Home VestiEkonomija Niska otkupna cena mleka

Niska otkupna cena mleka

by bifadmin

Proizvođači mleka u Srbiji su u nepovoljnom položaju zbog niske otkupne cene, rasta troškova proizvodnje, povećanog uvoza mleka, ali i krize izazvane pandemijom koronavirusa. Od države traže pomoć u nabavci stočne hrane i redovnijoj isplati subvencija.

Proizvođači su litar mleka pre šest godina prodavali za 41 dinar, dok sada u najboljem slučaju mogu da očekuju otkupnu cenu od 35 do 37 dinara, kaže za Novu ekonomiju Vasa Džigurski iz Udruženja proizvođača mleka Srbije. Cena mleka je pala, ali su troškovi proizvodnje porasli.

Ozbiljan problem

“Od 2015. godine… imate poskupljenje žitarica od 40 do 60 odsto i više, poskupljenje energije, radne snage i problem nedostatka radnika. Tu je još i korona i smanjena potrošnja. Da li je u pitanju manja platežna moć ljudi, ne znam, ali to je ozbiljan problem” navodi Džigurski.

Situaciju na domaćem tržištu je dodatno zakomplikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kojim je omogućen slobodan uvoz mleka. U skladu sa tim sporazumom, 2017. godine ukinuti su prelevmani, odnosno uvozne takse na mleko, koje je država 2015. godine imala kako bi zaštitila domaću proizvodnju.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, za period od 2015. do 2020. godine, teško je zaključiti u kojoj meri je njihovo ukidanje uticalo na cenu, ali brojke o konstantno rastućem uvozu mleka često govore o većoj isplativnosti dovoženja mleka iz inostranstva u Srbiju.

Izvoz mleka iz Srbije 2016. godine, kada su i dalje na snazi bili prelevmani, iznosio je 15.241 tona i vredeo je 9,51 miliona evra, dok je uvezeno 24.590 tona, u vrednosti od 17,61 miliona evra.

Izvoz mleka iz Srbije 2017. godine, kada su ukinuti prelevmani iznosio je 13.895 tona i vredeo je 7,18 milion evra , dok je uvoz bio skoro dvostruko veći, 25.949 tona, a vredeo je skoro trostruko više od izvoza, oko 21 milion evra.

Podaci pokazuju da je svih tih godina bilo negativnih efekata na domaću proizvodnju, čak i 2019. godine, kada je Srbija izvezla 77.451 tona mleka, skoro duplo više nego što je uvezla (tada 40.096 tona).

Uprkos tim razlikama u količini, uvezeno mleko tada je plaćeno 27,25 miliona evra, dok su prihodi od izvoza iznosili 25,9 miliona evra.

Ko proizvodi mleko u Srbiji?

U Srbiji postoji od 120 do 130 farmi čija proizvodnja zadovoljava evropske standarde i koje, uslovno rečeno, prave bruto dohodak za državu, kaže predsednik Udruženja proizvođača mleka Srbije.

“Imate drugu kategoriju farmi koje su na nivou razvoja, stalnog ulaganja, to su neke manje proizvodnje. Imate treću, socijalnu kategoriju, gde ljudi verovatno preživljavaju od toga i u najtežoj su situaciji,” napominje Džigurski.

Prema njegovim rečima, farme iz prve kategorije se takođe suočavaju sa izazovima, njihova ulaganja su velika i najlakše mogu da propadnu.

Naš sagovornik ipak ističe da je mleko u Srbiji dobrog kvaliteta i da domaću proizvodnju treba podržati, ali i da kriza na domaćem tržištu neće proći pre septembra 2022. godine.

“Svi su uložili puno i vlasnici i mlekare i država. Svi zajedno treba da nađemo neko rešenje. Budite sigurni da uvozno mleko po kvalitetu nije ni približno ovom koje imate u domaćoj proizvodnji,” kaže predsednik Džigurski.

Kako država može da pomogne proizvođačima

Oni koji proizvode najmanje 3.000 litara mleka po kvartalu, mogu da računaju na pomoć države u vidu premije od 7 dinara po litru. Podsticaji za mlečne krave iznose 25.000 dinara po grlu. Vasa Džigurski kaže da je mlekarima potrebna dodatna pomoć, pa su tim povodom nedavno imali sastanak u Ministarstvu poljoprivrede.

“Tražili smo da nam na vreme isplate subvencije i da nam pomognu u kupovini stočne hrane”.

Prema njegovim rečima, ključno je pitanje ko puni budžet ove zemlje. Ako je to domaća proizvodnja, onda bi, naglašava, najpravednija politika bila “kupujmo domaće”.

Džigurski u svom gazdinstvu ima 400 grla, a godišnje proizvede oko milion litara mleka. Problem je, međutim, što nema dovoljno svoje zemlje, pa ga zakup košta i do 340 evra po hektaru.

Onima koji razmišljaju o bavljenju tim poslom poručuje da je proizvodnja sa manje od 50 grla neisplativa i da bi hranu za stoku trebalo da obezbede za minimum godinu i po dana unapred.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar