu broja vakcinisane dece, ona nam opet preti.
Španski grip sa početka 20. veka smatra se trećom najopasnijom pandemijom na planeti budući da je odneo oko 50 miliona života, mada ove brojke variraju od 17 miliona do 100 miliona u zavisnosti od toga ko vam saopštava podatke. Zna se da je za dve godine, koliko je trajala pandemija, u četiri talasa bilo zaraženo 500 miliona ljudi, što je trećina tadašnje globalne populacije.
Korona virus
Trenutno, korona virus nije ni među prvih pet najsmrtonosnijih pandemija, što ne znači da neće biti, jer još nismo ni blizu njenog završetka.
Do sada je usmrtio 2,7 miliona ljudi. Loša vest je da se pojavilo nekoliko njegovih mutacija a dobra da je već nekoliko farmaceutskih kuća razvilo vakcine protiv ovog virusa koje donekle deluju i na mutacije. Ohrabruje i podatak da je medicina danas na mnogo većem nivou razvoja nego u vreme Crne smrti ili Španskog gripa. Doduše, ona nam može pomoći samo ako ima mesta u bolnicama. A broj mesta u bolnicama zavisi od nas samih.
Ova pandemija može, a i ne mora, da preraste u jednu od velikih i smrtonosnih pandemija. Za širenje korona virusa nije kriv sam virus, već ljudi, koji su njegovi domaćini. Bez nas, on ne bi mogao da preživi. Ukoliko smo zaraženi a vreme provodimo u izolaciji, on će sa našim ozdravljenjem umreti. Međutim ukoliko šetamo okolo i virus pređe na naše prijatelje, rođake, poznanike i sve ljude među kojima se krećemo virus će nastaviti da živi na novim domaćinima, dok ne pređe na sledeće. I tako će kružiti.
Ali, uz poštovanje antiepidemijskih mera i veliki broj vakcinisanih možemo ga suzbiti. Ljudska vrsta je pobedila sve slične viruse u svojoj istoriji, pa može i ovaj. Možda ćemo ga jednog dana bez straha gledati na nekoj infografici sličnoj pomenutoj, koju možete pronaći ovde, i ponositi se što smo i ovaj izazov uspeli da savladamo.
Ilustracija: Bernardino de Sahagún, Wikipedia
