Zagađenje koje preti Srbiji ako se dozvoli eksploatacija rude poput jadarita iz kojeg se izvlači litijum, uništiće kompletan ekosistem u okolini Loznice, a ogromni problemi zadesiće i područje oko reke Drine sa kojom Jadar deli podzemne vode, čime će se naneti nesaglediva šteta i Bosni i Hercegovini, piše Capital.ba kritikujući svoju vlast što ne preduzima ništa tim povodom.
Prema tvrdnjama sagovornika eTrafike iz ekoloških udruženja u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i grupe profesora sa Univerziteta u Beogradu, zagađenje koje je već nastalo iskopavanjima i istraživanjima na području Srbije odavno je premašilo lokalni nivo i počelo da ugrožava sliv Drine, a u budućnosti bi moglo naneti još veću štetu prirodnim bogatstvima i ekosistemu BiH.
Stručnjaci i ekolozi apeluju na građane obe države da se informišu dobro o situaciji i opasnostima koje im prete, te da ne dopuste, ne samo Rio Tintu nego bilo kome, da nastavi sa istraživanjima i eksploatacijom litijuma.
Toksični i kancerogeni materijal
Profesor doktor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, za eTrafiku je ispričao da je najveći problem što bi se u Loznici i u brojnim drugim manjim mestima gde ima litijuma, eksploatacijom značajno ugrozio život stanovništva. On objašnjava da je za potrebe iskopavanja minerala i njegove obrade da se dobije litijum, neophodno formiranje deponija na kojima bi se odlagao kancerogeni i toksični materijal, što će poremetiti biodiverzitet, uništiti prirodu, vodu i kvalitet vazduha, te dovesti do raseljavanja stanovništva.
“Prava mala katastrofa. Ako se dogodi formiranje tih deponija, one će ugrožavati podzemne vode Jadra, Korenite i Drine. Prva sledeća bujična poplava na Jadru, što se dešava vrlo često, rasturiće pojas i povući toksični i kancerogeni materijal u zemlju i začas stići do vodosnabdevanja Beograda, ali i površinskih i podzemnih voda u BiH. Vetar sa deponija će razneti mirkočestice na desetine kilometara okolo. Procena je da će u tim deponijama biti oko 6.000 tona arsena. Bila bi primarno ugrožena desna obala Drine, ali niko ne može da garantuje da će leva biti pošteđena od posledica katastrofe”, objašnjava Ristić.
Napominje da su njegove kolege sa Biološkog fakulteta u Beogradu za Rio Tinto radili studiju o uticaju na živi svet i konstatovali da bi biodiverzitet bio izbrisan i preporučili da se tu i ne počinju radovi.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu Capital.ba
Foto: Pixabay