Subvencije privredi u većini opština i gradova svode se na pomoć javnim preduzećima koja loše posluju, zbog čega se već godinama upozorava da one predstavljaju daleko veću štetu nego korist. Iskustva na terenu pokazuju da svega desetak opština u Srbiji upravlja svojim finansijama na način koji ih je pretvorio u efikasne servise za razvoj privatnog poslovanja.
Iako je Srbija po svojoj teritoriji mala država, u njoj nije lako doći do informacije gde je najpovoljnije započeti ili preseliti već postojeći posao. Takva odluka zahteva dugotrajno istraživanje i upoređivanje podataka o uslovima poslovanja po opštinama i gradovima, jer ne postoji centralizovano mesto gde su ovakve informacije objedinjene, uključujući i dostupne subvencije za privredu.
S druge strane, zbirni izveštaji i analize već odavno upozoravaju da je ovakva vrsta pomoći privredi iz opštinskih budžeta ne samo „rak rana“ lokalnih finansija, već i pretnja javnim finansijama na nivou cele države. Kao razlog se navodi to što se najveći deo lokalnih subvencija, iz godine u godinu, opredeljuje za pomoć javnim preduzećima koja loše posluju.
Tako je Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila u svom izveštaju da su lokalne samouprave iz budžeta dale 57,5 milijardi dinara, (oko 487 miliona evra) za subvencije javnim preduzećima od 2015. do 2017. godine. Rezultati revizorske kontrole u Beogradu, Kragujevcu, Subotici, Pančevu, Smederevskoj Palanci i Boru, odakle se izdvaja 72% ukupnih subvencija za javna preduzeća u Srbiji, pokazali su da je preko 30 milijardi dinara izdvojeno za finansiranje tekućeg poslovanja u javnim preduzećima: za isplate zarada, zaostalih dugovanja za električnu energiju, neplaćenih poreza i doprinosa, otpremnine, za pokriće gubitaka…
Svega 10 milijardi je bilo opredeljeno za kapitalna ulaganja u preduzeća, zbog čega su smanjene mogućnosti za unapređenje lokalne infrastrukture. Pored toga, subvencije iz lokalnih budžeta su davane bez odgovarajuće kontrole, pa se postavlja pitanje koliko je taj novac efikasno upotrebljen. Deo odgovora je dao Duško Pejović, predsednik DRI, kada je izneo podatak da su 2019. godine pojedina javna preduzeća ostvarivala veću dobit nego što su iznosile subvencije koje su dobijala.
Pretnja po javne finansije
Na isti problem je upozorio i Fiskalni savet u svojoj analizi o problemima i rizicima javnih finansija na lokalu, označivši kao najveću opasnost loše upravljanje lokalnim budžetima. Analiza je pokazala da je struktura budžetskih rashoda veoma loša, jer se previše troši na subvencije, a premalo za kapitalne rashode. I ovde se ističe da je najveća strukturna slabost lokalnih finansija dugogodišnji manjak javnih investicija. Lokalne samouprave u Srbiji za investicije izdvajaju svega oko 1% BDP-a, odnosno oko 330 miliona evra, dok je prosek zemalja centralne i istočne Evrope oko 2% BDP-a.
Loše poslovanje lokalnih javnih preduzeća predstavlja ogroman i gotovo stalan budžetski trošak lokalnih samouprava, koje za subvencije samo tim preduzećima godišnje daju oko 200 miliona evra, odsnosno 0,6% BDP-a, dok su ukupne subvencije na lokalu oko 250 miliona evra, ili 0,8% BDP-a. Rashodi za subvencije koje daje Srbija lokalnim javnim preduzećima su tri puta veći u odnosu na subvencije koje se za te namene izdvajaju na lokalu u zemljama centralne i istočne Evrope.
Ovako loše upravljanje finansijama na lokalu jedan je od najvećih problema javnih
finansija Srbije, jer fiskalni problemi lokalne samouprave ugrožavaju javne finansije zemlje, ali koče i privredni rast i smanjuju kvalitet života građana Srbije. Budžeti velikog broja gradova i opština su neodrživi, a poslovanje većine lokalnih javnih preduzeća i drugih
ustanova u nadležnosti lokalne vlasti je neuspešno, ocenjuje se u analizi.
Razlike među opštinama u podršci privatnim firmama
Kada je reč o subvencijama privatnom sektoru, Dragoljub Rajić, koordinator „Mreže za poslovnu podršku“ kaže za B&F da iako su one različite od opštine do opštine, zajedničko im je to da se retko svode na novčanu podršku. Lokalne samouprave uglavnom pomažu privrednicima tako što se na određeni rok odriču nameta i naplate lokalnih komunalnih usluga, obično u početnom periodu investicije, dok se, na primer, ne izgradi neka fabrika.
„Pomoć preduzećima omogućava se i kroz rešavanje nekih specifičnih problema, poput organizacije zapošljavanja ili rešavanja komunalnih pitanja – da se sagradi nešto od komunalne infrastrukture što bi opština finansirala iz svojih izvora”, dodaje Rajić.
Iskustvo na terenu potvrđuje ocene u prethodno navedenim analizama da učinak subvencija koje dodeljuju opštine i gradovi umnogome zavisi od načina kako se vode javne finansije u konkretnoj lokalnoj samoupravi.
„Neke opštine su napredovale i ‘podigle’ rad na relativno visok nivo u proteklih pet do deset godina, ali takvih je svega desetak u Srbiji i to najviše u Vojvodini. One su se pretvorile u servise za razvoj privatnog biznisa. Primera radi, ako treba da se uradi nešto od infrastrukture, to se obično reši tako što preduzeće obezbedi polovinu, ili 70% sredstava, a ostatak opština. Upravo je opštini u interesu da firma bude još bolja, jer će onda i njeni prihodi koji se slivaju u opštinsku kasu biti veći“, ističe Rajić.
S duge strane, opštine koje to još nisu shvatile i koje i dalje očekuju da dobiju novac iz republičkog budžeta i da neko drugi namiri njihove troškove – stagniraju. One su te koje stalno traže pomoć i dodatna sredstva, ukazuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ono što i dalje nedostaje je preglednost podataka na jednom mestu o tome šta svaka opština u Srbiji nudi. „Često nam se obraćaju ljudi iz dijaspore upravo sa takvim pitanjima – hoće da ulažu u Srbiji ili da pomognu ovde nekom svom da pokrene posao. Ali za razliku od Evropske unije, gde su ti podaci objedinjeni na jednom mestu i transparentni, takve baze podataka kod nas nema. Investitori ne žele da ovde dolaze pa da idu na sastanke, ručkove, da bi došli do informacija koje su u mnogim drugim zemljama lako dostupne. Jer, to onda miriše na korupciju“, upozorava Rajić.
Naš sagovornik skreće pažnju da postoje pojedini portali koji pokušavaju da nadomeste ovaj „informacioni jaz“, ali su podaci nepotpuni. „Tu se nalaze podaci samo jednog broja lokalnih samouprava koje imaju organizovane službe za taj posao. Nedostaju podaci iz velikog dela Srbije, a s druge strane, često se dešava da su podaci stari, jer se ne ažuriraju“, kaže Rajić.
Do pogače – zrno po zrno
Pretraga po zvaničnim sajtovima pokazuje da pored navedenih problema u dostupnosti i aktuelnosti podataka o subvencijama koje se nude, ima i protivurečnih informacija. Primer je novi program u Opštini Crna Trava za dodelu finansijskih sredstava koja bi pomogla firmama da zbog krize izazvane pandemijom ne otpuštaju radnike. Program sprovodi Gradska uprava Novi Pazar, a namenjen je privrednicima koji već posluju i imaju najmanje 25 radnika.
Reč je o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 1,2 miliona dinara. Realizacija počinje u martu ove godine, a prijava, kako se navodi, može da se podnese u roku od 15 dana od dana objave na zvaničnom sajtu opštine. Ovaj program je oglašen na portalu Ministarstva privrede „Preduzetnistvo.gov.rs“. Međutim, nema ga ni na sajtu Opštine Crna Trava, ni na sajtu Opštine Novi Pazar.
Dok se programi za podršku početničkim firmama i ženskom preduzetništvu finansiraju uglavnom na republičkom nivou, u lokalu se pretežno dodeljuju subvencije za kupovinu opreme, poput primera Stare Pazove i Kikinde, za subvencionisanje troškova računovodstvenih usluga, kao što je slučaj u Šapcu, ili za subvencionisanje bankarskih kredita malim privrednicima koje omogućava Pirot.
Beograd trenutno nudi podršku za razvoj inovativnih delatnosti i za razvoj preduzetništva. Prvi program bi trebalo da se sprovede u junu ove godine, ali još nema podataka o veličini sredstava i uslovima pod kojima mogu da konkurišu preduzetnici, mikro i mala preduzeća. Drugi program nudi subvencije malim privrednicima za kupovinu opreme u maksimalnom iznosu do 1,5 miliona dinara, ali uz obavezu zapošljavanja jednog nezaposlenog sa evidencije NSZ na minimum godinu dana.
Daniela Ilić
Foto: Pixabay