Dok Parižani glasaju za sa ulica sklone opasne trotinete, srpsko tržište malih električnih vozila muče drugi problemi.
Velika većina među onim stanovnicima Pariza koji su se odazvali na neobavezujući referendum, glasala je za to da se električnih trotineti proteraju sa ulica na posebne staze van saobraćajnica. U nesrećama u Francuskoj u kojima su učestvovali trotineti tokom 2021. godine poginule su 24 osobe, uključujući i jednu u Parizu.
Problem sa ovim vozilima sve više imaju i Beograđani, koji željno iščekuju predložene izmene Zakona o saobraćaju kojima bi se regulisala i ova kategorija vozila.
Međutim, nisu trotineti jedini koji remete gradski saobraćaj i bezbednost kako pešaka tako i onih koji se voze automobilima. Veliki problem mogli bi da izazovu električni bicikli, potencijalno novi hit među onima koji vole da se voze „brzo i na struju“.
– Vozači su se u Srbiji pomalo zasitili trotineta, i sada traže nešto drugo a da ne mora da se registruje, ili bar da se ne produžava registracija svake godine. I onda srpsko tržište odgovori zahtevima kupaca, koji bi da se voze a nemaju nikakvu odgovornost ni troškove“ i ponudi električne bicikle – kaže za 24sedam Vladimir Anić, konsultant za električna vozila.
Bicikl sa pomoćnim motorom, kako ga zakon prepoznaje, u gradskom saobraćaju nije nimalo bezazlena sprava, naučili smo to iz primera trotineta kojih se nakupilo više od 200.000 po srpskim ulicama i putevima.
– To prolazi ispod radara kao bicikl ali vi praktično vozite električni skuter a nemate registracionu tablicu, niti plaćeno osiguranje. To je vrlo opasno i po vas i po druge učesnike u saobraćaju. A bicikli koji idu preko 25 na sat nisi ni projektovani za te brzine, nit imaju ram za to niti kočnice kao pravi skuter – naglašava Anić, koji je i direktor beogradskog proizvođača električnih skutera „Motogrini“.
Ugrožena bezbednost ali i tržište skutera
Ukoliko dozvolimo da se električni bicikli nekontrolisano rašire gradskim ulicama po Srbiji, mogli bi da ugrozimo bezbednost mnogo više nego što je to sada sa trotinetima, koje ipak vozi donekle specifična populacija ljudi. Uz to, moglo bi sa se „potpuno ugasi“ i domaće tržište skutera, ionako prilično tanko.
– Interesovanje za električne skutere se generalno jeste povećalo ali i tu ima nekih nasleđenih problema. Jedan je problem procedure dobijanja subvencija za električna vozila a drugi kako zakon tretira vozače skutera – objašnjava naš sagovornik.
Izmenom zakona Srbija je što se skutera tiče, krenula mimo sveta. Sada važe propisi da svako ko je polagao vozački ispit za „B kategoriju“ (putnički automobili) posle januara 2012. godine nema pravo da upravlja skuterom. Za razliku od prakse u svetu, kod nas za to treba vozačka „A kategorije“.
– Zbog toga nemamo procvat tržišta skutera koje smo imali 2007. do 2009. godine, jer se smanjila publika. Zbog toga je delimično i ovako eksplodiralo tržište trotineta. Neće mladi ljudi da daju pare na dodatnu obuku i posebnu dozvolu – napominje Anić.
Subvencije promeniti ili ukinuti
Subvencije su poseban problem, i na proceduru se žale ne samo prodavci i kupci skutera nego i automobila.
– Imamo dobru nameru države ali organizaciono loše sprovedenu ideju subvencije. Procedura je veoma komplikovana i traje toliko da je kontraproduktivna i ljudi odustaju od ideje kupovine skutera, pa se preorijentišu na električne bicikle. Čak sam u jednom trenutku i zamolio da se od subvencije odustane, jer samo pravi štetu – ističe Anić, koji je kao konsultat Asocijacije uvoznika vozila i delova i član Radne grupe za električna vozila pri Privrednoj komori Srbije učestvovao u razgovoru sa nadležnim ministarstvima.
Naš sagovornik kaže da u sezoni koja traje u šest meseci (eventualno osam, devet za one koji skutere koristite za npr. dostavu hrane), vi ne možete sebi da dozvolite da čekate dva mesec da vam neko odobri papire za subvenciju.
– Za to vreme, dok čekate, ne smete da kupite skuter a niti da ga registrujete ako ga ugovorno dobijete. To su ozbiljni problemi pa bi trebalo ili da se to sredili da se ukine, da ne odvlači pažnju ljudima – zaključuje Vladimir Anić.
Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay