U Srbiji ima preduzeća koja uveliko prednjače u razvoju održivog poslovanja, i to u vrlo različitim industrijama. Njihovo iskustvo pokazuje da uvođenje takvog modela traži mnogo znanja, planiranja i ulaganja na dugi rok, kao i podršku malim dobavljačima, ali i da otvara potpuno nove prilike za razvoj.
Pandemija je ubrzala digitalizaciju u privredi zbog prilagođavanja poslovanja potpuno novim okolnostima. One su uslovile i promene u konceptu dobavljačkih lanaca, jer proizvođači sada nastoje da osiguraju nabavku što bliže svojoj proizvodnji, uključujući i kompanije u Zapadnoj Evropi koje su najveći kupci proizvoda iz Srbije. Treći uočljiv trend je težnja ka ubrzanju zelene tranzicije u Evropskoj uniji radi oporavka posle pandemije, koji će obezbediti održiviju i otporniju privredu i opredeljenje Srbije da se intenzivno uključi u taj proces.
Gde su u novim okolnostima prilike za domaću industriju? Iskustva ovdašnjih kompanija koje već primenjuju principe cirkularne ekonomije u svom poslovanju pokazuju da se razvojne strategije razlikuju shodno delatnosti u kojoj posluju, ali i da ih povezuju ciljevi koje smatraju ključnim za svoj budući razvoj.
Tako je Eliksir grupa, koja se bavi proizvodnjom složenih mineralnih đubriva i zapošljava 1.600 ljudi, pre dve godine usvojila plan održivog razvoja do 2025. godine. Kompanija već sada prikuplja celokupni otpad u proizvodnji i ponovo ga prerađuje radi upotrebe u novom proizvodnom ciklusu. Ono što ne može da se reciklira, spaljuje se u posebnom postrojenju.
„To nije naročito dobro ekološko rešenje, ali za sada nemamo drugih načina za tretman otpada“, objašnjava Matias Predojević, potpredsednik korporativnog razvoja u Eliksir grupi.
Prema njegovim rečima, Eliksir planira razvoj hemijskog parka u Prahovu, gde ima fabriku koja pored mineralnih đubriva proizvodi fosforne kiseline i superfosfate. Eliksir Prahovo prednjači u korišćenju obnovljive energije zahvaljujući činjenici da se nalazi u neposrednoj blizini HE Đerdap.
Ova okolnost, kao i dobra povezanost sa evropskim tržištem preko luka na Dunavu, bile su ključne za odluku da se baš u ovom postrojenju ubuduće počne sa primenom pilot projekta za razvoj zelenog vodonika, a potom i proizvodnje zelenog amonijaka za održivu poljoprivredu, objašnjava Predojević. Budući hemijski park je planiran na površini od 100.000 hektara, a kompanija trenutno radi na privlačenju investitora, posebno iz energetskog sektora.
Industrijski park 4.0
Kompanija Milanović Industries Group (MIND) takođe razvija industrijski park nadomak Kragujevca, ali za proizvodnju u oblasti šinskih vozila. Ovo preduzeće, koje je započelo svoje poslovanje pre dve decenije kao Milanović inženjering, kupio je Simens 2018 godine. Nakon toga, krenulo se u realizaciju MIND Parka, kaže Darko Đorić, izvršni direktor u MIND grupi. „Trenutno imamo zaokruženih 162 hektara zemljišne površine, u prvoj fazi smo izgradili oko 60.000 kvadrata proizvodnog i poslovnog prostora i zapošljavamo 800 ljudi. Park je zamišljen kao kompetitivni centar za industriju šinskih vozila i razvoj novih tehnologija u ovoj delatnosti“, objašnjava Đorić.
Infrastruktura je od početka građena tako da može da prati standarde industrije 4.0, a MIND grupa razvija digitalna rešenja u saradnji sa nekoliko domaćih IT kompanija, specijalizovanih za određene oblasti. Glavna tehnologija u proizvodnji, obrada aluminijuma, je čista tehnologija, „jer sav otpad koji generišemo se veoma lako reciklira u sekundarne sirovine“, ističe Đorić i dodaje:
„Svi naši objekti su projektovani tako da imaju energetske pasoše, a uporedo razvijamo različite koncepte korišćenja obnovljivih izvora energije. Instalirali smo solarni koncetrator, kako bismo obezbedili veći deo grejanja za našu lakirnicu koja je relativno veliki potrošač energije. Za hlađenje i grejanje poslovnih zgrada koristimo geotermalnu energiju, sa toplotnim pumpama, tako da je i to segment gde smo gledali da smanjimo emisiju štetnih gasova. Planiramo izgradnju solarne elektrane na krovu jednog od naših objekata, kao i izgradnju reciklažnog centra gde će se vršiti selekcija sekundarnih sirovina i vraćanje u proizvodnju onoga što je upotrebljivo. Taj budući objekat smo nazvali ’Ekološko ostrvo’ i služiće za prikupljanje komunalnog i svih drugih vrsta otpada iz Parka“.
Podrška malim dobavljačima
Đorić napominje da MIND grupa nastoji da što više lokalizuje dobavljački lanac, koristeći primere dobre prakse koju je pokrenuo Simens u Subotici u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, radi kvalifikacije domaćih dobavljača.
„U Srbiji ima mnogo kvalitetnih preduzeća, koja nažalost nisu u stanju da bez pomoći sa strane uopšte dođu u poziciju da razgovaraju sa velikim kompanijama u Evropi i svetu. Mi zato intenzivno radimo na tome da im pomognemo da mogu same da isporuče robu zahtevanog kvaliteta – od sirovina do finalnog proizvoda i pakovanja, kao i da primene standarde koji su specifični za svaku industriju. Te procedure nisu naročito bliske domaćim preduzećima i na tome bi trebalo više raditi sa njima“, zaključuje Đorić.
Stav da je potrebno da se domaće kompanije međusobno povezuju i da one manje razvijene uče od onih koje su već dostigle zavidne standarde u poslovanju deli i Marija Pantelić, direktorka održivosti u preduzeću Bosis iz Valjeva. Ovo preduzeće se već četiri decenije bavi štampanjem i kaširanjem kartonske ambalaže, i sa svojih 140 zaposlenih je do sada proizvelo preko milijardu kutija za više od 170 klijenata iz različitih industrija. Preduzeće poslednjih godina beleži intenzivan rast, a ove godine je dobilo i Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“.
Održivi razvoj je sadržan u strategiji kompanije, s ciljem da već u narednih pet godina dostigne nulti ugljenički otisak. Da bi postigao ovako ambiciozan cilj, Bosis je primenio principe cirkularne ekonomije u svim segmentima poslovanja. Pantelić ističe da preduzeće radi sa svojim dobavljačima na uspostavljanju standarda održivosti u proizvodnji ambalaže i istovremeno u dizajniranje svojih proizvoda uključuje i krajnje potrošače, kako bi što širi krug ljudi učestvovao u cirkularnoj proizvodnji.
Solarna banka
Kako izgleda održivo poslovanje u finansijskom sektoru, opisuje Ivan Smiljković, član odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i član izvršnog odbora ProCredit banke u Srbiji. Banka preko 99% transakcija obavlja digitalnim kanalima, prva je kompanija u Srbiji koja je potpisala ugovor sa Elektroprivredom Srbije o garantovanom snabdevanju iz obnovljivih izvora energije, aktivno radi na promociji i izgradnji solarnih kapaciteta, a u svom voznom parku ima 70% električnih i hibridnih vozila.
„Uz to, u svim gradovima u kojima poslujemo imamo električne punjače koji su dostupni svima koji su zainteresovani da koriste električne automobile“, kaže Smiljković i dodaje da su u kancelarijama potpuno izbacili plastične proizvode za jednokratnu upotrebu.
ProCredit banka je promenila i pristup prema dobavljačima, s ciljem da svi budu održivi na srednji rok. Prošle godine takve kompanije su činile više od trećine ukupnih dobavljača, sada sertifikate o održivosti ima 50% njih, a cilj banke je da do 2022. godine svi njeni dobavljači posluju održivo.
„Naš pristup pokušavamo da prebacimo i na klijente, ne samo tako što finansiramo one koji ulažu u zelene projekte, već nastojimo da smanjimo finansiranje onih klijenata koji nisu svesni potrebe očuvanja životne sredine. Veće ulaganje u zelene tehnologije bi bilo dobro za sve, jer prema našem iskustvu, kvalitet portfolija klijenata koji ulažu u zelene projekte je deset puta bolji od ostatka portfolija koji imamo. To su preduzeća koja imaju dugoročnu viziju razvoja“, ističe Smiljković.
Šta je potrebno malim, inovativnim preduzećima?
Predstavnici većih kompanija su saglasni da je razvoj održivog modela poslovanja ekspertski zahtevan i da traži dugoročna ulaganja. Stoga je neophodna stručna, tehnička i finansijska podrška pre svega malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu domaće privrede.
To potvrđuju i primeri dva mala, ali veoma inovativna preduzeća iz različitih industrija. Prvo je preduzeće NewPen, koje je osnovano 2018. godine u Smederevskoj Palanci, i bavi se proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica od recikliranog papira i starih novina. Drugo je Zadruga Kosjerka iz Kosjerića, koje proizvodi organske sokove i namaze od voća i zapošljava žene iz ruralnih sredina.
Oba preduzeća celokupnu proizvodnju zasnivaju na konceptu cirkularne ekonomije, ali Dragan Marković, suvlasnik kompanije NewPen i Marija Blagojević, direktorka Zadruge Kosjerka, dele isto iskustvo – da je domaće tržište i dalje nerazvijeno kada je reč o tražnji za ovakvom vrstom proizvoda.
Zato su orijentisani na izvoz, posebno na tržište Nemačke, ali osim finansijske, ističu da im je potrebna i savetodavna i stručna pomoć. Podrška je neophodna u svim fazama poslovanja, od razvoja proizvoda, preko njegove promocije i povezivanja sa stranim partnerima, do uvođenja posebnih sertifikata koji su neophodni za plasman proizvoda na evropskim tržištima.
broj 187/188, jul/avgust 2021.
Foto: Pixabay