Od početka godine do kraja novembra na granicama Srbije carinici su otkrili i zaplenili 3,5 miliona evra u kešu. U nameri da prokrijumčare neprijavljene devize, putnici se, kako za portal N1 navode u Upravi carina, dovijaju na sve moguće načine, pa ponekad biraju krajnje neobična mesta za skrivanje.
Tako su carinici sakriveni novac pronalazili u donjem vešu, oko struka putnika, u jastucima, čarapama, veknama hleba, kesicama čipsa i čaja, pakovanjima vlažnih maramica, higijenskih uložaka, termosima sa kafom, pepeljarama automobila, motoru, filteru klime. Privremeno oduzet novac carina je, kako ističu u Narodnoj banci Srbije, dužna da deponuje na račun NBS u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.
Ukupan iznos takođe ne sme da pređe 10.000 evra
Građani mogu iz Srbije da iznesu bilo koji strani novac čija vrednost ne prelazi 10.000 evra. Ako istovremeno iznose i dinare, strani novac i čekove, ukupan iznos takođe ne sme da pređe 10.000 evra. Propisima je predviđeno da i domaći i strani državljani na granici prijave svaki cent preko ovog iznosa i prilikom izlaska i prilikom ulaska u zemlju. Ukoliko to ne učine, iznos novca preko 10.000 evra im se privremeno oduzima, pokreće se prekršajni postupak, nakon koga se novac ili vraća, ili uplaćuje u budžet Srbije.
Prema podacima koje je NBS dostavila portalu N1, u periodu od 1. januara do 30. novembra 2021. godine, Uprava carina je deponovala kod Narodne banke Srbije privremeno oduzeta sredstva u ukupnom iznosu od 3.577.349 evra (preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine).
„U ovom periodu, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka suda izvršen je povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 141.427 evra – preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine“, navodi NBS.
Kada je reč o strukturi zaplenjenog novca, prema podacima kojima raspolaže Uprava carina – prednjače evri sa oko 3,4 miliona, dok je ostalih valuta kao što su švajcarski franci, britanske funte, američki dolari i švedske krune zadržano znatno manje.
Najčešće se krijumčari evro
„U kriznim vremenima, ljudi nastoje da prokrijumčare ono što im uliva sigurnost, a to su najčešće novac i zlato. Tako je tokom 2021. godine, do 1. decembra, osujećeno 168 putnika u nameri da veće svote gotovine bez prijavljivanja prenesu preko granice. Većinom je reč o stranim državljanima“, kažu u Upravi carina.
Kako ističu, tumačenje tog fenomena moguće je tražiti i u činjenici da u kovid i post-kovid periodu, putnici koji idu ka svojim matičnim zemljama, nastoje da sa sobom ponesu dragocenosti zbog situacije koja je neizvesna na globalnom nivou.
„To, međutim, ne može biti izgovor za kršenje propisa koji jasno ukazuju na to da svaki iznos od 10.000 evra i više mora biti prijavljen kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje. Ograničenje od 10.000 evra utvrđeno je zakonom Republike Srbije, ali isto takvo ograničenje je i evropski standard koji je utvrđen i zakonima svih članica Evropske unije i zemalja koje su na putu pridruženja EU. Upravo je zbog toga teško prihvatljiv čest izgovor putnika da nisu znali da novac treba da prijave“, ukazuje Uprava carina.
Kako ističu, svi koji putuju obaveštenja koja ukazuju na ovaj propis mogu da vide na svakom graničnom prelazu, pa i na evropskim, ali i na našim aerodromima.
„Čak je kontrola protoka novca i drugih sredstava plaćanja na teritoriji EU u junu 2021. godine pooštrena, kada su stupili na snagu novi propisi. Stroža pravila su u Evropi uvedena sa ciljem efikasnije borbe protiv pranja novca i finansiranja ilegalnih aktivnosti. To podrazumeva da su svi koji sa sobom nose 10.000 evra i više, u toj i drugim valutama, obavezni da popune gotovinsku deklaraciju, a definicija gotovine je proširena na čekove, menice, kao i zlatnike i predmete od zlata“, ističu u Upravi carina.
Popunjavanje obrasca
U Upravi carina objašnjavaju da je ključno da putnici prijave novac koji nose tako što popune obrazac prijave novca na ulazu u zemlju, kako bi potom na osnovu izdate potvrde da su novac prijavili, mogli nesmetano da izađu iz nje, bez bojazni da su prekršili propise.
„Nažalost, mnogo putnika ne prijavi novac i ne popuni obrazac, čime se izlažu riziku da im novac bude privremeno ili trajno oduzet. Često nas pitaju šta se dalje dešava sa zadržanim novcem, a odgovor je da je naša zakonska obaveza da taj novac u roku od dva dana uplatimo na račun NBS, dakle on ne ostaje kod nas. Potom, imamo obavezu da u roku od tri dana o događaju obavestimo Upravu za sprečavanje pranja novca, vodi se postupak i ono što građani treba da znaju je da novac koji pravosnažnom presudom bude trajno oduzet – postaje prihod budžeta Republike Srbije“, ističu u Carini.
Prekršaj ili krivično delo?
Kada carinici otkriju neprijavljene devize u iznosu od 10.000 evra i više, pokreće se prekršajni postupak jer je reč o deviznom prekršaju, mada, kako ukazuju u Upravi carina, sve zavisi od prirode slučaja i specifičnih okolnosti, u zavisnosti od kojih delo može biti okarakterisano i kao krivično.
„O sudbini novca oduzetog zbog neprijave odlučuje prekršajni ili krivični sud, pa carinska služba ne raspolaže evidencijom o tome da li je i u koliko slučajeva novac vraćen osobama protiv kojih je postupak pokrenut“, navode u Upravi.
Krije se na poznatim mestima
Putnici, prema navodima carinika, biraju neobična mesta za skrivanje neprijavljenih deviza.
„Ono što se ponekad gubi iz vida je da sve ono što putnicima padne na pamet, carinici već znaju. Naime, putnik granicu prelazi jedanput, a carinik je uvek na graničnom prelazu, iskustva se prenose među kolegama, a koriste se i savremeni uređaji koji olakšavaju i ubrzavaju kontrolu, poput mobilnih skenera, fiber optike, bustera, pa i posebno obučenih carinskih pasa“, navode u Upravi carina.
Kad se novac vraća
Mogućnost fizičkog iznošenja efektivnog stranog novca u inostranstvo bliže je uređena Odlukom o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, koju je Narodna banka Srbije donela na osnovu Zakona o deviznom poslovanju.
„Ukoliko građani iznose u inostranstvo efektivni strani novac iznad iznosa koji je propisan Odlukom, sredstva iznad 10.000 evra carinski organ privremeno oduzima od tih lica uz izdavanje potvrde. Privremeno oduzeta sredstva carinski organ je dužan da, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, deponuje na račun Narodne banke Srbije ili u ostavu kod Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja“, ističe NBS.
Nakon oduzimanja efektivnog stranog novca od građana, Uprava carina pokreće postupak pred nadležnim sudom koji po sprovođenju postupka donosi odluku o postupanju sa privremeno oduzetim novcem.
„Narodna banka Srbije na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke suda u kojoj je odlučeno o privremeno oduzetim sredstvima, vrši povraćaj privremeno oduzetog novca fizičkim licima odnosno izvršava zaštitnu meru oduzimanja predmeta prekršaja i dinarska protivvrednost ovako oduzetih sredstava se uplaćuje se u budžet Republike Srbije“, objašnjavaju u NBS.
Šta se sve plenilo
Još se pamti zaplena više od tri miliona evra koju su carinici pre više od decenije oduzeli na prelazu Gradina, kada su bugarski državljani ceo automobil „tapacirali“ evrima.
U ovoj godini je jedan od zanimljivijih slučajeva bila zaplena neprijavljenih deviza od kineskog državljanina koji je pokušao da ih prokrijumčari – u boksericama, na kojima je napravio posebne džepove. Reč je o ukupno 40.000 evra od kojih je 36.000 evra sakrio u specijano našivenim džepovima na zadnjem delu bokserica, dok je ostatak nosio u torbici.
Ovaj putnik, koji je doputovao u septembru u Srbiju, tada je prijavio izgubljen prtljag na aerodromu, za koji je kasnije, po pronalasku, ustanovljeno da sadrži – 950 tompusa, procenjene vrednosti oko 13.000 evra. Putnik se sredinom oktobra iz Beograda zaputio na Kubu, kada je otkriven i pokušaj prenosa neprijavljenog stranog novca.
Krajem novembra na prelazu Horgoš, u jednoj kontroli zaplenjeno je oko 25.000 evra.
„Njih su zaboravili da prijave dvojica putnika prilikom ulazne kontrole. Reč je o državljaninu Izraela (56) koji je kao suvozač putovao automobilom BMW moldavske registracije kojim je upravljao državljanin Bugarske (53), na putu iz Mađarske ka Bugarskoj“, navela je Uprava carine.
Istog dana, na kontrolnom punktu Merdare zadržano je nešto više od 10.000 britanskih funti.
„Kod albanskog državljanina koji je automobilom audi britanskih registarskih oznaka putovao iz Engleske ka svojoj zemlji, u torbici koju je nosio oko struka, pronađeno gotovo 19.000 neprijavljenih funti“, navode u Upravi.
Unos novca u Srbiju slobodan
Carinici su krajem novembra na prelazu Batrovci, aerodromu Nikola Tesla i na prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili nekoliko pokušaja ilegalnog prenosa novca preko granice i zaplenili blizu 100.000 neprijavljenih evra.
Sredinom oktobra je, na prelazu Horgoš, otkriveno i 160.000 neprijavljenih evra u ličnoj torbici i neseseru jednog putnika.
„Unos novca u Srbiju slobodan, ali se gotovina u iznosu od 10.000 evra (ili nekoj drugoj valuti) i više, obavezno mora prijaviti. Kada se novac prijavi na ulazu u zemlju, dobija se potvrda sa kojom bez ikakvih problema može da se izađe iz zemlje“, ukazuju u Upravi carina.
Izvor: N1
Vesti: Pixabay