Popravljanje proizvoda u roku od dve godine od trenutka kupovine moguće je jedino ako se sa tim saglasi potrošač.
Građani ovo ne znaju, a trgovci izbegavaju da zamene oštećeni uređaj i uporno ih šalju na servisiranje. Oni ih na taj način obmanjuju i koriste to što potrošači nisu dovoljno informisani o svojim pravima. Sa tom situacijom suočio se nedavno i naš čitalac Jovan Marković iz Beograda, kada mu se grejalica pokvarila u prvoj nedelji korišćenja.
– Kupio sam je u jednom poznatom trgovinskom lancu i odneo u vikendicu – objašnjava Marković.
– Posle nekoliko dana grejalica se pokvarila i počela da se puši, verovatno je nešto pregorelo. Vratio sam je u radnju i tražio sam zamenu, hteo sam da doplatim i da kupim neki skuplji proizvod. Nisam hteo da popravljam uređaj. Ako se pokvarila posle nekoliko dana, možete da zamislite koliko je to loše urađeno. Osim toga, u pitanju je i bezbednost.
Međutim, kako navodi, prodavac je uporno insistirao da pošalje grejalicu na popravku u servis i nije hteo da mu omogući zamenu za novi proizvod. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) ističu da je trgovac prekršio zakon.
– Važno je da je Marković vratio proizvod u radnju i istakao reklamacioni zahtev u vidu zamene – objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.
– Do kvara je došlo nedelju dana od kupovine, što znači da nije istekao zakonski rok saobraznosti od dve godine. To je period u kom trgovac treba da obezbedi ispravnost proizvoda.
Kupac, kako objašnjava, u roku od šest meseci od kupovine ima pravo na povraćaj novca, zamenu za novi proizvod ili popravku. U tom periodu je teret dokazivanja na trgovcu. A, nakon šest meseci od kupovine, do dve godine, ima pravo na popravku ili zamenu. Dragić ističe da je trgovac morao da uvaži zahtev Markovića. Ukoliko to odbija da uradi, on treba da se obrati tržišnoj inspekciji.
Potrošači treba da znaju da će svoja prava moći da ostvare samo ako podnesu reklamaciju prodavcu i da preko njega vode čitav postupak. Kupci često prave grešku i odlaze direktno u servis, uglavnom zato što ih trgovci posavetuju usmeno da tako urade. Oni misle da će na taj način brže da reše problem, ali zapravo samo dodatno komplikuju situaciju. Na taj način dobijaju samo popravku. Servis nije vezan nikakvim rokovima, a prodavac je dužan da odgovori na reklamaciju u roku od osam dana.
Takođe, servis ne može da nudi zamenu, već samo popravku uređaja. Kada se komunikacija u reklamacionom postupku vodi preko prodavca, onda on ima obavezu da pošalje proizvod u servis. Ako je aparat veći, onda trgovac šalje servisera na kućnu adresu. Nakon toga prodavac je dužan da odgovori potrošaču na osnovu informacija koje je dobio od servisera, a ukoliko odbije reklamaciju, i da navede razlog za to. To obrazloženje je potrebno kupcu, ako hoće da ide u dalju proceduru, da uradi veštačenje koje će pobiti tvrdnje prodavaca. Na osnovu toga i udruženje potrošača piše opomenu pred tužbu protiv trgovca.
Prava sitno napisana
Prodavci su dužni da obaveste kupce o njihovim pravima. Većina njih to čini tako što, prilikom kupovine, daju potrošaču jedan papir gde su im predočena prava iz zakona. Problem je što građani to, obično, ne čitaju. S druge strane, trgovci su se na taj način zaštitili.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay