Odnos klijenata i banaka sve lošiji, provizije i naknade sve veće

881

“Što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji”. Ova izreka važi za mnogo šta, pa i za odnos klijenata i banaka.

Poslednjih godina imamo pad kamatnih stopa na kredite uzrokovan što smanjenjem referentne kamatne stope Narodne banke, što referentnih kamatnih stopa za evro, poput euribora. Za banke ovo znači smanjenje prihoda, a da bi zadržali profitabilnost bankari su se dosetili da povećaju naknade i provizije, pa čak i da uvedu neke nove.

Od početka godine ne prođe mesec da se klijenti neke banke ne požale kako je poskupela ili je počela da se naplaćuje neka od bankarskih usluga koja je do tada bila besplatna. Osim poskupljenja održavanja tekućih računa za u nekim slučajevima i 100 odsto, imamo naplatu provere stanja na bankomatu, pa naplatu SMS obaveštenja, naplatu slanja opomena.

Šta sve banke naplaćuju

Pa su onda banke masovno počele da naplaćuju provizije za plaćanje preko mobilnog bankarstva, nešto što su gorljivo promovisale prethodnih godina i reklamirale kao besplatno i jednostavno. I kada su dočekali da se broj korisnika mobilnog bankarstva višestruko uveća neke do njih počele su da naplaćuju provizije, od 15 do 20 dinara po transakciji, mada ruku na srce neke su zadržale politiku nenaplaćivanja ove usluge.

Broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva stalno raste. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju ove godine 2,9 miliona građana imalo je otvorene naloge za elektronsko bankarstvo, a 2,2 miliona za mobilno bankarstvo. U istom periodu 300.000 firmi ili preduzetnika imalo je elektronsko bankarstvo, a 48.000 mobilno.

Građani se žale i da su neke banke počele da naplaćuju klijentima nevažeće reklamacije, pa onda se ovih dana čuju žalbe da neke banke naplaćuju pogrešno popunjene uplatnice. Neke banke naplaćuju promenu PIN-a na bankomatu.

Onda se uredno naplaćuje preuzimanje platne kartice u banci, a kod beskamatnih kredita kod plaćanja kreditnom karticom se naplaćuje fiksna naknada. Jedna od najvećih banaka na tržištu je objavila tarife naknada koje stupaju na snagu od oktobra prema kojima će početi da naplaćuju provizije za priliv penzija iz inostranstva koji je do sada bio besplatan.

Čini se da je došlo takvo vreme da klijenti banke moraju dobro da prouče tarife naknada svake banke, dokument koji je uglavnom zavučen negde u dubine internet sajtova banaka.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, ističe da ovo izgleda kao sumrak prava potrošača.

Koja su prava potrošača?

“Imali smo situaciju da prava potrošača napreduju, a sada kao da se vraćamo u srednji vek. Pisali smo dva puta Narodnoj banci i pozvali je da reaguje”, rezigniran je Nikolić, koji je i predsednik Udruženja potrošača iz Kragujevca.

“Određene banke su počele da naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. Potrošači se ne razumeju i ne moraju da znaju sve propise, ali je osnovno pravo, pravo na prigovor. Ako im to banke naplaćuju to je onda skandalozno”, smatra Nikolić.

Takođe, banke uvode faktički kvazikamatu na zvanično beskamatni kredit. Kako Nikolić objašnjava ukoliko plaćate kreditnom karticom i imate mogućnost odloženog plaćanja bez kamate, banka sada naplaćuje 50 dinara po jednoj rati.

“Ako ste nešto platili 3.000 dinara na šest meseci, navodno beskamatno, morate da platite 300 dinara tu fiksnu naknadu koja nije kamata. Faktički vi platite 10 odsto više. Da sam to znao, da li bih uopšte kupio tu robu”, pita se Nikolić.

Ide preko leđa potrošača

On ističe da banke pokušavaju da sve svoje gubitke ili profite manje od planiranih prevale na leđa potrošača. “Posledica može biti da ljudi manje kupuju zbog toga”, napominje on dodajući da se čini da se radi o malim iznosima, ali kada se saberu na kraju godine to i nije tako malo.

U 2020. godini ukupno banke u Srbiji ostvarile su dobit pre poreza od oko 380 miliona evra, što je za oko 200 miliona manje nego 2019. godine. Dakle i banke su očigledno podnele deo tereta pandemije.

Neto prihodi od kamata su im smanjeni za 7,5 milijardi dinara u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, a neto prihodi od provizija i naknada za oko 3,5 milijarde dinara. Ukupni neto prihodi od naknada iznosili su 329 miliona evra. S obzirom da kamate ne mogu da podižu u uslovima veoma niskih kamatnih stopa i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odlučile su da na drugi način zavuku ruku u džep klijenata. Povećanjem naknada.

U prvih šest meseci ove godine bankarski sektor je u neto iznosu zaradio od naknada i provizija 20,9 milijardi dinara ili oko 178 miliona evra. To je za osam miliona evra više nego u prvoj polovini pretkrizne 2019. godine. U poređenju sa tom pretkriznom godinom, povećanje prihoda od naknada je u potpunosti nadomestilo smanjenje prihoda od kamata.

Nikolić napominje da ako banke imaju pravo da naplaćuju naknade, onda i klijenti imaju pravo da promene banku.

Da li se banke dodgovaraju?

“Ali gde da odu, kada sve izgleda imaju sličnu politiku. Deluje da kao potrošači imamo ozbiljno smanjenje izbora”, primećuje on.

Osim smanjenih prihoda od kamata, neki smatraju da banke uvode nove takse i povećavaju stare i kako bi nadoknadili eventualne odlive po osnovu tužbi za nezakonito naplaćene provizije za obradu kredita, koje bi na nivou celog sektora mogle da iznose i više od 100 miliona evra.

Narodna banka sa svoje strane u javnosti stalno navodi da ne može da utiče na visinu naknada sve dok ih banke uvode u skaldu sa zakonom, ali ih je propisima obavezala da moraju da obaveste klijente prilikom promene visine naknada.

Narodna banka takođe na svom sajtu ima i pregled naknada banaka i drugih pružalaca platnih usluga koji može biti od pomoći prilikom izbora banke. Međutim, ono što zbunjuje i dovodi potrošače u nezavisnu situaciju je što većina banka pre ili kasnije poskupljuje naknade, ali različite pa je teško utvrditi koja je povoljnija.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay