Glavni razlog zbog koga Srbija podbacuje u privrednom rastu za zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) Rumunijom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom, jeste loš kvalitet institucija koji se pre svega ogleda u prevelikoj korupciji i nedovoljnom nivou vladavine prava, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Petrović je u intervjuu Beti na pitanje hoće li Srbija smanjiti zaostatak za uporedivim zemljama ako ove godine dostigne privredni rast od šest odsto, rekao da visok privredni rast u jednoj godini ne znači mnogo, naročito u sadašnjim veoma turbulentnim vremenima.
„Privredni rast bi trebalo da se posmatra u nešto dužem vremenskom horizontu, a kad se gleda nešto duži horizont vidi se da Srbija ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje, a trebalo bi da bude oko pet odsto da bi pristizali razvijenije zemlje CIE“, rekao je Petrović.
Dodao je da Srbija u nekim godinama ima bolje, a u nekim nešto lošije rezultate, ali ukupno gledano privredni rast je nezadovoljavajući.
Fiskalni savet je, kako je rekao, sugerisao Vladi Srbije da prilikom izrade budžeta za 2021. godinu „ne ide na tako visoku stopu privrednog rasta od šest odsto jer je u vreme neizvesnosti mnogo bolje oprezno planirati privredni rast i poreske prihode, pa se ‘iznenaditi’ boljim rezultatima nego obratno“.
Poželjno povećanje investicija u infrastrukturu
Prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara, 2021. godine, pema njegovim rečima su i dalje nesigurni, ali nagoveštavaju da je Fiskalni savet bio u pravu, odnosno da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto planiranih šest odsto, ali je u međuvremenu usvojen rebalans budžeta koji, između ostalog, predviđa snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu.
„Mi smo procenili da bi to veliko povećanje javnih investicija moglo dodati još oko 1,5 odsto na sadašnji tempo privrednog rasta od četiri odsto, pa bi rast BDP-a Srbije u 2021. na kraju ipak mogao da bude preko pet odsto i blizak prvobitnim prognozama Vlade Srbije“, rekao je Petrović.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se javni dug zadrži ispod 60 odsto BDP-a, kako obećava Vlada Srbije, Petrović je rekao da će, ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra kako je planirano usvojenim rebalansom, javni dug premašiti 60 odsto BDP-a.
Dodao je da je Fiskalni savet sada preporučio Vladi da ove godine bude naročito odgovorna i da sve moguće uštede koje se već naziru iskoristi isključivo na smanjenje deficita kako bi se usporio rast prevelikog javnog duga.
Petrović je rekao da je Fiskalni savet sredinom prošle godine upozoravao Vladu da bude oprezna i prilikom planiranja rasta plata u javnom sektoru budući da je već tada bilo jasno da razvoj epidemiološke situacije može zahtevati pakete pomoći privredi, odnosno dodatno zaduživanje zemlje.
„Naš predlog bio je da se plate u javnom sektoru u 2021. zamrznu ili da se eventualno dozvoli njihova minimalna indeksacija kao što je bio slučaj u većini drugih zemalja CIE“, rekao je Petrović.
To je u jednom momentu, prema rečima Petrovića, prihvatilo Ministarstva finansija koje je početkom oktobra 2020. izašlo s najavom da će zarade u 2021. rasti u skladu s inflacijom.
Povećane plate u javnom sektoru
„Međutim, Vlada je na kraju ipak odlučila da i u 2021. relativno snažno poveća plate u javnom sektoru, što ekonomski nije opravdano“, rekao je Petrović.
Dodao je da su plate u državnom sektoru već u 2020. povećane za više od 11 odsto, a potom se, računajući dodatne povišice iz aprilskog rebalansa, u 2021. povećavaju za skoro sedam odsto.
To je, kako je rekao, nerealno i u zbiru višestruko brže od rasta privrede u 2020. i 2021. odakle se taj rast plata finansira što otvara opasne neravnoteže u budžetu.
Drugi problem, prema rečima Petrovića, s prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru je to što su one oko 20 odsto veće veće nego u privatnom sektoru iako je posao u javnom sektoru sigurniji. Istakao je da se tolika razlika ne može opravdati boljom kvalifikacionom strukturom zaposlenih i ukazuje da je javni sektor neopravdano povlašćen u odnosu na privatni.
Treći problem s prekomernim povećanjem zarada je, kako je rekao, to što je ovo trajni budžetski trošak i biće ozbiljan fiskalni problem u narednim godinama.
Odgovrajući na pitanje da li povećanje plata razume kao isključivo populističku meru vlasti ili kao pritisak javnosti da se živi komfornije od mogućnosti, Petrović je rekao da je „prirodno da postoji pritisak zaposlenih u javnom sektoru da im plate budu što veće, ali druge evropske zemlje uglavnom uspevaju da nivo zarada zaposlenih u javnom sektoru usklade sa svojim ekonomskim mogućnostima“.
„Mi trenutno imamo veoma lošu kombinaciju da je u isto vreme prosečna plata u javnom sektoru relativno visoka, a da su nedovoljno plaćeni najsloženiji i najodgovorniji poslovi zbog čega postoji manjak zaposlenih u zdravstvu, Poreskoj upravi, inspekcijskim službama, službama za upravljanje EU fondovima“, rekao je Petrović.
Dodao je da se iz toga može naslutiti da je trenutno važniji politički prioritet da što više ljudi u javnoj upravi bude zadovoljno, u odnosu na kvalitet rada javnog sektora.
Odgovarajući na pitanje da li je moguće povećavati (usklađivati) penzije brže nego do sada da bi se popravio socijalni položaj na stotine hiljada onih sa penzijama ispod egzistencijalnog minimuma, Petrović je rekao da su ekonomske greške u upravljanju penzijama opasne, a kolika je cena takvih grešaka najbolje ilustruje primer iz 2008. kad su penzije vanredno povećane usled političkih pritisaka, a ne na osnovu objektivnih ekonomskih parametara.
Penzijski sistem se konačno doveo u red
„Niko od tih vanrednih povećanja na kraju nije imao koristi, pa ni sami penzioneri jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. povećavane sporije od troškova života, a od decembra 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene“, rekao je Petrović.
Dodao je da „sada kad se penzijski sistem konačno doveo u red i usvojena je održiva ‘švajcarska’ formula za njihovu godišnju indeksaciju, bilo bi pogubno da se sve to upropasti“.
Petrović je na pitanje kako ocenjuje povećano ulaganje u naoružanje vojske u toku pandemije rekao „Vlada sama određuje svoje prioriteta, ali ovoliko povećanje tih ulaganja nije u ovom trenutku ekonomski opravdano“.
Istakao je da država još od devedesetih godina prošlog veka nije dovoljno investirala u javni sektor, pa je zbog toga loše stanje infrastrukture – putne, železničke, komunalne, zdravstvene. Prethodnih nekoliko godina javne investicije su, kako je rekao, relativno snažno povećane, što je načelno dobro, ali je to povećanje gotovo isključivo išlo u dva smera: saobraćajnu infrastrukturu i vojsku i policiju.
Petrović je rekao da će za rešavanje nagominalnih ekoloških problema i zagađenja zemlje biti potrebno da država u sledećih 10-15 godina uloži oko 8,5 milijardi evra, što znači da godišnja ulaganja u izgradnju prečiščivača otpadnih voda, kanalizacione mreže, vodosnabdevanje, deponije i sisteme za preradu otpada treba da iznose oko 500 mlliona evra.
„I pored naših jasnih sugestija, koje smo ponavljali iz godine u godinu, tek su poslednjim rebalansom budžeta iz aprila planirana ulaganja u ovim oblastima povećana na 160 miliona evra“, rekao je Petrović.
Najveći deo sredstava privredi i stanovništvu daje potpuno neselektivno
Na pitanje koliko je „bačeno“ para iz budžeta na neselektivnu pomoć privredi i građanima Petrović je rekao da je to teško potpuno precizno proceniti, ali verovatno je oko polovine sredstava neracionalno potrošeno.
„Zapravo čitav nedavno usvojeni rebalans, koji je povećao budžetski deficit sa 1,5 na 3,5 milijarde evra, mogao bi se oceniti kao mešavina potrebnih i neracionalnih mera. S jedne strane povećana izdvajanja za izgradnju infrastrukture i zdravstvo su i ekonomski dobra i potrebna, a za snažno povećanje investicija u vojsku za sad nije dobar trenutak“, rekao je Petrović.
Ocenio je da paket pomoći nije napravljen na ekonomski dobar i racionalan način jer se ubedljivo najveći deo sredstava privredi i stanovništvu daje potpuno neselektivno, odnosno i onima kojima ta sredstva nisu potrebna.
On je rekao da nema mnogo smisla zaduživati se pa deliti novac i građanima sa iznadprosečnim prihodima ili preduzećima koja u krizi posluju bolje nego inače, poput apoteka, dostave hrane.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay