Posledice pandemije su napravile zaokret u svetu od globalizacije ka lokalizaciji. Srbija sada ima priliku da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije, u kojoj najveći potencijal za napredak imaju prerađivačka industrija, poljoprivreda, IKT i medijska industrija.
Globalizacija, proces koji karakteriše slobodna trgovina, protok kapitala i pristup stranim resursima, dominantan je pravac svetske ekonomije već decenijama unazad. Posmatranje sveta kao „jednog tržišta“ donelo je sa sobom rast trgovine koja je preuzela većinsko učešće u BDP-u velikog broja zemalja. S druge strane, povećalo je ekonomsku nejednakost, društvenu nestabilnost i proizvelo masovne migracije, ali ovi negativni aspekti ipak nisu usporili širenje globalizacije. Zašto se, onda, baš sada svet ponovo okreće lokalizaciji?
Odgovor se nalazi u pandemiji COVID-19, poslednjoj krizi koja je zadesila čovečanstvo i prouzrokovala ogromne zdravstvene i ekonomske posledice. Novonastala situacija, u kojoj je primarni cilj bio sprečavanje brzog širenja zaraze i spašavanje ljudskih života, dovela je do restriktivnih mera koje su značajno uticale na globalnu ekonomiju, otežavajući ili potpuno sprečavajući razmenu robe i kapitala između država.
Svetska privreda je u 2020. godini doživela drastičan pad uvoza (7,9%) i izvoza (8,6%), dok procentualno kretanje realnog BDP-a prikazuje takođe veliki pad od 3,5% u ukupnoj proizvodnji dobara i usluga. Ipak, projekcije o rastu uvoza za 9,3%, izvoza za 10,1% i realnog BDP-a za 5,7% u 2021. godini, ukazuju na uspešno prilagođavanje ekonomija otežanim tržišnim uslovima.
Novi zdravstveni izveštaji iz sveta, međutim, potvrđuju da se posle dve teške godine pandemija nastavlja, a stanovništvo i privreda osećaju ekonomske posledice najviše kroz povećanje cena roba, poremećaja u lancima snabdevanja i rast inflacije. Vidljivo je da usled ovako velikih potresa koje je izazvao korona virus, svet ulazi u period velikih promena i da se države sve više okreću lokalizaciji privrede.
Kako Srbija može da iskoristi ovakvu situaciju da ubrza ekonomski rast kroz revitalizaciju lokalne industrije? Analizom trenutnog stanja u našoj zemlji kroz demografske, prosperitetne i ekonomske pokazatelje, utvrđene su naše prednosti, šta je to što može biti bolje, a gde je potrebno da u potpunosti preokrenemo negativne trendove kako bi se stvorili uslovi za uspešnu transformaciju lokalne ekonomije.
Gde smo u plusu, a gde u minusu
Privrede nema bez ljudi, a demogafski pokazatelji već odavno ne idu na ruku Srbiji. Broj stanovnika se samo u poslednje četiri godine smanjio za 150.000, među kojima je čak 130.000 osoba starosti od 21 do 40 godina. Najbrojniji deo populacije trenutno čine osobe stare između 61 i 70 godina. Demografske projekcije ukazuju na dalji proces starenja stanovništva i smanjenje populacije, sa predviđanjima da će broj stanovnika opasti za 1,59% do 2025. godine. Ovakva demografska slika može imati veoma negativan uticaj na privredu, ekonomsku situaciju i dalji razvoj Srbije.
Kada se posmatraju zarade, uočljivo je da brže rastu plate u javnom nego u privatnom sektoru, što je odraz nedovoljno brzog rasta i razvoja privrede. Srbija ima izuzetno visoku vrednost GINI koeficijenta, koji meri nejednakost u raspodeli dohotka. Sa vrednošću ovog indeksa od 3,96, naša zemlja se svrstava u države sa izrazitim dohodovnim razlikama, koje prouzrokuju političku i društvenu nestabilnost. Ovakve razlike u dohotku proizilaze iz strukture privrede, u kojoj su daleko brojniji niskoprofitabilni od visokoprofitabilnih sektora.
Nejednakost u privrednoj razvijenosti unutar zemlje, uzrokuje neprekidne migracije iz slabije razvijenih regiona, Zapadne Srbije, Šumadije, Južne i Istočne Srbije ka razvijenijim regionima, Vojvodini i Beogradu. Migracije je nemoguće zaustaviti, ali se one mogu ublažiti ciljanim, ekonomskim i drugim merama koje razvijaju određene regione.
Kada se procenjuju perspektive Srbije na osnovu Legatum indeksa prosperiteta, naša zemlja se nalazi na 52. mestu među 167 zemalja. Srbija je tokom poslednje decenije napredovala na ovoj listi za dvanaest mesta, zahvaljujući poboljšanjima u većini oblasti koje ulaze u ovaj indeks, ali su oblasti pravosuđa i ličnih sloboda znatno niže rangirane u odnosu na period od pre deset godina.
Aktuelni ekonomski pokazatelji govore o dobrom prilagođavanju privrede novim okolnostima na tržištu. Srbija je u prvoj godini pandemije imala najmanji pad BDP-a u regionu i među najmanjima u Evropi. Na ovakav ishod uticale su mere koje je preduzela država za stabilizaciju privrede, slaba povezanost naše ekonomije sa svetskom i činjenica da u strukturi domaće privrede nema visokosofisticiranih delatnosti koje su bile najviše pogođene pandemijom.
Monetarna politika usmerena na smanjenje referentne kamatne stope utiče na pad kamatnih stopa i posledično na pad troškova zaduživanja i povećanje investicione aktivnosti.
Uz veliki broj podsticaja za strane direktne investicije, ukupan iznos ulaganja stranih investitora je u poslednjih deset godina iznosio oko 28 milijardi dolara. Strane investicije su donele brojne prednosti, od novih tehnologija i praksi do smanjenja ukupne nezaposlenosti, ali je neophodno da se povećaju domaća ulaganja kako bi zemlja ostala konkurentna i manje zavisila od stranog kapitala, pogotovu u periodima krize. Trgovinski deficit se smanjio zbog manjeg obima trgovine u 2020. godini, dok struktura spoljnotrgovinskog bilansa pokazuje da se i dalje pretežno izvoze sirovine, a uvoze gotovi proizvodi.
Favoriti za predvodnike lokalizacije
Analizirani pokazatelji potvrđuju da Srbija ima osnova da zaokretom ka lokalizaciji poveća tržišnu konkurentnost, ubrza tehnološki razvoj, unapredi životni standard, otvori nova radna mesta, umanji odliv radno sposobnog stanovništva i tako obezbedi dugoročnu stabilnost.
Industrije koje imaju najveći potencijal za napredak u procesu lokalizacije i mogu biti njen zamajac su prerađivačka industrija, poljoprivreda i IKT sektor zajedno sa medijskom industrijom. Prerađivačka industrija i poljoprivreda spadaju među pet sektora koji imaju preko 50% učešća u ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti (BDV) Srbije.
U prerađivačkoj industriji radi trećina ukupno zaposlenih u privredi, ali udeo visokih tehnologija od 27% je i dalje nizak u poređenju sa razvijenim privredama poput Nemačke, gde on dostiže skoro 60%. Zato je strateško okretanje ka modernizaciji ove industrije i većoj proizvodnji tehnološki sofisticiranih proizvoda, prilika da se ubrza privredni rast i smanji zavisnost od ove vrste uvoza.
Potencijal u poljoprivredi se može iskoristiti kroz pametnu upotrebu prirodnih resursa, kojom će se povećati dodata vrednost. Srbija se po zastupljenosti obradivih površina rangira odmah iza Holandije i Poljske, ali je neto dodata vrednost u poljoprivredi istovremeno među najnižima u Evropi.
Možda najveći potencijal ima IKT i medijska industrija, koja beleži visok rast iz godine u godinu, posebno IT sektor. Problem koji se ovde uočava je veliki obim „autsorsovanih“ usluga, koji bi lokalizacija mogla značajno da umanji kroz razvoj sopstvenih proizvoda i usluga.
Okosnica lokalizacije u ovim i drugim industrijama je razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, koja čine 99,5% domaće privrede. Njihovim jačanjem kroz veću dostupnost izvora finansiranja, edukaciju privrednika, međusobno povezivanje i zajednički nastup na tržištima, povećaće se obim i kvalitet domaće proizvodnje, umanjiti zavisnost od drugih zemalja i podstaći ekonomski oporavak tokom i nakon završetka pandemije.
Marina Perošević, senior biznis analitičar u konsultantskoj kući Egzakta Advisory
Biznis i finansije 194, februar 2022.
Foto: Pixabay