Srbija je u prvoj polovini 2021. najviše izvezla kukuruza (298,9 miliona evra), smrznute maline (137,4 miliona ), pšenicu (91,1 miliona ), cigarete (88,5 miliona i duvan za pušenje 86,4 miliona), saopštio je Republički zavod za statistiku. U uvozu, dominiraju banane (35,1 miliona evra), zatim različiti proizvodi za ishranu (55 miliona), nepržena kafa (22,1 milion), cigarete (19,7 miliona) kao i svinjsko meso koje je vredelo 18 miliona evra.
Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbija ostvarili su za šest meseci ove godine ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu vrednu gotovo 3,1 milijardu evra što predstavlja povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, dodaje se saopštenju.
Izvozeno je robe za 1,98 milijardi evra što je povećanje od 13,6 procenata u odnosu na rezultate iz 2020. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto. Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra što je za 8,4 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2020. sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,6 procenata.
Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra što je povećanje od 21,1 odsto u odnosu na polovinu 2020. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 177 procenata i veća je u odnosu na šest meseci prošle godine kada je iznosila 169 odsto.
Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u prvoj polovini ove godine su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8 odsto (1.102,9 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7 procenata (448,8 miliona evra) i Ruska federacija sa 7,8 odsto (153,6 miliona evra).
Vrednost uvoza i izvoza
U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza povećana je u zemlje EU za 27 odsto, u RF za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6 posto. U EU se najviše izvozio kukuruz, pšenica, beli šećer, ječam, voda, maline, soja, i drugo, dok se u CEFTA najviše izvozio kukuruz, bezalkoholna pića, jestivo suncokretovo ulje, cigarete, pšenica, brašno.
Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine bila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2 odsto ukupnog uvoza, zatim sledi CEFTA region sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6 posto, i Rusija sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta. U odnosu na posmatrani period 2020. vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4 posto, dok je iz RF smanjen za 21,1 odsto.
Iz zemalja EU je najzastupljeniji uvoz proizvoda za ishranu, mesa od domaćih svinja, obična i gazirana voda, preparati na bazi ekstrakata, asencija, kao i prerađevina od mesa. Iz zemalja CEFTA se najviše uvozio paradajz, malina, mleko i pavlaka, krstavaci, uljane pogače, meso od domaćih svinja, ulje od suncokreta.
Odgajivači svinja u Srbiji već neko vreme se žale kako nemaju koristi od većih cena u mesarama. Tvrde da su klaničari počeli da uvoze svinjsko meso u Srbiji kada je ove godine u jednom momentu cena svinja skočila na 180 dinara plus PDV za kilogram, kako bi je oborili. U mnogo lošijem položaju su domaći proizvošači mleka koji svaki dan gube 10 dinara po jednom litru.
Izvor: Nova ekonomija
Izvor: Pixabay