Zbog velikog deficita kadrova nemačka vlada planira reformu zakona tako da se tržište rada otvori i za radnike koji nemaju potrebnu diplomu ili svedočanstvo.
U toj zemlji nema dovoljno kuvara, kuvarskih pomoćnika i konobara. No radna snaga nije problem samo u ugostiteljstvu. Vozovi se ukidaju jer nema dovoljno mašinovođa. Na aerodromima se gomilaju koferi jer ih nema ko pretovarivati. Na bezbednosnim kontrolama ljudi gube živce jer zbog predugih redova ne stižu do svojih aviona. Vrtići povlače svoje potvrde o prijemu dece jer nema dovoljno vaspitačica.
U anketi nemačke industrijske i trgovinske komore koja zastupa interese više miliona preduzeća iz industrije, trgovine i uslužnih delatnosti, 56 odsto firmi se žali na nedostatak radnika i smatra da je to jedna od najvećih opasnosti za njihovo poslovanje.
Nemačka agencija za rad beleži nedostatak radne snage u 148 zanimanja, a još 122 zanimanja su ugrožena. U proseku prođe osam meseci dok neki starački dom ne nađe negovatelja. Građevinske firme prosečno čekaju pola godine dok ne nađu radnike. Širom zemlje su raspisani oglasi za više od 1,7 miliona slobodnih radnih mesta.
Ne nedostaju samo stručnjaci
„Pre pet do deset godina smo se oglašavali samo u reklamama, da bismo prodali naše usluge. Danas plaćamo oglase u medijima svih vrsta kako bismo našli radnike”, žali se Markus Winter, direktor firme IDS u Baden-Württenbergu koja iznajmljuje radnike svih vrsta. Firma ima oko 750 zaposlenih i potrebno joj je osoblje u više od 20 zanimanja, od bravara do molera, od vozača viljuškara do vozača kombija za isporuku pića.
Manjak radne snage se nije pojavio iznenada. „Sada smo u relativno dramatičnoj situaciji koju smo već odavno predvideli”, kaže Herbert Brücker, profesor na Institutu za tržište rada i istraživanje zanimanja u Nürnbergu. Prema njegovim zapažanjima, sada se jasno primećuju demografske promene.
Nemačka godišnje izgubi oko 350.000 pripadnika radno sposobne generacije. Pri tome će demografski jake generacije tek za nekoliko godina otići u penziju. Stručnjaci poput Brückera računaju da će do 2035. godine na tržištu rada vladati manjak od sedam miliona radnika.
Jedni dolaze, drugi odlaze
To je ogromna rupa. Da bi se ona popunila, potrebno je da u Nemačku dolazi – i tu ostane – oko 400.000 doseljenika godišnje. Pri tome se misli na doseljenike iz zemalja van Evropske unije.
Od 2012. stručnjaci s akademskim obrazovanjem mogu dolaziti u Nemačku zahvaljujući takozvanoj „plavoj karti EU”. Godine 2020. je na snagu stupio i Zakon o doseljavanju stručne radne snage (FEG) kojim nisu obuhvaćeni samo akademski obrazovani imigranti. Ali on ne deluje kao što se očekivalo.
Herbert Brücker govori o „razočarenju“ i podseća da je 2020. u Nemačku došlo 30.000 radnika iz inostranstva, ali da je tada zemlju i napustilo 20.000 radnika.
Nemačka vlada sada planira reformu zakona tako da se tržište rada otvori i za radnike koji nemaju potrebnu diplomu ili svedočanstvo – njima bi trebalo da pruži mogućnost da to dobiju u firmama koje ih prihvate.
Nemačka je ranije insistirala na „jednakoj vrednosti” diploma – no to je sada prošlost: ubuduće bi prilikom zapošljavanja firma mogla slobodno da procenjuje da li im je neko potreban ili nije, a diploma će biti u drugom planu.
Izvor: DW, Blic
Foto: Pixabay