Višegodišnji loši trendovi u proizvodnji šećerne repe i šećera u Srbiji kao i gašenje šećerana u susednim državama za isti sto okupili su danas proizvođače šećera i predstavnike ministarstava.
Njima su eksperti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavili sektorsku analizu i dali preporuke za stabilizaciju šećerne industrije.
Od 15 šećerana 2000. godine u Srbiji ih je sada pet, od kojih četiri u rukama „Sunoka“ i „Helenik šugara“ rade, konstatovano je danas.
Kako je rečeno, trendovi poslednjih godina u ovom sektoru su toliko loši da kada bi se čitav sektor posmatrao kao jedna kompanija onda je njena vrednost u tom periodu pala sa 764 miliona evra na 164 miliona.
Kako se šećerane po Srbiji ne bi gasile kao u susednoj Hrvatskoj, i da ne bi došli u situaciju da nemamo nijednu šećeranu kao u Rumuniji, stručnjaci su preporučuli da se nastavi carinska i zaštita preko prelevmana koju država pruža.
Ocenjeno je da veliki proizvođači šećera iz EU ne mogu da preskoče ovu barijeru, ali je pomenut rizik da bi se jeftiniji šećer koji bi ugrozio domaće proizvođače mogao pojaviti iz Rusije.
Kroz analizu je preporučeno da se sektoru šećera pomogne indirektno i to kroz podršku u nabavci sistema za navodnjavanje što bi uticalo na povećanje površina pod repom i dovelo do mogućeg rasta prinosa i do 50 procenata.
Udružiti se u zadruge
Predloženo je i da se proizvodnja šećerne repe, koja je investiciono zahtevnija od ostalih poljoprivrednih kultura, tretira posebno i po pitanju subvencija po hektaru, kao i da subvencije mogu da dobiju i proizvođači na površinama većim od 20 hektara.
Supstitucija šećeru u Srbiji je fruktozni sirup, za koji su carine niske pa ga se godišnje uveze u količini koju bi proizvela jedna šećerana, naglašeno je danas i preporučeno da se podignu carinske stope za taj proizvod.
Predloženo je i da država bude pažljiva u uvođenju restriktivnih mera u korišćenju pesticida u ovoj oblasti jer iskustva zemalja EU govore da takve restrikcije značajno umanjuju prinose.
Ekonomisti su predložili i da se formira fond uz podršku EU koji bi omogućio manje bolno prilagođavanje industrije šećera pa i čitave poljoprivrede evropskim standardima.
Proizvođačima repe i šećera predloženo je da se udruže u kooperative odnosno zadruge jer su jedinstveni ekonomski organizam a to bi dugoročno učvrstilo njihove poslovne odnose i smanjilo rizik od daljeg smanjenja površina pod repom.
Istaknut je i značaj opstanka industrije šećera u Srbiji jer bi sa boljim trendovima mogla da ima i veću izvoznu perspektivu posebno na tržištu regiona.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay