Trenutno iznad zemlje kruži preko 8.000 satelita, što je čak za 68 odsto više u odnosu na prošlu godinu, i rast od preko 200 odsto u poređenju sa periodom od pre pet godina. Zbog toga što niko ne čisti za sobom, uporedo se nagomilalo toliko satelitskog đubreta da osiguravajuće kuće predviđaju učestale sudare sa otpadom već za tri godine. Pošto jačina sudara i sa materijalom od jednog centimetra može biti jednaka eksploziji ručne granate, sa tržišta se povlače polise koje pokrivaju ovakve rizike.
Zbog sve veće gužve u svemiru, na hiljade novih satelita se lansiraju u područja prepunih svemirskog otpada. Takva situacija značajno uvećava ionako ogromne rizike lansiranja i održavanja satelita, jer sada postoji vrlo realna opasnost da se satelit sudari sa ostacima drugih satelita koji nisu više u upotrebi.
Sudari mogu da izazovu lančane reakcije, odnosno niz većih sudara, koji potom ugrožavaju ostale satelite. Čak i materijal od jednog centimetra može da onesposobi ispravan satelit. Udarac ima silinu jedne eksplodirane ručne granate.
Prevelik rizik za osiguravače
To je razlog što se i ono malo osiguravajućih kuća koje su nudile polise za ovakve rizike povlači sa ovog tržišta. Ručard Parker, suosnivač kompanije Assure Space, koja je deo multinacionalne osiguravajuće kuće AmTrust Financial, izjavio je da su tokom proteklih godinu dana – od kada su prestali da osiguravaju satelite u niskoj Zemljinoj orbiti, području gde ima najviše ovih letelica – prodali tek nekoliko polisa koje pokrivaju eventualni sudar sa svemirskim otpadom.
„U bliskoj budućnosti će biti jako teško da se dobije takva vrsta pokrića, jer sve više osiguravača shvata da ovo tržište postaje prevelik rizik za njihovo sopstveno poslovanje“, objašnjava Parker.
Ilon Mask podstiče gužvu
Prema podacima analitičke kuće Seradat, specijalizovane za istraživanja svemirske industrije, oko Zemlje trenutno kruži 8.055 satelita, od kojih 42 nisu aktivna. Većina ovih satelita funkcioniše u niskoj Zemljinoj orbiti, takozvanom LEO području, koje se prostire do 2.000 kilometara iznad Zemlje.
Broj aktivnih satelita porastao je za čak 68 odsto u odnosu na prošlu godinu, i za 200 odsto u poređenju sa periodom od pre pet godina. Dobar deo ovog rasta je pogurao Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX, koja razvija svoju mrežu satelita Starlink. Ali Mask nije hteo da odgovori na pitanja novinara da li su njegovi sateliti osigurani i kako će na njegovo poslovanje uticati povlačenje osiguravača sa ovog tržišta.
Niko neće da čisti za sobom
Osiguravajuća društva ističu da i druge velike kompanije, uključujući Google, Apple i Amazon, takođe koriste satelite za slanje podataka. To rade i provajderi telekomunikacija, vladine agencije i univerziteti koji se bave istraživanjem svemira.
Stoga pitanje osiguranja satelita obuhvata jako velik broj učesnika i ujedno je deo jednog sve većeg problema – da niko za sobom ne čisti đubre koje proizvodi u svemiru.
Izuzetak su, ali samo donekle, državne svemirske agencije, koje prate satelitski otpad nastao iz njihovih programa i šalju stare satelite sa poslednjim količinama goriva da „umru“ na posebnom mestu, svojevrsnom „orbitalnom groblju“.
Trenutno pola novih satelita osigurano
Kako je saopštio Denis Buske, direktor svemirskog poslovanja u osiguravajućoj kući AXA XL’s, oko polovine novih satelita koji su lansirani u svemir ima neku vrstu osiguranja. Ipak, i on napominje da stručnjaci u ovoj industriji očekuju da će se smanjivati broj polisa, te da se više neće izdavati one koje pokrivaju rizike od sudara sa satelitskim otpadom.
Čarls Veton iz osiguravajućeg društva Global Aerospace potvrdio je ovakva predviđanja, ističući da proračuni koje rade osiguravači na osnovu dostupnih podataka, nedvosmisleno ukazuju da se opasnosti od sudara jako brzo povećavaju.
Masovniji sudari mogući već za tri godine
Iako je, prema podacima analitičke kuće Seradat, samo 11 svemirskih letelica pretrpelo delimičan ili potpuni kvar usled sudara sa svemirskim otpadom u poslednih deset godina, osiguravači predviđaju da bi u LEO prostoru moglo da dođe do mnogo većeg broja nesreća već za tri godine.
Veton ne poriče mogućnost da na „ispražnjeno“ tržište uđu neki novi osiguravači koji će biti spremni da prihvate tako ogroman rizik, koji će svakako pratiti i cene polisa. Ali do tada, dodaje, igrači u industriji svemirskih letelica će morati sami da snose rizik, što će za sobom sigurno povući i bitno drugačije finansijske kalkulacije.
Foto: Pixabay