Vreme je ograničen resurs koji značajno utiče na prihode i troškove svake kompanije i kao takvo, vreme predstavlja ozbiljno područje za optimizaciju.
Vrlo često, kada želimo da utvrdimo koliko je naša proizvodnja efikasna, zanemarujemo ili jednostavno ne umemo da izmerimo produktivnost samih radnika. Nekako nam se odmah prirodno nameću rezultati opreme koju koristimo u proizvodnom procesu. U tom slučaju kakvi god da su dobijeni rezultati, oni svakako nisu potpuni, a samim tim ni realni.
Takođe je česta zabluda da kompanije koje se ne bave proizvodnjom ne mogu izmertiti efikasnost svojih procesa i svojih zaposlenih. Zato postoje veoma efikasni Lean alati za analizu bilo kog procesa koji su nastali i razvijali se još od polovine prošlog veka. – poručuju iz domaće kompanije Tecor consulting.
Moderno poslovanje podrazumeva upravljanje na bazi podataka i bez obzira na delatnost kojom se kompanija bavi, svaki proces koji se dešava u okviru radnog vremena može se podeliti na tri osnovne aktivnosti: aktivnosti koje direktno daju vrednost proizvodu ili usluzi, aktivnosti koje diretkno ne daju vrednost ali su neophodne u datom procesu i za nas najzanimljivije, aktivnosti koje su čista rasipanja.
Da bi smo upravljali ovim aktivnostima na adekvatan način moramo ih pre svega osvestiti, a nakon toga i kvanitfikovati. Ne možemo da rešavamo slabu efikasnost radnika ako nismo svesni na koji način, u kom domenu i koliko je zapravo taj radnik efikasan. Kada kažemo radnik mislimo na sve zaposlene. Merenje produktivnosti radne snage zapravo ima za cilj da vam pomogne da nedostatke u procesima vaše kompanije pretvorite u vrednosti, a slabosti u benefite.
Mi iz kompanije Tecor consulting, obzirom da se bavimo implementacijom najmodernije Lean metodologije poslovanja mislimo isključivo na takozvanu “bottom to up” hijerarhiju zaposlenih. Ovakav način postavljanja hijerarhije u kompaniji je veoma važan, ne samo zato što obuhvata bukvalno sve zaposlene, već i zbog toga što svakom zaposlenom u toj kompaniji pruža jednake šanse za poboljšanje.
Sa aspekta odnosa radnog vremena i radne snage, merenje produktivnosti treba da ima za cilj utvrđivanje dobre i loše strane procesa kako bi smo na osnovu analize za što manje vremena, na najlakši i najjednostavniji mogući način postigli što bolje rezultate.
Time smanjujemo cenu proizvoda koji plasiramo, štedimo resurse i ono što je takođe veoma bitno zaposleni odmorniji odlaze sa rada. Ako taj rad posmatramo kao niz međuspobno povezanih aktivnosti kojima se stvaraju određeni proizvodi, onda produktivnost rada podrazumeva sposobnost pojedinca da pod određenim uslovima, u datoj jedinici vremena, stvori određenu količinu robe. Svaki zaposleni svojim radom učestvuje kako u prihodima, tako i u rashodima kompanije, pa se profit nesumnjivo povećava rastom njihove produktivnosti.