Sajber kriminalci u sve većoj meri koriste deepfake tehnologiju, odnosno prave verne imitacije poznatih menadžera, kako bi u njihovo ime varali ljude.
Deepfake je tehnologija koja vam omogućava da se predstavite likom druge osobe. Ako ste probali čuvenu aplikaciju Face Swap, pomoću koje vaše lice možete staviti u odsečak iz nekog filma ili spota, onda vam je jasno o čemu se ovde radi. Međutim, to je samo vrh ledenog brega. Pomenuta tehnologija može biti mnogo sofisticiranija i realističnija, a u rukama veštih stručnjaka i mnogo opasnija.
U to se na svom primeru uverio Patrik Hilman, šef komunikacija vodeće kripto-menjačnice Bajnans, kada je dobio više poruka u kojima mu se ljudi sa kojima nikada nije imao kontakt zahvaljuju što je sa njima održao onlajn sastanak. Vrlo brzo sprovedena je istraga i ispostavilo se da su hakeri kreirali njegov hologram i koristili ga kako bi u njegovo ime izvlačili novac od žrtava.
Vernu kopiju njegovog lika napravili su koristeći stare Hilmanove intervjue iz onlajn medija. “Osim 6-7 kilograma koje sam dobio tokom korone, za koje nisu mogli da znaju, taj hologram je bio toliko uverljiv da je zavarao i nekoliko veoma inteligentnih članova kripto-zajednice”, rekao je on.
Kako su napadači varali ljude?
Prevare su izvodili na sledeći način: prvo bi inicirali komunikaciju sa liderima velikih kripto-projekata, pa bi sa njima održavali sastanke na kojima su im tražili da plate za listiranje svojih projekata na Bajnansu. S obzirom na to da su žrtve mogle, istina preko interneta ali ipak u realnom vremenu, da vide Hilmana i da razgovaraju sa njim, nije bilo mesta sumnji da je iza kamere zaista on.
No, sumnja se probudila kod samog Hilmana kada su ljudi počeli da mu zahvaljuju za mogućnost listiranja na popularnoj kripto-menjačnici, iako se on uopšte ne bavi listiranjem i sličnim poslovima, a osim toga i nije održavao sastanke sa tim ljudima.
Kompanija nije precizirala koliko ljudi je na ovaj način prevareno ali je objavila da Hilman nije jedini njen zaposleni čiji lik hakeri koriste na ovaj način, i to ne samo radi održavanja lažnih sastanaka, već i radi komunikacije na društvenim mrežama.
Izvor: Gizmondo
Foto: Melmak, Pixabay