Prvi put od 1988. godine, od kada se prati ovaj ekonomski indikator, Japan je uvezao više elektronike nego što je izvezao.
Time je u drugoj polovini 2022. godine zabeležio trgovinski deficit od 605 miliona dolara u elektronskoj opremi, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Prema njima, u tom periodu je japanski izvoz elektronske opreme iznosio 9,23 biliona jena (68,8 milijardi dolara), što je 13,9 odsto više nego u prvih šest meseci, dok je uvoz porastao za 17,2 odsto na 9,31 biliona jena (69,4 milijardi dolara).
Najveći deficit, od 1,79 biliona jena zabeležen je u spoljnotrgovinskoj razmeni sredstava za komunikaciju kao što su pametni telefoni, a suficit (378,4 milijarde jena) u trgovini čipovima i ostalim komponentama.
Ovo su iznenađujući podaci pre svega zato što se radi o zemlji koja važi za jednu od tehnološki najnaprednijih na svetu. U skoro svakoj grani proizvodnje kompleksnih uređaja i mašina Japan ima neko zvučno ime. Kada se radi o fotoaparatima to je Canon, kada se pomenu elektronski uređaji za svakodnevnu upotrebu to su Sony i Panasonic, a kada je reč o automobilskoj industriji lista je još šira – Toyota, Mazda, Honda, Nissan, Suzuki, Mitsubishi, Subaru…
Ipak, u poslednje vreme na svetskom tržištu pojavila su se neka nova imena, znatno konkurentnija, koja polako potiskuju japanske proizvođače. Međutim, ovaj trend nije novijeg datuma. Japan je na silaznoj putanji od početka ovog veka, a globalna finansijska kriza iz 2008. je dodatno ubrzala taj njegov pad.
Foto: sofi5t, Pixabay