Amazon je najpoznatiji onlajn maloprodajni igrač, Microsoft prodaje operativni sistem koji se globalno najviše koristi, Alphabet ima najpopularniji pretraživač, a Apple nesumnjivo dominira u proizvodnji pametnih telefona. Zbog ovakve ekskluzivnosti na tržištu i očekivanja investitora da će pomenute kompanije i ubuduće predvoditi u revolucionarnim tehnologijama, one ne samo da dostižu, nego i održavaju jako visoke vrednosti na berzi. Nasuprot njima, postoje tehnološke firme čija kapitalizacija se meri stotinama miliona dolara, iako to daleko premašuje njihovo tržišno učešće i poslovanje.
U ekonomijama čiji bruto društveni proizvod (BDP) dostiže nekoliko hiljada milijardi američkih dolara, uobičajeno je da kompanije koje se kotiraju na berzama vrede nekoliko milijardi ili desetina milijardi dolara, shodno visini prihoda i angažovanom kapitalu. U poslednjoj deceniji, nakon završetka svetske finansijske krize iz 2008. godine, došlo je do opšte ekspanzije tržišnih kapitalizacija u mnogim sektorima.
Ovakav trend je bio posebno izražen u oblasti usluga, ali do rasta je došlo i u klasičnim proizvođačkim delatnostima, pa su tržišne vrednosti najvećih i najpoznatijih kompanija počele da premašuju nekoliko stotina milijardi dolara. Po pravilu, reč je o svima dobro poznatim brendovima i multinacionalnim igračima, kao što su Coca-Cola, Intel, Cisco, Nike, Exxon…
Tokom 2018. godine i nadalje, izdvojilo se nekoliko kompanija čija je kapitalizacija prešla famoznih hiljadu milijardi dolara. Apple je bio prvi koji je dosegao ovaj nivo, mada je to uspelo i kompaniji Petro China još 2007. godine, ali samo kratko, pre tadašnjeg pada cena na tržištu nafte. U međuvremenu su Microsoft, Amazon i Alphabet dostigli i premašili vrednost od jedne hiljade milijardi dolara, Facebook se približava tom iznosu, a sam Apple je preskočio i prag od dve hiljade milijardi dolara.
Ekskluzivni po onome što rade
Primetno je da, izuzev naftaša Saudi Aramco, sve kompanije sa tako visokom tržišnom kapitalizacijom posluju u tehnološkom sektoru koji je u poslednjih nekoliko godina doživeo eksplozivan rast ne samo na berzi, već i po svojoj zastupljenosti u svakodnevnom životu. Sva ova velika imena imaju jedinstvenu poziciju na tržištu zahvaljujući onome što rade, odnosno proizvodima i uslugama za kojima vlada ogromna potražnja u celom svetu.
Amazon je najpoznatiji onlajn maloprodajni igrač, Microsoft prodaje operativni sistem koji se globalno najviše koristi, Alphabet ima najpopularniji pretraživač, a Apple nesumnjivo dominira u proizvodnji pametnih telefona.
Usled masovne i sve brže digitalizacije, nije teško zaključiti da bez obzira na sadašnje gigantske veličine, ove kompanije i dalje imaju prostora za ekspanziju, pogotovo usled diversifikacije svog poslovanja, poput odluke kompanije Apple da uđe na tržište električnih automobila. Budući da investitori uglavnom kupuju očekivanja i mnogo ređe svoje odluke o ulaganjima zasnivaju na prethodno ostvarenim poslovnim rezultatima i aktuelnim pozicijama, to su i razlozi što pomenuti tehnološki divovi dostižu tako visoku vrednost na tržištu.
Šta investitori, zapravo, očekuju? Oni pretpostavljaju da će ove kompanije ostvarivati natprosečne poslovne rezultate i u doglednoj budućnosti ili na srednji rok, zahvaljujući tome što će plasirati na tržište nove, tehnološki naprednije proizvode i dalje širiti svoje poslovanje na povezane oblasti, poput veštačke inteligencije, virtuelne stvarnosti, autonomnih vozila, ili revolucionarnih onlajn usluga kao, na primer, u zdravstvu. Iz tog razloga vodeće tehnološke kompanije ne samo da dostižu, nego i održavaju tako visoke nivoe tržišne kapitalizacije.
Ovome treba dodati da tržište akcija generalno i dalje raste, što je kontinuirani trend još od 2009. godine. U konačnom ishodu, došlo se do toga da ove kompanije sada vrede nekoliko puta više od celokupnih ekonomija većine zemalja. Pri tome, zanimljivo je da aktuelni direktor kompanije Apple smatra da su oni, ustvari, još uvek malo preduzeće!
Zvezde na berzi, beznačajni u svojoj industriji
Ako u pomenutim primerima visoka kapitalizacija ima realnih osnova u tržišnim pozicijama ovih kompanija, ostvarenoj prodaji i prihodima, postoje firme koje dostižu vrednost i od nekoliko stotina milijardi dolara, iako to daleko premašuje njihovo tržišno učešće i poslovanje. Verovatno je najzanimljiviji primer kompanija Tesla, sada već dobro poznati proizvođač automobila na električni pogon.
Ova kompanija je dostigla vrednost od 580 milijardi američkih dolara, što je više od ukupne vrednosti nekoliko najvećih svetskih proizvođača automobila. Ali svojom proizvodnjom, prodajom i ostvarenim prihodima, Tesla ne može da parira nijednom od velikih automobilskih igrača i zauzima prilično beznačajno mesto na celokupnom tržištu automobila.
Prognoze da su električni automobili budućnost koja tek dolazi i činjenica da se Tesla nametnuo kao neprikosnoveni brend na ovom polju, teško mogu opravdati ovako visoku vrednost kompanije. Naime, svi ostali automobilski giganti takođe uspešno razvijaju svoje modele električnih vozila, a uz to su mnogo iskusniji igrači u industriji. Zato je sigurno da će uspeti da se afirmišu i kao proizvođači električnih automobila u trenutku kada ova industrija konačno u potpunosti napusti pogon na fosilna goriva. Dugoročno gledano, Tesla svakako neće biti jedina kompanija za proizvodnju električnih vozila.
Relativno veliku vrednost imaju i neki drugi igrači u ovoj oblasti, naročito kineske kompanije, koje su po visini prihoda daleko ispod vodećih klasičnih brendova. U ovom slučaju je osnovano pitanje da li su tako veliki skok njihove vrednosti na berzi prouzrokovala očekivanja da će zaista ostvariti veliku ekspanziju na tržištu, ili se nazire još jedan „balon“, poput „dot.com balona“ koji je izazvao potres početkom ovog veka?
Kriza izazvana korona virusom i posledično masovni prelazak na onlajn poslovanje i rad od kuće, uticali su da pored pomenutih, još neke tehnološke kompanije za relativno kratko vreme značajno uvećaju svoju vrednost na tržištu. Reč je o kompanijama sa kapitalizacijom koja premašuje 100 milijardi evra pa i većom, kao što su Zoom ili Shopify. Pitanje je da li će u ovom slučaju tako visoke vrednosti potrajati na duži rok, jer je već vidljivo da se uporedo sa suzbijanjem pandemije smanjuje i potreba da se poslovanje organizuje isključivo preko onlajn platformi.
Piše: Vaso Dulović
Izvor: Magazin Biznis i finansije jul 187/188
Foto: Pixabay