Američki startap Kolosal planira da pomoću sačuvane mamutske DNK vrati u život ove životinje ali pitanje je kako bi ovo biće bilo pravno prepoznato – kao patent ili kao živo biće. I kome bi pripadalo i za koje potrebe bi se koristilo.
Pomenuta kompanija, koju je osnovao genetičar sa Harvarda Džordž Čurč, planira da u život vrati pretka slona koji je sa lica Zemlje nestao pre 4.000 godina. I nije jedina. Trenutno nekoliko privatnih kompanija radi na kreiranju novog života iz sačuvanih arheoloških ostataka.
Deo naučne zajednice je veoma oprezan kada su u pitanju ovakvi projekti jer smatra da bi oni trebalo da, u najmanju ruku, budu vršeni pod nadzorom države, ali i da se zna u koju svrhu će se koristiti životinje nastale ovim putem i kakav će biti njihov pravni status.
Za donošenje ovih odluka nema mnogo vremena jer je nauka koja se bavi “deekstinkcijom” veoma napredovala. Primera radi, 2000. godine je preminuo poslednji burkado, pripadnik ove iskorenjene endemske vrste u severnoj Španiji. Međutim, pre njegove smrti naučnici su uspeli da uzmu malu količinu tkiva iz uveta ove životinje i već 2003. kreirali jaja burkada koja su umetnuli u srodnu vrstu koza. Od 208 embriona samo jedan se uspešno primio, ali je životinja rođena sa deformitetom pluća i vrlo brzo je umrla. Ipak, nisu su se svi ovakvi pokušaji završili neslavno.
Naučnici su uspeli da vrate u život crnonoge tvorove koji su nestali osamdesetih godina prošlog veka. Pre dve godine je zahvaljujući jednoj genetskoj kopiji ova vrsta ponovo “stala na noge”. Takvi poduhvati dakle više nisu u domenu naučne fantastike, već su deo naše realnosti.
No, svi koji rade na ovakvim projektima moraju dokazati da to čine da bi povratili ravnotežu u ekosistemu ili da su u pitanju njihovi patenti koji su važni za razvoj nauke. Čini se da je trenutno pravna regulativa ove oblasti komplikovanija od samog izvođenja kloniranja. Većina onih koji se bave kloniranjem žele klonove da zaštite kao svoj patent, ali širom sveta nije moguće patentirati nešto što već postoji u prirodi. Iz tog razloga ni naučnici koji su prvi klonirali ovcu Doli nisu mogli da je zaštite kao svoj patent.
Ipak, ima i drugih načina osim kloniranja da se neke vrste povrate u život.
Kloniraj mamuta za zoo vrt
U septembru 2021. startap sa početka ove priče uspeo je da prikupi 15 miliona dolara za realizaciju svog projekta oživljavanja mamuta. Međutim, budući da ne postoji dovoljno očuvan genom mamuta koji bi se direktno mogao ubaciti u jajnu ćeliju bliskih srodnika ove životinje kloniranje nije bilo opcija. Zato će stručnjaci iz ove kompanije koristiti znanja o genetici mamuta kako bi izmenili DNK azijskog slona i na taj način stvoriti nešto nalik mamutima.
Tako će kreirati hibrida između slona i mamuta koju već sada, iako još ne postoji, nazivaju “funkcionalnim mamutom” i “Arktičkim slonom”. Plan im je da ove životinje, ako ih uspešno kreiraju, puste na slobodu na Sibiru gde bi one, kako se naučnici nadaju, mogle da kreiraju ekosistem sličan onom u kojem su nekada živele. Na taj način bi, kako tvrde, uticali i na ublažavanje klimatskih promena.
No, treba imati u vidu da je ovo privatna kompanija i da joj je krajnji cilj profit. Ona navodno neće monetizovati te hibridne životinje nego tehologiju kojom će ih stvoriti, koju potom može iznajmljivati svima zainteresovanima. Na primer za kreiranje veštačkih ljudskih materica za potrebe prevremeno rođenih beba.
Uprkos nabrajanju humanih ideja kako se može iskoristiti ova tehnologija, naučnici koji rade u javnim institucijama nisu preterano oduševljeni njihovim podvigom. Oni upozoravaju na brojne probleme u ovoj oblasti, među kojima je i pitanje šta će biti sa tim životinjama. Ne mogu sve biti puštene u divljinu. Niti bi se to isplatilo njihovim investitorima koji očekuju povrat svojih ulaganja.
Da li će se investitorima ove investicije vratiti kroz izlaganje mamuta u zoo vrtovima ili nešto još gore, to ćemo proveriti tek za nekoliko godina. Tačnije šest, koliko Kolosal smatra da mu je potrebno da kreira svog hibridnog slona.
Izvor: Wired
Foto: Pixabay