Indija je najveći dom u svetu za tigrove, koji su bili na ivici istrebljenja zahvaljujući čoveku. Posle ogromnih napora indijske vlade, sada se ova životinjska vrsta značajno oporavila, ali se pojavio obrnuti problem – tigrovi su počeli da ubijaju ljude u njihovim selima. Spor oko toga koji tigrovi jesu a koji nisu ljudožderi doveo je javnost u Indiji do usijanja. Dok aktivisti za zaštitu životinja protestuju protiv samog naziva „ljudožderi“, seoski aktivisti im poručuju da svi oni borave u gradovima, „i nemaju pojma kako je to kada živiš u blizini mesoždera koji se hrani ljudima“.
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) objavila je krajem jula najnoviju „Crvenu listu ugroženih vrsta“, koja se smatra najmerodavnijom za utvrđivanje stanja u biljnom i životinjskom svetu širom planete. Izveštaj pokazuje da je od 147.517 vrsta za koje su vršene procene, ugrožen opstanak za 41.459 biljaka i životinja.
Kada bi tigrovi znali da čitaju izveštaje, shvatili bi da se jedna od malobrojnih dobrih vesti o oporavku odnosi upravo na njih. Zahvaljujući programima za očuvanje prirodnih staništa, populacija velikih mačaka se uvećala od 2015. godine za oko 40 odsto. Prema najnovijoj proceni, u divljini širom sveta trenutno živi između 3.800 i 5.600 tigrova, što je više nego što se do sada pretpostavljalo.
Indija je dom bar za 70 odsto ovih životinja, koje imaju veliki značaj u hinduističkoj kulturi i religiji kao simbol hrabrosti. Uprkos tome, zbog masovnog lova i uništavanja staništa, od pedesetih do početka sedamdesetih godina prošlog veka broj tigrova je opao sa oko 40.000 na jedva nešto više od 1.800 njih. Kada je indijska vlada donela Zakon o zaštiti divljih životinja 1972. godine, odlučila je da tigrove stavi pod najviši stepen zaštite. Sledeće godine je pokrenula projekat „Tigar“, kojim je obezbeđeno otvaranje devet rezervata za divlje životinje. Indija danas ima pedeset ovakvih rezervata u kojima živi oko tri hiljade tigrova.
Sada se, međutim, pojavio obrnuti problem, da ugrožena životinjska vrsta počinje da ugrožava ljude. Naime, u okolini rezervata – od kojih su mnogi postali i turističke atrakcije – živi mnoštvo seoskog stanovništva, a odnosi među životinjskim i ljudskim susedima nisu uvek miroljubivi. Crna statistika pokazuje da su u poslednjih deset godina tigrovi ubili 383 čoveka i mnoštvo stoke koja za lokalno stanovništvo ima veliku vrednost. Zato stanovnici u oblastima koje se graniče sa rezervatima sve manje tolerišu svoje divlje komšije bez obzira na važeće propise. Meštani jednog sela u indijskoj državi Utar Pradeš su 2019. pretukli na smrt tigricu kada je napala jednog od njih.
Politička korektnost za tigrove
Stručnjaci tvrde da većina tigrova ne napada ljude, odnosno ne posmatraju ih kao plen, ta da se na takve napade odlučuju samo u posebnim uslovima. Jedan od primera je kada tigar počne da stari. Bengalski tigrovi žive u proseku do 16 godina u divljini, a kako stare, gube snagu i brzinu. Zbog toga ne mogu više da se ravnopravno nadmeću za hranu sa svojim mlađim rođacima, pa se udaljavaju van šumskih granica kako bi u potrazi za plenom izbegli dominantnije suparnike. Time se povećava verovatnoća da će naići na ljude i stoku, koji su lake žrtve čak i za ostarelog tigra.
Biolozi tvrde da je ovo obrazac koji generalno važi u životinjskom svetu. Suprotno strahovima većine ljudi, divlje životinje ne napadaju čoveka bez preke potrebe. Medved, recimo, napada čoveka najviše u situaciji kada ga doživljava kao pretnju za svoje mladunce, kada je star i ne može lako da dođe do hrane, ili kada se oseća ugroženim jer ljudi osvajaju njegova staništa. Dakle, razlog za sukobe između ljudi i divljih životinja nije samo u tome što se ostarele životinje približavaju ljudima, već i u činjenici da čoveku nikad nije dovoljno zemlje, pa se sve više širi i u divljini, potiskujući odatle tradicionalne starosedeoce.
Sve navedeno, međutim, ne rešava problem stanovnika u Indiji koji dele teritoriju sa tigrovima. Zato je indijska vlada u saradnji sa stručnjacima sačinila smernice koje pomažu da se utvrdi koji tigrovi mogu biti potencijalni ljudožderi. Ovaj program se sapleo već na samom početku, jer su brojna društva za zaštitu životinja zahtevala da se kvalifikacija „ljudožderi“ zameni izrazom „tigrovi koji su potencijalno opasni po ljude“. I tako se povela dugotrajna rasprava oko toga šta je politički korektan termin koji neće sadržati krajnje negativne konotacije za ugroženu životinjsku vrstu i time ponovo opasno ugroziti opstanak tigrova.
Ovakav razvoj događaja je isprovocirao reakcije među 250 miliona ljudi koji žive u selima oko rezervata i koji su takođe dobili svoje aktiviste. Oni tvrde da dušebrižnici koji toliko strahuju za dobrobit životinja svi redom borave u gradovima „i nemaju pojma kako je to kada živiš u blizini mesoždera koji se hrani ljudima“. Seljani optužuju društva za zaštitu životinja da upravo ona vrše najveći pritisak na indijsku vladu da se ne ubijaju predatori koji neprekidno ugrožavaju ljudske živote i urnišu seoska domaćinstva jer im uništavaju stoku.
Situacija se posebno usijala kada je prošle godine, u okolini šumskih područja u indijskoj državi Tamil Nadu, jedan tigar ubio četvoro ljudi i dvadesetak goveda. Lokalni stanovnici su zahtevali od vlasti da se tigar uhvati što pre. Posle više bezuspešnih pokušaja da uhvate tigra živog, te da ga uspavaju i smeste u neko od prihvatilišta za bolesne divlje životinje, lokalne vlasti su izdale nalog da se on ubije.
Lovci su tragali za tigrom više od dve nedelje, tokom kojih je seljanima bilo zabranjeno da izlaze iz kuća i da vode stoku na ispašu. Kada je tigar ubijen, stanovnici okolnih sela su zahtevali od vlade da im nadoknadi gubitke koje su, pored svih posledica korone, sada pretrpeli i zato što su morali u karantin zbog tigra ljudoždera. S druge strane, zeleni aktivisti iz gradova, ali i deo naučne zajednice, protestovali su zbog toga što je životinja ubijena, umesto da se nastavi sa pokušajima da se ona privremeno uspava.
Problem nije u ljudima i tigrovima, već u novcu
Prema pomenutim smernicama „kako prepoznati tigra ljudoždera“, dozvoljeno je da se životinja ubije samo u slučaju krajnje nužde. Ova uputstva klasifikuju tigrove koji napadaju čoveka u dve kategorije: na one koji nenamerno ubijaju ljude i na ljudoždere. Prva kategorija se odnosi na slučajeve kada tigar napadne čoveka jer je ovaj upao u njegovo stanište. U toj situaciji, tigrovi se osećaju ugroženim, posebno strahujući za mladunce i napadaju ljude da bi se odbranili. Stoga ovakvi napadi nisu namerni, već su izazvani okolnostima.
Druga kategorija, „ljudožderi“, obuhvata tigrove koji su planski vrebali ljude, potom ih napali i pojeli. Smernice nalažu da se ovakve životinje odmah uklone iz divljine, što mogu da rade samo oni koji su kvalifikovani za taj posao, uz obavezno prisustvo veterinara. Dakle, glavni cilj je da se životinje po mogućstvu uhvate žive i da se privremeno uspavaju.
Kao i svaki dokument koji se piše u kancelarijama, i ova uputstva deluju jednostavno u teoriji, i manje jednostavno u praksi. Zlonamerni kritičari poručuju da bi državne službenike trebalo izvesti na teren, pa da u susretu sa tigrom „oči u oči“ procenjuju u koju kategoriju bi ga svrstali.
Oni konstruktivniji predlažu da se rešenje traži u takozvanim „tampon zonama“ između rezervata prirode i ljudskih naselja. Stvarni život, nažalost, nije „Knjiga o džungli“, pa je najbolje da se divlje životinje i ljudi što manje mešaju, a to jedino može da se izvede ako se ljudska staništa udalje od životinjskih.
Ali ovakav predlog zadaje drugu vrstu glavobolje u zemlji u kojoj ogroman broj siromašnih živi isključivo od malog parčeta zemlje, a deo njih i od turizma koji se razvio u nacionalnim parkovima. Iz toga je jasno da u ovoj indijskoj kvadraturi kruga glavni problem nije odnos tigrova i ljudi, već kao i svuda u svetu, odnos ljudi prema novcu koji je postao merilo svega.
Zorica Žarković
Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022.
Foto: Kartik Iyer, Unsplash