Nakon globalne finansijske krize, tektonske promene u globalnoj ekonomiji dovele su do toga da je skoro svaka klasa imovine kojom upravljaju investitori uglavnom porasla. Onda je prošle godine, deviza glasila: prodajte sve.
Ova godina, po prvi put u deceniju i po, bića takva da će investitori morati da nagađaju o tome šta će se desiti u svetu.
Iako je indeks S&P 500 završio 2022. sa padom od 19%, većina analitičara se složila da je inflacija verovatno dostigla vrhunac, ali da će doći do blage recesije u bogatim zemljama tokom prva dva kvartala 2023. godine.
Nagađanje na duži rok najteže do sad
Ovaj okvir nudi jasnu strategiju ulaganja, piše Wall Street Journal. Ako je zaokret centralne banke suočen sa ekonomskom krizom blizu, onda kupovina obveznica ima smisla. Većina velikih brokera veruje da će prinosi 10-godišnjih trezora završiti 2023. ispod trenutnog nivoa od 3,9%.
Sa ‘buma’ na ‘krah’
Verovatno bi i štediše trebalo manje da brinu o narednih 12 meseci nego o narednih 12 godina. Ali kako piše WSJ, nagađanje na duži rok retko je bilo teže nego sada.
2022. je bila godina brzog pomeranja sa ‘buma’ na ‘krah’, nestabilnih cena i agresivnog pooštravanja monetarne politike centralnih banaka. Ovo je polarna suprotnost periodu koji je započeo 2008. — možda čak i 1990-ih — koji je uključivao prigušen, ali stabilan rast i inflaciju, i ultra niske kamatne stope. Šta se onda može predvideti?
BlackRock, najveći svetski investicioni fond sa više od 10 triliona dolara pod nadzorom, veruje da je svet u novom režimu. Upozorava da „očekujemo da će se inflacija smanjiti, ali da će ostati uporno viša od ciljeva centralne banke od 2%“.
Postoje dva velika argumenta koji podržavaju ovaj pogled na svet. Prvi, koji je potvrdio poznati britanski ekonomista Čarls Gudhart, jeste da stanovništvo koje progresivno stari smanjuje radnu snagu, povećavajući pregovaračku moć radne snage. Integracija kineskih radnika u globalnu ekonomiju zaustavila je ovaj trend, ali je politika jednog deteta u ovoj zemlji sada izazvala demografski preokret. Drugi uključuje disciplinujući efekat globalizacije na potražnju za radnom snagom i cene razmenljivih dobara i usluga. Svet se sada vraća ekonomskim i finansijskim blokovima, koje bi rat u Ukrajini mogao da ubrza.
Ako je to tačno, onda su obveznice daleko manje privlačne za dugoročne investitore. Investitori bi trebalo da se opredele za papire i proizvode vezane za inflaciju, i da izaberu akcije u jeftinim ili „vrednim“ sektorima sa predvidljivom zaradom, navodi WSJ.
Filozofija i investitori
Švajcarska banka UBS savetuje klijente da se klade na smanjenje inflacije i ulože novac na dobitnike u poslednje dve decenije, uključujući dugoročne obveznice i akcije „rasta“ poput tehnološkog giganta Netflix-a. Ekonomisti UBS-a naglašavaju da je globalizacija samo smanjila inflaciju za oko 0,16 procentnih poena godišnje i da će se, na osnovu dosadašnjih korporativnih najava, ponovno zadržavanje proizvodnje dogoditi samo u malom obimu.
Takođe, podaci ne potvrđuju navodnu vezu između progresivnog starenja i veće inflacije – mnogi teoretičari čak veruju da bi starenje trebalo da je smanji. Jednostavnije je da je opadanje stope sindikalizacije širom zapadnih zemalja oslabilo pregovaračku moć radnika i da ova dezinflatorna sila ostaje na snazi. U Sjedinjenim Državama 12% radnika je sindikalno organizovano, u poređenju sa 21% 1983. Ali čak je i ovo komplikovano, jer su povećanja plata loše objašnjenje za inflaciju.
Investitori, zaključuje WSJ, sada moraju da biraju gde će se nalaziti u velikim filozofskim debatama koje utiču na tržišta. Jednostavno ih više ne mogu ignorisati.
Izvor: Bonitet.com
Foto: hipster-mum-XookgCxFw6Q-unsplash-scaled.jpg