Embargo na rusku naftu izazvao je raskol u Evropskoj uniji. Više članica zatražilo je izuzeće i još nije postignuta saglasnost o usvajanju šestog paketa sankcija protiv Moskve, koji obuhvata i tu meru. Prvobitni plan predviđao je potpuni prekid snabdevanja crnim zlatom iz Rusije u narednih šest meseci, a derivata do kraja godine.
Zapadni mediji su u petak preneli nezvanična saznanja da je Evropska komisija predložila izmene u nastojanju da pridobije države koje su saopštile da ne mogu da podrže taj predlog. Najglasniji protivnici su Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska.
Tek kada bude poznata konačna verzija novih evropskih sankcija, znaćemo kako će one uticati na Srbiju. „Gaspromnjeft“ je većinski vlasnik NIS, a crno zlato nam stiže jadranskim naftovodom „Janaf“ koji je u vlasništvu Hrvatske, članice EU. Ukoliko bi novim merama bio obuhvaćen i ovaj ruski gigant to bi nam donelo velike probleme u snabdevanju naftom i derivatima. Stručnjaci upozoravaju da će i nezavisno od toga, Srbija biti pogođena, ukoliko evropsko tržište bude imalo teškoća sa ovim energentima, posebno Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, odakle nam stižu određene količine goriva.
Naša zemlja ima dovoljno sirove nafte i derivata
LJubinko Savić, iz Udruženja za energetiku PKS, kaže da trenutno naša zemlja ima dovoljno sirove nafte i derivata, ali da dalji razvoj situacije zavisi od odluka Evropske unije.
– Ako EU usvoji sankcije koje će dovesti do problema u snabdevanju evropskog tržišta naftom, to će dovesti do manjka derivata, što će osetiti i drugi kupci – objašnjava Savić. – To znači da će i Srbija biti pogođena. Uvozni pravci derivata nafte su iz evropskih zemalja, jer kod nas posluju njihove kompanije, austrijski OMV, mađarski MOL, grčki „Helenik petroleum“ i drugi. Ako oni ostanu bez sirove nafte, to će se odraziti i na naše tržište.
Podsetimo, četvrti paket sankcija EU predviđao je zabranu transporta nafte za 12 ruskih kompanija, među kojima je i „Gaspromnjeft“. Time je bio doveden u pitanje naš uvoz nafte preko hrvatskog cevovoda. Srbija je ucenjena da glasa za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN i nakon toga je izuzeta iz tog paketa sankcija. Ukoliko bi se slična situacija ponovila, naša zemlja bi, verovatno, opet mogla da zatraži izuzeće. Pitanje šta bi ovoga puta za taj ustupak Brisel tražio od Srbije. Za rešavanje ovog problema aktuelna je i druga opcija koja se pominjala, a to je promena vlasništva u NIS.
Pozivajući se na izvore u Evropskoj uniji, Rojters prenosi da izmenjeni predlog, o kojem su na sastanku u petak ujutru razgovarali izaslanici zemalja članica EU, predviđa da će Mađarska i Slovačka moći da kupuju rusku naftu koja se dostavlja naftovodim do kraja 2024, dok bi Češka mogla da nastavi to da čini do juna iste godine, ukoliko ranije ne dobije crno zlato cevovodom iz južne Evrope. Bugarska je takođe zatražila izuzeće od primene naftnog embarga, ali njoj nisu ponuđeni ustupci u pogledu rokova.
Bugar spemni da ulože veto
Bugarska namerava da uloži veto na odluku EU o uvođenju embarga na uvoz ruske nafte. Ovo je u petak saopštila bugarska televizija Nova pozivajući se na neimenovane izvore, a prenose ruski mediji. Kako se navodi, Sofija će preduzeti takav korak ukoliko Bugarska ne bude uključena na listu zemalja za koje će biti odložen prekid snabdevanja crnim zlatom iz RF.
Orban: Atomska bomba za ekonomiju
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak da njegova zemlja ne može da podrži novi paket sankcija kojim se traži embargo na rusku naftu, jer bi to bilo jednako atomskoj bombi na ekonomiju te države.
– Ako Evropska unija bude insistirala na usvajanju njenog predloga moraće da snosi punu odgovornost za istorijski neuspeh u procesu evropskih integracija – ocenio je Orban.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay