Jedna od najvećih kripto berzi na svetu, FTX, podnela je nedavno zahtev za bankrot, a izvršni direktor Sem Benkmen-Frid podneo je ostavku
Pravi skandal nastao je kada se u javnosti pojavila tvrdnja da je čuveni Benkmen-Frid preneo 10 milijardi dolara sredstava klijenata sa FTX-a u sopstvenu kompaniju Alameda Research. Kao posledica skandala usledio je bankrot, s obzirom na to da je kompaniji falilo osam milijardi dolara da isplati poverioce koji žele da prodaju kripto token ove berze – FTT. Nakon ovog, do sada neviđenog, kolapsa na tržištu kripto valuta, mnogi entuzijasti ne osećaju sigurnost, a oni koji su razmišljali o ulaganju na ovaj način, premišljaju se. Ni stručnjaci nisu saglasni – dok neki smatraju da ovo nije „zvonce koji zvoni kraj“ i da će se situacija na kripto tržištu stabilizovati, neki ne vide tu mogućnost.
Zahtev o bankrotu uključuje kompanije FTX Trading, FTX US, Alameda Research i još oko 130 drugih koje su bile u vlasnišvu FTX grupe. Inače, u zahtevu za bankrot navodi se da FTX Trading raspolaže imovinom od 10 do 50 milijardi dolara, kao i da ima više od 100.000 klijenata. Nakon kolapsa, cena FTT tokena je pala, a brojni korisnici su povukli svoje kriptovalute. Iako je direktor „suparničke“ kripto berze Binance, Čanpeng Žao, prihvatio da, preuzimanjem kompanije, spasi FTX, samo dan kasnije je odustao od ove ideje.
Signal za uzbunu ili kratko podrhtavanje?
Kako za portal Nova.rs objašnjava direktor marketinga kriptomenjačnice ECD Marko Živković, bankrot berze FTX jeste signal za uzbunu.
„Ogromna količina koina, pa samim tim i dolara kada se oni konvertuju, je nestala, dakle ovo zaista jeste veliki lom na tržištu“, kaže Živković.
Ipak, kako dalje ističe, ovo nije „zvonce koje zvoni kraj“, s obzirom na to da ovo nije prvi put da mediji i građani koji nisu pristalice ulaganja u kriptovalute predviđaju kraj.
„Čitav kripto svet je, samo u medijima, proglašen mrtvim više od 450 puta“, objašnjava naš sagovornik.
Prema Živkovićevim rečima, kripto industrija postoji tek nešto više od 10 godina, što je još uvek čini „mladom“. Svaki krah koji se u industriji desio do sada, uključujući i ovaj bankrot, stručnjaci smatraju dečjim korakom, saplitanjem koje u jednom trenutku mora da se dogodi svakoj novoj industriji.
Kako za Nova.rs kaže glavni broker društva „Momentum securities“ Nenad Gujaničić, investiranje u kriptovalute spada u najrizičniju vrstu ulaganja od samih početaka, s tim da su u vreme obilja novca, naročito posle pandemije, ovi rizici često bili minimizirani od strane ulagača, pa nije slučajno što su tada brojne kriptovalute dostizale svoje maksimume. Naravno, svaki negativan događaj na kripto tržištu, objašnjava naš sagovornik, dodatno podriva poverenje ulagača, pa je samim tim bankrot FTX platforme, a prethodno kolaps pojedinih tokena na tom tržištu, uticali na dodatni pad svih kriptovaluta.
„Bankrot FTX berze osetio se svuda, ovo je udar na čitavo tržište. Vrednost većine kriptovaluta je pala“, kaže Gujaničić.
Kako ističe naš sagovornik, pre ovog kraha, kripto tržište je polako počelo da ide u korak sa trendovima sa drugih finansijskih tržišta. Tako je prošle godine, kada su vrednosti bitkoina i brojnih drugih kriptovaluta bile na istorijskom maksimumu, veliki broj kompanija, prvenstveno u IT sektoru, koje su verovale da je kripto svet naša realnost, investiralo je u kriptovalute. A kada je dolazilo do određeneih trzavica, kriptovalute „padale“ su manje nego velike kompanije poput Gugla i Fejsbuka. Samim tim, ulagači u kriptovalute pretpeli su manje gubitke od kompanija koje se nisu opredelile na ovaj korak.
Gujaničić objašnjava da je najveći problem sa kriptovalutama to što one u višegodišnjem periodu nisu uspele da opravdaju svrhu zbog koje su nastale, a to je da budu masovno prihvaćene kao nezavisna sredstva plaćanja i čuvari vrednosti imovine, mimo uticaja centralne banke ili bilo kog drugog pojedinca ili kompanije.
„Tako smo došli u situaciju da u uslovima visoke inflacije vrednost kriptovaluta pada, umesto da, kao alternativa klasičnom novcu koji gubi vrednost zbog inflacije, raste“, kaže Gujaničić.
Naravno, dodaje on, pad je došao u velikoj meri zbog činjenice da nema više obilja novca na tržištu usled promenje politike američke centralne banke (FED) i ostalih ključnih centralih banaka, odnosno usled povećanih kamata.
U vremenima recesije, traže se sigurnije alternative
„Na pad su uticale i promene generalne percepcije investitora ka riziku. Naime, u vremenima recesije, traže se sigurnije alternative“, objašnjava Gujaničić.
Takođe, on nije saglasan sa Živkovićem u poređenju kripto tržišta sa kompanijama koje posluju na „klasičnije“ načine. Naime, on kaže da tržište kriptovaluta u globalnim okvirima nije toliko veliko. Kao primer, on navodi kompaniju Apple, koja vredi više nego što je čitavo kripto tržište vredelo na svom vrhuncu. U tom smislu, on smatra da propast FTX platforme, pa i eventualni dalji pad u vrednosti kripto tržišta teško može da ima značajnije posledice na finansijsko tržište u širem smislu.
Ima li nade za oporavak?
Iako je davanje bilo kakvih prognoza u oblasti kriptovaluta rizično, Živković kaže da je optimista da će se tržište vratiti „u normalu“.
„Ovo je zaista veliki udar, ali optimističan sam, verujem da kripto tržište može da se oporavi“, zaključuje naš sagovornik.
„U investicionom ambijenzu visokih kamata i pooštravanja monetarne politike ključnih svetskih centralnih banaka, veoma teško je očekivati oporavak kripto tržišta“, potpuno drugačije smatra Gujaničić.
Ko je zbog kolapsa profitirao?
Usred kompletnog kolapsa na tržištu kriptovaluta, proizvođač hardverskih e-novčanika, Trezor, zabeležio je rast prihoda od prodaje od čak 300 odsto, prenosi portal Investing.
Inače, hardverski e-novčanici, takozvani kriptonovčanici, su uređaji koji važe za najbezbedniji način da investitori sačuvaju kriptovalute, objašnjeno je na portalu menjačnice ECD.
Ko je Sem Bankmen-Frid?
Do skoro prvi čovek FTX berze, Sem Bankmen Frid, jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Do tridesete godine života, našao se na prvom mestu Forbsove liste najbogatijih ljudi na svetu mlađih od 30, ali je zauzeo i visoko 32. mesto na Forbsovoj sveukupnoj listi najbogatijih ljudi.
Sa samo 25 godina osnovao je trgovačku firmu „Alameda Research“ i počeo da trguje bitkoinima.
Njegovo bogatstvo uvećalo se tokom pandemije koronavirusa, a zbog aktivnosti koje je sprovodio u spasavanju drugih kripto firmi, bio je poređen sa osnivačem banke „J.P. Morgan“, koji je 1907. godine sprečio kolaps američkog finasijskog sistema.
Propast kompanije mladog bogataša, s druge strane, sada mnogi porede sa kolapsom američke investicione banke Lehman Brothers, koja je 2008. godine podnela zahtev za bankrot, što se smatra prekretnicom finansijske krize koja je započela 2007.
Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay