Srbija je, uz Crnu Goru, broj jedan u Evropi po broju posedovanih komada oružja na 100 stanovnika.
„To najpre može biti posledica neke istorije i tradicije, mada mislim da se to prilično izmenilo. Do pre, recimo, 50 godina, gotovo svaka kuća je imala oružje, pogotovo u Crnoj Gori, ali i u Srbiji. To je bio, prosto, jedan vid tradicije. Kao što postoji neka ikona u kući, tako je postojao i pištolj ili čak jedan manji top. To je ostatak jedne ratničke istorije, koja se tradicionalno prenosi“, rekao je za Euronews Srbija psiholog Žarko Trebješanin.
Kako je za Euronews Srbija objasnio profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić, kada već ima dosta oružja, dobro je što je legalizovano. Takođe, navodi i razloge koji doprinose ovoj statistici.
„U Srbiji ima dosta ima trofejnog oružja koje je ostalo od ratova. Kod nas postoji jedan poseban kulturološki odnos prema oružju, ne samo u Srbiji, već i na celom Balkanu. S druge strane, u Srbiji postoji i veliki broj lovaca. Treba imati u vidu i da je streljaštvo naš najtrofejniji sport“, rekao je Dragišić.
Nelegalno oružje nemoguće „izbrojati“
Podaci koje koristi ovo istraživanje odnose se na legalno registrovane komade oružja, a gotovo je nemoguće doći do podataka koliko je nelegalnog oružja u opticaju na području Srbije. Dragišić ističe da su procene različite i da prilično variraju, a da, prema nekima, u Srbiji ima i više od milion komada nelegalnog oružja.
Međutim, smatra da je taj broj prevelik, jer ako ima dosta legalnog oružja, trebalo bi da se smanji broj nelegalnog.
„Uglavnom je u pitanju oružje koje ne može biti legalizovano, a to je automatsko oružje i eksplozivne naprave“, ukazuje.
Dodaje da je nelegalno oružje uglavnom ostalo od ratova devedesetih godina prošlog veka, ali i da je tokom akcije „Sablja“ veliki broj nelegalnih komada oružja dobrovoljno predat MUP-u.
Treba li da strahujemo?
Trebješanin smatra i da bi upravo ratovi devedesetih mogli da budu jedan od razloga zbog kojeg se ljudi odlučuju na legalno posedovanje oružja danas, a ističe i „balkanski mentalitet“, na koji su ti ratovi takođe uticali.
„Mislim da je najpre odgovor u tome da je posedovanje oružja neki relikt prošlosti i tradicije. Na kraju krajeva, sigurno ima veze sa ratovima devedesetih. Naravno, ima nešto u mentalitetu, jer taj mentalitet vremenom i nastaje i menja se“, kaže Trebješanin.
Zbog tolikog broja komada oružja u Srbiji mnogi stanovnici bi mogli da se osećaju nebezbedno.
Dragišić, međutim, smatra da nema razloga za opštu zabrinutost o bezbednosti u tom smislu.
„Oružje ne ubija ljude – ljudi ubijaju ljude. Ako i postoje bezbednosne pretnje, one su u domenu socijalnog. Ukoliko neko želi da izvrši ubistvo, naći će i način da dođe do oružja. Na kraju krajeva, takav zločin može i kamenom da se izvrši“, kaže Dragišić.
Naglasio je, ipak, da se zloupotrebe legalnog oružja dešavaju tako što neko puca na svadbama i drugim slavljima, i da to onda može biti opasno.
„Međutim, takvo oružje se brzo uzima i šanse da ga ti ljudi ponovo dobiju su veoma, veoma male“, kaže Dragišić.
Naglašava da su zakoni u Srbiji koji se bave ovom temom dobro napravljeni, jer je neophodno da osoba koja želi oružje prođe striktne procedure, uključujući i medicinski pegled.
U SAD više oružja nego stanovnika
Prema podacima u istraživanju „World population review“, zemlja koja prednjači u svetu po broju komada ličnog naoružanja su Sjedinjene Američke Države. U SAD, na 100 građana ima 120 komada oružja. Ovo bi značilo da imaju više oružja nego stanovnika, mada se ističe da mnogo ljudi u SAD ne poseduje nijedan komad oružja, dok je istovremeno velik broj onih koji poseduju više komada.
Slede Foklandska ostrva sa 62 komada oružja na 100 stanovnika, pa onda Jemen (53), Nova Kaledonija (42), Srbija (39) i Crna Gora (39).
Prvih deset mesta u svetu popunjavaju još Urugvaj (35), Kanada (35), Kipar (34) i Finska (32).
Izvor: Euronews
Foto: Pixabay