Ispituju se oni građani koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra, a čiji prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju tome
Poreska uprava Srbije je od dana stupanja na snagu Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu, koji se primenjuje od 12. marta 2021. godine, pročešljala imovinsko stanje više od 1,2 miliona građana, kažu za 24sedam u Poreskoj upravi.
Kako su naglasili, Sektor za utvrđivanje porekla imovine i posebnog poreza Poreske uprave obradio je i ukrstio podatke za preko milion i dvesta hiljada građana Srbije.
– Upoređivanjem podataka o uvećanju imovine sa prijavljenim prihodima identifikovano je više od 13.000 građana čiji podaci o imovini zaslužuju pažnju Poreske uprave – otkrivaju nam u Poreskoj upravi.
Oni su objasnili da su to oni građani koji su imali uvećanje vrednosti imovine od preko 150.000 evra, a čiji prijavljeni prihodi ni približno ne odgovaraju navedenom uvećanju vrednosti imovine.
– Postupci provere fizičkih lica kod kojih je utvrđena razlika između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra su u toku – naglasili su za 24sedam u Poreskoj upravi.
Inače, uslov za pokretanje postupka kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da najviše u tri uzastopne kalendarske godine građanin ima razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra.
Šta sve „čekiraju“ poreznici
Kako su ranije objasnili za naš portal, poreznici ispituju uvećanje vrednosti imovine pod kojom se podrazumevaju nepokretne stvari, finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava, i da li je to uvećanje vrednosti imovine u skladu sa prihodima koje je ta osoba prijavila nadležnom poreskom organu.
U Poreskoj upravi su takođe ranije istakli da je napravljena i aplikacija koja objedinjuje set podataka koje je Poreska uprava dobila od različitih institucija, tako da je još polovinom 2021. napravljena, uslovno rečeno, prva rang-lista najbogatijih građana Srbije, u smislu posedovanja nepokretnosti, kuća, stanova, vikendica, pokretnosti, skupih vozila, udela i akcija u firmama…
Kako su rekli, Poreska uprava je već imala pred početak primene zakona podatke o podizanju i polaganju gotovine sa računa poslovnih banaka, o deviznim prilivima sa računa u inostranstvu i iz inostranstva… To je, kako kažu, dosta informacija pomoću kojih porede, s jedne strane, podatke o primanjima i prihodima, a s druge mogu da sagledaju imovinsku kartu svakog poreskog obveznika.
Detaljna procedura
Postupak je takav da kada odeljenje za rizike Poreske uprave utvrdi nesrazmeru u imovini i prihodima, u tom slučaju obraća se odeljenju za prethodni postupak. Dalje se to odeljenje obraća svim relevantnim institucijama za ostale podatke, kao što su MUP, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za sprečavanje korupcije, Geodetski zavod, APR, poslovne banke…
U tom slučaju, kako navode, poreznici će videti i fejsbuk-profil osumnjičenog ili njegov tviter-nalog, pa na njima, na primer, sliku sata na ruci i koliko on vredi, te će tako taj predmet automatski biti uvršten u njegovu imovinu.
Takođe, može se desiti i da je neko podigao zgradu u kojoj ima 50 stanova, čija ukupna vrednost iznosi, na primer, pet miliona evra, a da je prijavio nula prihoda. Onda se, kako kažu u Poreskoj upravi, postavlja pitanje odakle mu pet miliona evra, a zadatak poreznika je da prate tok novca.
– Ako je pozajmio pare, videćemo od koga, pa ćemo ispitati i tog čoveka. Kako je on došao do novca – rekli su ranije u Poreskoj upravi.
Posebna pažnja posvećena je, kako su isticali u Poreskoj upravi, građanima, odnosno preduzetnicima i biznismenima, koji uvećavaju imovinu kao fizička lica, a s druge strane imaju gubitak kroz poslovne knjige firme koju vode.
Izvor:24sedam.rs
Foto:Pixabay