Tag:

cirkularna ekonomija

Samo 8% preduzeća sprovodi principe cirkularne ekonomije

by bifadmin 5. март 2022.

Samo oko 8% preduzeća sprovodi temeljno najvažnije principe cirkularnosti, pokazalo je istraživanje Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS).

Istraživanje sprovedeno u okviru Programa podrške koji realizuje Ministarstvo privrede Srbije, obuhvatilo je 365 kompanija različitih sektora i veličina u pogledu broja zaposlenih i prometa.

Anketa je pokazala da je pred institucijama i organizacijama koje se bave cirkularnom ekonomijom veliki posao koji bi trebalo početi sa kampanjom promene svesti o neophodnosti transformacije, jer više od 20 odsto ispitanika nije čulo za cirkularnu ekonomiju, dok je 60 odsto čulo, ali nije znalo da detaljno objasni suštinu – ponovnu upotrebu otpada kao sirovine, mogućnost recikliranja proizvoda, drugačiji životni ciklus i dizajn proizvoda, energetsku efikasnost proizvodnje i uštedu, drugačiji poslovni model.

Ohrabrujuće je da, uprkos nepostojanju tačnog razumevanja procesa i fenomena, čak 46 odsto ispitanika smatra da bi ovim pitanjima unutar kompanija trebalo dati visok, a 21 procenat najviši prioritet. Ono što je važno i relevantno za finansijske institucije jeste da oko tri četvrtine anketiranih nije znalo kome da se najpre obrati za finansijsku ili tehnološku podršku, ako se opredele za prelazak na cirkularni model proizvodnje.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

5. март 2022. 0 komentar

Perspektive održivog razvoja u domaćoj industriji: Prilike za zeleno poslovanje

by bifadmin 16. август 2021.

U Srbiji ima preduzeća koja uveliko prednjače u razvoju održivog poslovanja, i to u vrlo različitim industrijama. Njihovo iskustvo pokazuje da uvođenje takvog modela traži mnogo znanja, planiranja i ulaganja na dugi rok, kao i podršku malim dobavljačima, ali i da otvara potpuno nove prilike za razvoj.

Pandemija je ubrzala digitalizaciju u privredi zbog prilagođavanja poslovanja potpuno novim okolnostima. One su uslovile i promene u konceptu dobavljačkih lanaca, jer proizvođači sada nastoje da osiguraju nabavku što bliže svojoj proizvodnji, uključujući i kompanije u Zapadnoj Evropi koje su najveći kupci proizvoda iz Srbije. Treći uočljiv trend je težnja ka ubrzanju zelene tranzicije u Evropskoj uniji radi oporavka posle pandemije, koji će obezbediti održiviju i otporniju privredu i opredeljenje Srbije da se intenzivno uključi u taj proces.

Gde su u novim okolnostima prilike za domaću industriju? Iskustva ovdašnjih kompanija koje već primenjuju principe cirkularne ekonomije u svom poslovanju pokazuju da se razvojne strategije razlikuju shodno delatnosti u kojoj posluju, ali i da ih povezuju ciljevi koje smatraju ključnim za svoj budući razvoj.

Tako je Eliksir grupa, koja se bavi proizvodnjom složenih mineralnih đubriva i zapošljava 1.600 ljudi, pre dve godine usvojila plan održivog razvoja do 2025. godine. Kompanija već sada prikuplja celokupni otpad u proizvodnji i ponovo ga prerađuje radi upotrebe u novom proizvodnom ciklusu. Ono što ne može da se reciklira, spaljuje se u posebnom postrojenju.

„To nije naročito dobro ekološko rešenje, ali za sada nemamo drugih načina za tretman otpada“, objašnjava Matias Predojević, potpredsednik korporativnog razvoja u Eliksir grupi.

Prema njegovim rečima, Eliksir planira razvoj hemijskog parka u Prahovu, gde ima fabriku koja pored mineralnih đubriva proizvodi fosforne kiseline i superfosfate. Eliksir Prahovo prednjači u korišćenju obnovljive energije zahvaljujući činjenici da se nalazi u neposrednoj blizini HE Đerdap.

Ova okolnost, kao i dobra povezanost sa evropskim tržištem preko luka na Dunavu, bile su ključne za odluku da se baš u ovom postrojenju ubuduće počne sa primenom pilot projekta za razvoj zelenog vodonika, a potom i proizvodnje zelenog amonijaka za održivu poljoprivredu, objašnjava Predojević. Budući hemijski park je planiran na površini od 100.000 hektara, a kompanija trenutno radi na privlačenju investitora, posebno iz energetskog sektora.

Industrijski park 4.0

Kompanija Milanović Industries Group (MIND) takođe razvija industrijski park nadomak Kragujevca, ali za proizvodnju u oblasti šinskih vozila. Ovo preduzeće, koje je započelo svoje poslovanje pre dve decenije kao Milanović inženjering, kupio je Simens 2018 godine. Nakon toga, krenulo se u realizaciju MIND Parka, kaže Darko Đorić, izvršni direktor u MIND grupi. „Trenutno imamo zaokruženih 162 hektara zemljišne površine, u prvoj fazi smo izgradili oko 60.000 kvadrata proizvodnog i poslovnog prostora i zapošljavamo 800 ljudi. Park je zamišljen kao kompetitivni centar za industriju šinskih vozila i razvoj novih tehnologija u ovoj delatnosti“, objašnjava Đorić.

Infrastruktura je od početka građena tako da može da prati standarde industrije 4.0, a MIND grupa razvija digitalna rešenja u saradnji sa nekoliko domaćih IT kompanija, specijalizovanih za određene oblasti. Glavna tehnologija u proizvodnji, obrada aluminijuma, je čista tehnologija, „jer sav otpad koji generišemo se veoma lako reciklira u sekundarne sirovine“, ističe Đorić i dodaje:

„Svi naši objekti su projektovani tako da imaju energetske pasoše, a uporedo razvijamo različite koncepte korišćenja obnovljivih izvora energije. Instalirali smo solarni koncetrator, kako bismo obezbedili veći deo grejanja za našu lakirnicu koja je relativno veliki potrošač energije. Za hlađenje i grejanje poslovnih zgrada koristimo geotermalnu energiju, sa toplotnim pumpama, tako da je i to segment gde smo gledali da smanjimo emisiju štetnih gasova. Planiramo izgradnju solarne elektrane na krovu jednog od naših objekata, kao i izgradnju reciklažnog centra gde će se vršiti selekcija sekundarnih sirovina i vraćanje u proizvodnju onoga što je upotrebljivo. Taj budući objekat smo nazvali ’Ekološko ostrvo’ i služiće za prikupljanje komunalnog i svih drugih vrsta otpada iz Parka“.

Podrška malim dobavljačima

Đorić napominje da MIND grupa nastoji da što više lokalizuje dobavljački lanac, koristeći primere dobre prakse koju je pokrenuo Simens u Subotici u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, radi kvalifikacije domaćih dobavljača.

„U Srbiji ima mnogo kvalitetnih preduzeća, koja nažalost nisu u stanju da bez pomoći sa strane uopšte dođu u poziciju da razgovaraju sa velikim kompanijama u Evropi i svetu. Mi zato intenzivno radimo na tome da im pomognemo da mogu same da isporuče robu zahtevanog kvaliteta – od sirovina do finalnog proizvoda i pakovanja, kao i da primene standarde koji su specifični za svaku industriju. Te procedure nisu naročito bliske domaćim preduzećima i na tome bi trebalo više raditi sa njima“, zaključuje Đorić.

Stav da je potrebno da se domaće kompanije međusobno povezuju i da one manje razvijene uče od onih koje su već dostigle zavidne standarde u poslovanju deli i Marija Pantelić, direktorka održivosti u preduzeću Bosis iz Valjeva. Ovo preduzeće se već četiri decenije bavi štampanjem i kaširanjem kartonske ambalaže, i sa svojih 140 zaposlenih je do sada proizvelo preko milijardu kutija za više od 170 klijenata iz različitih industrija. Preduzeće poslednjih godina beleži intenzivan rast, a ove godine je dobilo i Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje „Đorđe Vajfert“.

Održivi razvoj je sadržan u strategiji kompanije, s ciljem da već u narednih pet godina dostigne nulti ugljenički otisak. Da bi postigao ovako ambiciozan cilj, Bosis je primenio principe cirkularne ekonomije u svim segmentima poslovanja. Pantelić ističe da preduzeće radi sa svojim dobavljačima na uspostavljanju standarda održivosti u proizvodnji ambalaže i istovremeno u dizajniranje svojih proizvoda uključuje i krajnje potrošače, kako bi što širi krug ljudi učestvovao u cirkularnoj proizvodnji.

Solarna banka

Kako izgleda održivo poslovanje u finansijskom sektoru, opisuje Ivan Smiljković, član odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i član izvršnog odbora ProCredit banke u Srbiji. Banka preko 99% transakcija obavlja digitalnim kanalima, prva je kompanija u Srbiji koja je potpisala ugovor sa Elektroprivredom Srbije o garantovanom snabdevanju iz obnovljivih izvora energije, aktivno radi na promociji i izgradnji solarnih kapaciteta, a u svom voznom parku ima 70% električnih i hibridnih vozila.

„Uz to, u svim gradovima u kojima poslujemo imamo električne punjače koji su dostupni svima koji su zainteresovani da koriste električne automobile“, kaže Smiljković i dodaje da su u kancelarijama potpuno izbacili plastične proizvode za jednokratnu upotrebu.

ProCredit banka je promenila i pristup prema dobavljačima, s ciljem da svi budu održivi na srednji rok. Prošle godine takve kompanije su činile više od trećine ukupnih dobavljača, sada sertifikate o održivosti ima 50% njih, a cilj banke je da do 2022. godine svi njeni dobavljači posluju održivo.

„Naš pristup pokušavamo da prebacimo i na klijente, ne samo tako što finansiramo one koji ulažu u zelene projekte, već nastojimo da smanjimo finansiranje onih klijenata koji nisu svesni potrebe očuvanja životne sredine. Veće ulaganje u zelene tehnologije bi bilo dobro za sve, jer prema našem iskustvu, kvalitet portfolija klijenata koji ulažu u zelene projekte je deset puta bolji od ostatka portfolija koji imamo. To su preduzeća koja imaju dugoročnu viziju razvoja“, ističe Smiljković.

Šta je potrebno malim, inovativnim preduzećima?

Predstavnici većih kompanija su saglasni da je razvoj održivog modela poslovanja ekspertski zahtevan i da traži dugoročna ulaganja. Stoga je neophodna stručna, tehnička i finansijska podrška pre svega malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu domaće privrede.

To potvrđuju i primeri dva mala, ali veoma inovativna preduzeća iz različitih industrija. Prvo je preduzeće NewPen, koje je osnovano 2018. godine u Smederevskoj Palanci, i bavi se proizvodnjom grafitnih olovaka i bojica od recikliranog papira i starih novina. Drugo je Zadruga Kosjerka iz Kosjerića, koje proizvodi organske sokove i namaze od voća i zapošljava žene iz ruralnih sredina.

Oba preduzeća celokupnu proizvodnju zasnivaju na konceptu cirkularne ekonomije, ali Dragan Marković, suvlasnik kompanije NewPen i Marija Blagojević, direktorka Zadruge Kosjerka, dele isto iskustvo – da je domaće tržište i dalje nerazvijeno kada je reč o tražnji za ovakvom vrstom proizvoda.

Zato su orijentisani na izvoz, posebno na tržište Nemačke, ali osim finansijske, ističu da im je potrebna i savetodavna i stručna pomoć. Podrška je neophodna u svim fazama poslovanja, od razvoja proizvoda, preko njegove promocije i povezivanja sa stranim partnerima, do uvođenja posebnih sertifikata koji su neophodni za plasman proizvoda na evropskim tržištima.

broj 187/188, jul/avgust 2021.

Foto: Pixabay

16. август 2021. 0 komentar

B&F Plus Ekonomija IZDVAJAMO Vesti

Potencijali cirkularne ekonomije u Srbiji

by bifadmin 1. новембар 2020.

Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Svake godine u Srbiji se generiše 12 miliona tona otpada, od čega 10 miliona tona čini otpad od rudarstva, energetike i građevinski otpad. Iako bi ove količne mogle znatno da se smanje, najveći potencijal za bolji tretman ima drugačija vrsta otpada – komunalni, kojeg godišnje napravimo oko 2,2 miliona tona. Ako bi se pravilno upravljalo s te dve tone, one bi, umesto na deponiji, mogle da završe kao hrana za ljubimce, zelena energija, kompost.

Na problem neadekvatnog tretmana otpada i njegovo rešavanje ukazuje Program za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023. koji je predložio NALED uz podršku GIZ DKTI. Međutim, da bi model postao praksa, potrebne su izmene zakona, jača infrastruktura i jačanje svesti kompanija o prednostima ovog koncepta.

Primenjen princip cirkularne ekonomije u praksi bi izgledao ovako: proizvedi optimalno – koristi adekvatno – separiši pravilno – recikliraj i vrati u proizvodnju. Međutim, kod nas i dalje dominira linearni koncept, prema kojem se otpad ne reciklira, već se proizvede, upotrebi i odlaže na deponije.

Sektori sa najviše „cirkularnih“ potencijala

Program NALED-a i Nemačke razvojne saradnje „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“, koji sprovodi nemački GIZ, zagovara i izmenu zakona u ovoj oblasti kako bi se podstakao razvoj cirkularnog koncepta.

„Izmena zakona je neophodna, ali, sa druge strane, veliki je izazov da se ovi propisi i primene, pre svega zbog nedostatka odgovarajuće infrastrukture. Da bi izmene zakona imale smisla, moramo da imamo posebne kontejnere za odvajanje otpada i sanitarne deponije. Takođe, sada imamo svega 10 sanitarnih deponija i više od 120 opštinskih koje ne zadovoljavaju ni minimum standarda. Procene su da u Srbiji ima više od 3.500 divljih deponija. To moramo pod hitno da rešavamo, kako bismo se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, što više približili njihovim direktivama u ovoj oblasti“, ističe Slobodan Krstović iz NALED-a.

U međuvremenu, kaže on, potrebno je usmeriti pažnju na sektore koje je analiza prepoznala kao one sa najviše potencijala za primenu koncepta cirkularne ekonomije, i potruditi se da oni postanu primer drugima kako na najbolji način koristiti otpad. To su poljoprivreda, proizvođnja ambalaže, pre svega staklene, i elektronskog i električnog otpada.

Hrana nije otpad

U Srbiji ima ukupno 4.571 komunalnog otpada koji generiša privreda. Istovremeno, registrovana je 331 kompanija koja ponovo koristi otpad i 32 koje ga odlažu. Kada je reč o biorazgradivom otpadu, njegova upotreba je možda i najbolji primer cirkularne ekonomije, koji se u našoj zemlji ne sprovodi u dovoljnoj meri, ni na ispravan način, kaže za B&F Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije EsoTron.

„Realnost je da 99 odsto otpada od hrane, kojeg u Srbiji generišemo 250.000 tona godišnje, završava na deponijama, gde se sva količina takvog otpada pretvara u metan, ugljen-dioksid i druge opasne gasove. Nema potrebe posebno objašnjavati da je ugljen-dioksid najznačajniji uzročnik klimatskih promena, odnosno, globalnog zagrevanja, a da pritom ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ako bismo otpad od hrane uveli u cirkluarni tok, tako što bismo ga odvojili od ostalog otpada i preradili, korist bi bila ogromna“, naglašava Gligić.

Naši ugostitelji godišnje nabave 123.000 tona hrane, od čega 20% odmah odbace jer su to kosti, ljuske ili kore, a još 15 odsto ostane u tanjirima, navode u NALED-u. Od otpada koji nastane u ugostiteljskim objektima i završi na deponiji u vazduh se oslobađaju metan i ugljen-dioksid. Gligić kaže da je idealno da se hrana odvaja od ostalog otpada, potom da se prerađuje i na taj način da se stvori energija, koja se dalje koristi u nekom proizvodnom procesu gde se opet stvara otpad i tako u krug.

Ako bismo primenili ovaj princip, od tog otpada mogli bismo da pravimo biodizel, biogas i zelenu energiiju. Recimo, električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora malo utiče na životnu sredinu, i ima veliki prostor za razvoj.

„To je idealan primer cirkularne ekonomije. Kad privreda spozna vrednost cirkularnog principa upravljanja otpadom, istovremeno ćemo dobiti zdraviju životnu sredinu i korporativnu odgovornost kompanija, kojima već decenijama težimo“, uveren je Gligić.

Kada elektronika postaje otpad?

Električni i elektronski uređaji u Srbiji u proseku „žive“ oko 10 godina, nakon čega postaju otpad. Razvoj tehnologije doneo je trend da desktop računari žive 5-10 godina, mobilni telefoni se menjaju na pet, ili tri godine.

U izveštaju NALED-a i GIZ-a, koji se poziva na podatke Agencije za zaštitu životne sredine, navedeno je da je u Srbiji u 2018. godini stavljeno na tržište više od 19 miliona komada različitih proizvoda iz ove kategorije, teških više od 12.600 tona – mali kućni aparati, IT oprema, osvetljenje, alati, igračke, medicinski pomoćni uređaji… Samo proizvodnja različitih kablova i žica je u istoj godini dostigla težinu od gotovo 48 hiljada tona. Te godine je prerađeno 32.615 tona električnog i elektronskog otpada.

„U ovom segmentu bi reciklaža omogućila ponovnu upotrebu vrednih materijala koji se u uređaje ugrađuju. Cirkularna proizvodnja unapredila bi dizajn proizvoda kako bi bio napravljen od ekoloških materijala koji ne zagađuju, a čiji se delovi mogu lako popraviti, zameniti ili reciklirati. Na primer, prosečan televizor sadrži približno šest odsto metala i 50 odsto stakla“, objašnjava Slobodan Krstović i dodaje da je jedan od problema koji sada može da se uoči – nedostatak partnera.

Svaki građanin godišnje potroši 50 kilograma ambalaže

Svaki stanovnik Srbije potroši oko 50 kilograma svih vrsta pakovanja godišnje, od čega petinu čini plastična ambalaža, što je više od 70.000 tona plastične ambalaže godišnje. Materijali koji se koriste za ambalažu koja se mahom koristi jednokratno, pored plastike su i staklo, karton, aluminijum itd.

„Posebno sakupljanje materijala koji mogu da se recikliraju ključ je uspešne cirkularne ekonomije, ali zahteva infrastrukturu. Imajući u vidu da Srbija ima više od 200 kompanija koje se bave proizvodnjom i reciklažom ambalaže, bilo da je reč o plastici, aluminijumu, staklu, kao i da ima preduzeća koja prave proizvodne alate, jasno je da je potencijal za razvoj cirkularne ekonomije veliki u ovom delu“, kaže Krstović.

Rudarstvo i energetika najveći zagađivači

Ipak, iz ugla zaštite životne sredine, najznačajnije je da se suzbije otpad koji naprave firme u sektoru rudarstva i energetike. Prema istraživanju, ta dva sektora su ubedljivo najveći zagađivači, jer od njih u prirodu stiže više od 90 odsto netretiranog otpada.

Kada je analiza rađena, samo u rudarstvu, učešće otpada u ukupnoj količini iznosilo je 79 odsto, što je za posmatrani šestogodišnji period rast od 46,1 odsto. Na drugom mestu je energetika, iz koje dolazi 12,2 odsto ukupnog otpada u Srbiji. U šestogodišnjem periodu, ovaj sektor je zabeležio blagi pad od jedan odsto u količinama otpada.

Kad se podvuče crta, ostali sektori imaju znatno manji udeo, pa tako, više od jedan odsto udela imaju još prerađivačka industrija i domaćinstva, pokazala je analiza NALED-a i GIZ-a.

„Zelena“ radna mesta za MSP

Otvaranje novih radnih mesta u sektoru malih i srednjih preduzeća, u delatnostima koje su direktno ili indirektno povezane sa konceptom cirkularne ekonomije, moglo bi, prema okvirnoj proceni u analizi NALED-a i GIZ-a, da zaposli još 30.000 radnika, a ujedno bi povećalo efikasnost i zaradu firme. U Evropi se princip cirkularne ekonomije razvija već nekoliko godina, a prema podacima Eurostata, za pet godina je otvoreno četiri miliona novih radnih mesta, stvorena je dodatna vrednost od 155 milijardi evra, i zabeležen porast privatnih investicija od 18 milijardi. Dodatno, ušteda električne energije je bila jednaka potrošnji države kao što je Italija.

Marijana Krkić

broj 178, oktobar 2020.