Svaka manja opština muči muku na svoj način kako da podstakne privredu i zadrži stanovnike, a istraživanja na terenu pokazuju da se svaka od njih takođe snalazi na svoj način kako da to uradi sa raspoloživim sredstvima u budžetu. Međutim, evidentno je da nisu sve u istoj situaciji, od geografskog položaja i raspoložive infrastrukture, do dostupnosti kvalifikovane radne snage, naročito kada se porede opštine na severu i na jugu zemlje.
Primeri uspešnih preduzeća izvan najvećih industrijskih centara pokazuju da poslovanje u manjoj sredini može imati prednosti na početku. Prirodni i ljudski resursi mogu biti dostupniji, a mnogo toga se lakše i brže završi kada su fizičke razdaljine male i svi se poznaju. Problemi nastaju sa širenjem poslovanja, počev od teškoća da se pronađe stručan kadar, do troškova jer za mnogo toga mora da se putuje u prestonicu. Zato poslovni uspeh u manjim sredinama uglavnom iziskuje bar dvostruki trud, znanje i dovitljivost.
Periskop
8. KOLEKTIVIZACIJA NA HOLANDSKI NAČIN: Za sve su krive krave
Holandska vlada najavila je da će milom ili silom otkupiti 3.000 farmi da bi ih potom zatvorila, jer ne vidi drugi način da se ispoštuju evropski propisi o zaštiti okoline. Problem je prvenstveno amonijak koji krave i ostale domaće životinje „proizvode“ konstantno, kao nusproizvod rada njihovih želudaca i bubrega. Nevjerovatno, ali ova ideja nije izazvala oduševljenje među holandskim farmerima, kao ni predlozi da se uvedu specijalno dizajnirane pelene i maske za krave, koje bi trebale zadržati amonijak i metan.
10. MULJANJE S MULJEM: Rumunski Robin Hud u trenerci
Danijel Boldor je za rumunsko tužilaštvo kriminalac koji se obogatio izvozeći mulj za koji je tvrdio da je koncentrat vrednih metala. Za njegove sunarodnike Rome, on je heroj koji ih je spasao bede. Za deo rumunske javnosti, „kontraverzni biznismen“ je „ekološki“ Robin Hud, jer je vratio đubre onima koji su od Rumunije napravili smetlište.
12. EVROPSKE KOMPANIJE IZMEĐU SAD, KINE I RUSIJE: Da li Evropa gubi status stabilnog tržišta?
Ekonomski analitičari najavljuju donekle bolje okolnosti za globalni privredni rast, međutim, taj optimizam se ne odnosi na Evropu. O energentima i inȵaciji se već mesecima naširoko govori, ali u javnosti se manje pominje činjenica da je, zbog ukrajinske krize, Evropi okrnjen status stabilnog tržišta. Zbog povlastica koje sada investitori dobijaju u SAD, postoji bojazan i da će evropsko tržište postati još manje atraktivno za ulaganja.
Biznis
14. KAKO POSLOVNI LIDERI U SRBIJI I SVETU PROCENJUJU EKONOMSKU SITUACIJU: Kriza optimizma
Najnovija godišnja anketa kompanije PwC koja se sprovodi među generalnim direktorima u više od sto zemalja, pokazuje da su vodeći ljudi u kompanijama svesni da će posle nekoliko teških godina stvari možda postati još teže.
16. ŠTA ZA DOMAĆE FIRME ZNAČI NOVI NEMAČKI ZAKON O LANCU SNABDEVANJA: Ozbiljni dobavljači odavno su morali da se dokažu
Od januara ove godine u Nemačkoj je počeo da se primenjuje Zakon o dju dilidžensu u lancu snabdevanja. Ovaj zakon obavezuje nemačke kompanije da od svojih direktnih i indirektnih dobavljača zahtevaju primenu niza pravila i standarda u ekologiji i u oblasti ljudskih i radničkih prava. -oš uvek se ne zna koliko će domaćih preduzeća biti obuhvaćeno sistemom provere, kako će dokazivati da ispunjavaju uslove i da li će neke državne institucije imati ulogu u tom procesu, ali privrednici koji rade sa nemačkim partnerima tvrde da su sa njima i pre novog zakona usaglasili sisteme upravljanja rizikom.
18. SNJEŽANA KOPRUNER, „GS-TMT“: Uspeh se gradi na ljudskom dostojanstvu
Preduzeće „GS-TMT“ je redak primer uspešne privatizacije ne samo u Bosni i Hercegovini, već i na takozvanim „ovim prostorima“. Od kada je deo nekadašnjeg „Bratstva“ iz Travnika privatizovan 2004. godine, njegovi prihodi su porasli sa 400.000 evra na 33 miliona evra godišnje. Ova firma, koja je sada u vlasništvu kompanije „Global Sourcing“ iz Nemačke, izdvaja se i po brojnim pogodnostima za radnike. Mnoge od njih je većinska vlasnica i direktorka Snježana Kopruner „pozajmila“ iz socijalizma, uverena da se uspeh pre svega gradi na ljudskom dostojanstvu, ma gde poslovali.
Finansije
22. PREDRAG MIHAJLOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA & CEO OTP BANKE: Banke su likvidne i spremne za potencijalnu krizu
Ohrabruje podatak da je bankarski sektor u neizvesnim markoekonomskim uslovima u prvih devet meseci 2022. godine ostvario neto rezultat od 473 miliona evra, uz rast od 34 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Stabilnost kursa evra i dinara se očekuje jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu, a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju, ocenjuje u razgovoru za B&F Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora & CEO OTP banke.
24. RAST CENE ZADUŽIVANJA: Istorijski uspeh na račun novih generacija
Kada se sredinom januara Srbija posle godinu i više dana pojavila na međunarodnom tržištu kapitala, bilo je više nego izvesno da će cena zaduživanja višestruko nadmašiti troškove u godinama pre pandemije i neposredno nakon nje. Nakon realizacije planirane emisije obveznica, izvršne vlasti nisu imale drugog izbora nego da novo zaduživanje proglase „ogromnim uspehom naše zemlje i njenih građana“. Ovi potonji svakako se nisu slučajno našli u ovoj priči – na njihov i račun novih generacija uknjižena je obaveza od dodatnih 1,75 milijardi dolara.
26. FINANSIRANJE INOVACIJA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Jaz u novim idejama
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost dostigla su tokom poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra u Srbiji, ali su uočljive izrazite razlike u visini ulaganja među regionima. Ekonomski najrazvijeniji regioni sa najvećim inovativnim kapacitetima maksimizuju korist od podsticaja koje dobijaju i tako dodatno uvećavaju svoju prednost. Zato je potrebno da se više favorizuju programi pametne specijalizacije u privredi, odnosno ciljano podsticanje inovacionih oblasti za koje se procenjuje da u konkretnom regionu mogu imati najveću konkurentsku prednost.
Temat – Poslovanje u malim sredinama
29. KAKO MANJE OPŠTINE PODSTIČU RAZVOJ PRIVREDE: Da je lako, preduzetnik bi bio svako
Subvencije za privredu i sredstva za samozapošljavanje, posebni podsticaji za ulaganja, subvencionisanje kamata za kredite, samo su neke od mera kojima manje opštine nastoje da podstaknu razvoj privrede u svojoj sredini. Osim subvencija, preduzetnicima je važna i putna infrastruktura, brzina dobijanja svih potrebnih dozvola, pa i pomoć pri izradi poslovnih planova. Kako je nedavno najavljeno, republička vlada će udvostručiti subvencije za investitore južno od Save i Dunava, da bi taj deo zemlje mogao da ide u korak sa Beogradom i Novim Sadom.
32. PETAR MILJKOVIĆ, DIREKTOR FABRIKE AKUMULATORA „BLACK HORSE“: Lakše do novca nego do stručnjaka
Kompanije koje rade van velikih industrijskih centara neretko imaju problem da obezbede stručne kadrove koji radije biraju veće gradove. S druge strane, iskustvo fabrike akumulatora „Black Horse” iz Sombora pokazuje da se u malim sredinama lakše dolazi do državnih podsticaja i sredstava za razvojno finansiranje, kao i da se ostvaruje odlična saradnja sa lokalnim vlastima pri rešavanju problema infrastrukture, ili u procedurama za dobijanje dozvola.
34. OLGICA SAMOILOVIĆ, „HEDERA VITA“: Malim koracima do velikog poverenja
„Hedera Vita“ ima preko 500 kozmetičkih proizvoda spravljenih od prirodnih supstanci, 40 zaposlenih, nekoliko svojih radnji u Beogradu, Loznici, Novom Sadu i Subotici, kozmetički salon, prodavnicu zdrave hrane i poslastičarnicu koja je svojevrsna turistička atrakcija. Kozmetičke proizvode izvozi u 15 zemalja, većinom u Evropu, a deo na tržišta SAD i Kanade. „Mi smo primer da je moguće malim koracima steći veliko poverenje potrošača“, ističe Olgica Samoilović, vlasnica ovog preduzeća iz Loznice.
36. ŽELJKO PAVLOVIĆ, „TEXTIL“: Znanje je najvažnija karika u poslu
Prelomni trenutak u poslovanju je prelazak iz malog u srednje preduzeće, jer tad postaje mnogo izraženiji nedostatak potrebnih kadrova, naročito u manjim sredinama. „Zato je znanje najvažnija karika u poslu, a mi smo rešenje nalazili u autsorsingu, ili smo povezivali naše zaposlene sa konsultantima. Uvek smo radili sa najboljima, jer nam se to pokazalo kao najefikasnije“, ističe Željko Pavlović, suosnivač preduzeća „Textil“ iz Užica.
38. PRIVREDA U VAROŠICAMA NA JUGU SRBIJE: Malobrojni pogoni „slamka spasa“
Spisak opština na jugu Srbije koje su desetkovane poslednjih nekoliko decenija je poduži, a nade ima još samo u onim mestima gde i dalje rade preduzeća, kao što su „Elid“ u Donjem Dušniku i „Status“ u Svrljigu. Ali kada se sve izračuna, troškovi poslovanja u manjim sredinama su znatno veći nego u velikim gradovima.
Intervju
41. VLADIMIR BANIĆ, AUTOR EMISIJE „FANTASTIČNA PLANETA“: Ljudi nisu samo dobri, ljudi su mnogo dobri
Da bi došao do zaključka iz naslova, televizijski novinar Vladimir Banić je za godinu dana obišao 50 država, leteo 80 puta, promenio stotinak hotela i razgovarao sa više desetina sagovornika na preko 25 jezika. Na jednom od tih putovanja je upoznao izbeglice iz Libana koje su zbog kvara na čamcu provele deset dana na moru. „Mom sagovorniku je na rukama preminula njegova beba, zato što je pila slanu vodu. Novinar u meni je hteo da mu postavi još pitanja, ali čovek u meni je odustao od toga“, priča o jednom od svojih najpotresnijih iskustava naš sagovornik, koji se odlučio za dokumentarističko novinarstvo i zato da bi novim naraštajima novinara pokazao koliko je njihov posao važan.
Skener
44. RAZMIŠLJATI STRATEŠKI – ŠTA TO ZNAČI: Ne treba vam magična kugla
Razmišljati strateški ne znači nužno da ste u stanju da predvidite budućnost. Štaviše, to je relativno jednostavna veština, koju svako može da savlada. Za to nije neophodno prezivati se Džobs ili Mask.
46. ULAGANJA SRPSKE DIJASPORE U DOMAĆU PRIVREDU: Kod kuće novac uglavnom u kućama
Koliko Srba živi u dijaspori je pitanje oko kojeg naši stručnjaci ne mogu da se dogovore, ali niko ne spori da je taj broj veliki. Prema nekim procenama, van Srbije živi dva i po miliona Srba i to u čak 159 država. Prva asocijacija mnogih naših ljudi na pomen srpske dijaspore su luksuzne kuće sa skupocenim ogradama i skupi automobili, a retko kada se govori o ulaganjima naših iseljenika u domaću privredu. Takvih primera ima, ali malo, posebno u južnom i istočnom delu Srbije, a i oni su vrlo često nevidljivi i malo poznati široj javnosti.
Nove tehnologije
50. KOMERCIJALIZACIJA PEROVSKITA: Solarni paneli „na steroidima“
„Oxford PV“, firma koja se nalazi u vlasništvu istoimenog univerziteta, počeće ove godine da proizvodi kompozitne solarne panele od silicijum dioksida i perovskita, od kojih se očekuje barem 20% više električne energije po kvadratnom metru panela.
Nauka
52. ZAŠTO JE PROSTORNA ORIJENTACIJA TOLIKO VAŽNA ZA ČOVEKA: Kad ne znamo gde smo, gubimo osećaj ko smo
Sposobnost za orijentaciju u prostoru bila je jedna od presudnih za razvoj ljudske vrste i njeno preživljavanje desetinama hiljada godina. Potreba da zna gde se nalazi je toliko važna za čoveka, da gubitak osećaja za orijentaciju dovodi do gubitka identiteta. Da li smo danas na putu da nam ova evoluciona prednost „zakržlja“ zbog preteranog oslanjanja na pametne uređaje“
Koktel
54. ROLLER ROCK, PROIZVOĐAČ DEKORATIVNIH VALJAKA: Osvežava zidove i stare zanate
Zorka Šuka, preduzetnica iz Novog Sada, udahnula je novi život jednom starom zanatu, proizvodnji dekorativnih valjaka za ukrašavanje zidova. Ona pravi valjke doslovno za svačiji ukus, jer ih prodaje na svim kontinentima. Zahvaljujući Zorkinoj preduzimljivosti, dekorativni valjci se danas koriste i za ukrašavanje tekstila, rekonstrukciju starog nameštaja, ali i u proizvodnji grnčarije.
56. KAD SE MUŠKARCI BORE ZA RAVNOPRAVNOST: Zet keceljaš
Zet koji dođe da živi kod tasta i tašte je kao slika bez tona. On je kao ruda na seoskim kolima, jer su kola zaklonjena u šupi, a ruda ostaje na kiši. Ovo su samo neke od izreka kojebpokazuju kako se tradicionalno kod nas gleda na muškarce koji se „udaju“ u ženinu porodicu, o čemu svedoče i nazivi prizetko, nakućnjak, papuzan, keceljaš, došljak, ututnjak, uguzȐ Mada je danas položaj „zetova na mirazu“ daleko bolji nego ranije, mali broj parova i među mlađim generacijama se odlučuje da izabere ženinu kuću kao mesto prebivališta.
Komunikacije
60. MIT O SAOSEĆAJNOM OTPUŠTANJU: Najbolji dan za otkaz je utorak!?
Globalne kompanije uveliko otpuštaju radnike, a konsultantske kuće naveliko dele savete kako da takvu vest saopšte saosećajno, uključujući i preporuku da je najpogodniji dan za otpuštanja – utorak. Nasuprot njima, univerzitetski stručnjaci ističu da je saosećajno otpuštanje u velikim korporacijama puki mit, ali da je način na koji to sada radi većina poslodavaca ne samo najokrutniji, već dugoročnije gledano i najgluplji.
Reprint
62. POTROŠNJA PROSEČNOG DOMAĆINSTVA U MAKEDONIJI: Cigarete umesto kulture
Podaci o potrošnji domaćinstava u Makedoniji pokazuju da gotovo polovina porodičnog budžeta odlazi na hranu. Primetno je da se tokom proteklih osam godina uvećavaju izdaci za alkohol i cigarete a smanjuju izdvajanja za kulturne događaje. Makedonski građani se lakše odriču kulture nego poroka i mada nema posebnih istraživanja na tu temu, utisak je da siromaštvo utiče na psihu i ponašanje velikog dela stanovništva, koje utehu traži u alkoholu i duvanu najnižeg kvaliteta.
Vremeplov
64. NEPRAVEDNO ZABORAVLJENA PREDUZETNICA: Služavka koja je izmislila franšizu
Šezdeset godina pre nego što je MekDonalds započeo svoj put ka franšiznoj imperiji, ovaj model poslovanja je izmislila jedna Kanađanka, potekla iz krajnje bede. Siromašna služavka je zahvaljujući svojoj dovitljivosti i hrabrosti da ispolji poslovne ambicije u vreme kada su takve žene tretirane kao „ozbiljno bolesne“, začela i razvila modernu frizersku industriju. Izgradila je franšizno carstvo od preko 500 frizerskih salona širom SAD, Kanade i Evrope, koji su u sadašnjem novcu vredeli 20 milijardi dolara. Uprkos tome, danas skoro niko ne zna za nju.