Home VestiEkonomija APR: Privredna društva poslovala pozitivno, javna preduzeća uvećala gubitak

APR: Privredna društva poslovala pozitivno, javna preduzeća uvećala gubitak

by bifadmin

U uslovima zaoštravanja međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa praćenih rastućim inflatornim pritiscima i visokim cenama energenata, privreda Republike Srbije je tokom 2022. godine nastavila tendenciju rasta, iako po nižoj stopi od projektovane. Privredna društva su na ukupnom nivou poslovala pozitivno, uz uvećanje finansijskih kapaciteta i broja zaposlenih, ali i uz nešto veći nivo zaduženosti i kumulirani gubitak.

Povećani obim poslovne aktivnosti realizovalo je 108.856 privrednih društava koja su angažovala 1.281.412 radnika odnosno 5.375 više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni prihodi su ostvareni u iznosu od 17.772.856 miliona dinara, uz godišnji rast od 19,2%, dok su ukupni rashodi rasli nešto sporije (18,8%) i dostigli 16.721.985 miliona dinara.

Privreda je u 2022. godini poslovala profitabilno, sa ukupnim dobitkom od 864.190 miliona dinara, čiji je godišnji rast 26,3%. Pri tome, neto dobitak je realizovan u ukupnom iznosu od 1.239.001 milion dinara, većem za 28,3%, dok je neto gubitak zabeležen na nivou od 374.812 miliona dinara i povećan je za trećinu u odnosu na prethodnu godinu.

Sektori

Posmatrano sa aspekta pojedinih sektora, osim jednog, svi sektori su poslovali profitabilno i to pretežno usled porasta pozitivnog rezultata iz poslovnih aktivnosti. Najveći ukupan dobitak ostvarila su društva u sektorima: G-Trgovina na veliko i malo… (214.917 miliona dinara), S-Prerađivačka industrija (197.205 miliona dinara), V-Rudarstvo (196.775 miliona dinara), F-Građevinarstvo (80.765 miliona dinara) i J-Informisanje i komunikacije (55.297 miliona dinara). Negativan neto rezultat zabeležio je jedino sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (42.645 miliona dinara).

Svi segmenti privrednih društava gledano prema veličini poslovali su pozitivno, s tim da su velika privredna društva ostvarila 52,7% ukupnog dobitka privrede (455.791 milion dinara), a zatim slede srednja privredna društva (196.731 milion dinara), mala (168.824 miliona dinara) i mikro društva (42.843 miliona dinara).

Javna preduzeća

Javna preduzeća su u 2022. godini nastavila da posluju s gubitkom iskazavši negativan neto rezultat u iznosu od 74.773 miliona dinara, dok je kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji negativan neto rezultat iznosio 6.726 miliona dinara.

Rast finansijskih kapaciteta

Privredna društva u posmatranom periodu beleže rast finansijskih kapaciteta, koji je bio praćen uvećanjem kumuliranog gubitka i nešto slabijim finansijskim položajem.

Poslovna imovina je na kraju 2022. godine vredela 21.343.651 milion dinara odnosno 10,6% više na godišnjem nivou, a kapital je u istom periodu povećan za 8,8%, na 9.653.748 miliona dinara. Istovremeno, ukupne obaveze su porasle za 11,1% i iznose 13.320.819 miliona dinara, dok su sopstveni izvori finansiranja uvećani za 9,6%, na 7.974.938 miliona dinara. Usled navedenih kretanja, nastavljeno je finansiranje privrednih društava pretežno iz pozajmljenih izvora, pri čemu je racio sopstvenog kapitala nešto opao ‒ sa 37,8% na 37,4%, a stepen ukupne zaduženosti je povećan ‒ sa 1,65 na 1,67.

Preko petine ukupnih kapaciteta privrede angažovano je u sektoru S-Prerađivačka industrija (4.629.372 miliona dinara poslovne imovine i 2.157.503 miliona dinara kapitala). Istovremeno, taj sektor se najviše finansirao zaduživanjem, te njegove ukupne obaveze čine 22,2% obaveza privrede (2.951.003 miliona dinara), dok s druge strane beleži i najvrednije sopstvene izvore finansiranja (1.654.202 miliona dinara ili 20,7%), pri čemu je stepen ukupne zaduženosti smanjen (sa 2,02 na 1,78). Značajni finansijski kapaciteti uposleni su u sektorima G-Trgovina na veliko i malo… (3.490.398 miliona dinara poslovne imovine i 1.426.553 miliona dinara kapitala) i F-Građevinarstvo (2.784.701 milion dinara poslovne imovine i 1.050.423 miliona dinara kapitala), u kojima je usled bržeg rasta sopstvenih izvora finansiranja od ukupnih obaveza, stepen ukupne zaduženosti nešto opao (sa 2,19 na 2,11 odnosno sa 2,31 na 2,16). Prema vrednosti finansijskih resursa ističe se i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (2.272.780 miliona dinara poslovne imovine i 1.136.517 miliona dinara kapitala), koji se tokom 2022. godine intenzivno zaduživao, što je uslovilo porast stepena ukupne zaduženosti (sa 0,85 na 1,15). Rast finansijskih kapaciteta bio je najintenzivniji u sektoru V-Rudarstvo, koji je poslovnu imovinu uvećao za 27,3% (1.028.599 miliona dinara), a kapital za 41,2% (621.548 miliona dinara). On ujedno beleži i najizraženiji rast sopstvenih izvora finansiranja (41,4%), koji je praćen sporijim rastom ukupnih obaveza (11,7%), pa se izdvaja kao jedan od najmanje zaduženih sektora, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti opao (sa 0,91 na 0,72).

Posmatrano prema veličini, gotovo polovinu finansijskih kapaciteta privrede angažovali su veliki sistemi (10.262.164 miliona dinara poslovne imovine i 4.983.126 miliona dinara kapitala). Ovaj segment privrednih društava koristio je dve petine pozajmljenih izvora finansiranja ukupne privede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti povećan (sa 0,97 na 1,09). Mikro društva su nastavila da poslovanje finansiraju prevashodno zaduživanjem i da kumuliraju gubitak koji je prevazilazio vrednost kapitala.

Značajnim finansijskim kapacitetima raspolagala su javna preduzeća (poslovnom imovinom od 2.941.148 miliona dinara i kapitalom od 1.639.777 miliona dinara), kod kojih je stepen ukupne zaduženosti porastao (sa 0,64 na 0,86).

Ko su najveći gubitaši

Privredna društva su na kraju 2022. godine iskazala za 4,3% veći ukupan gubitak, u iznosu od 3.906.549 miliona dinara, od čega je 1.630.916 miliona dinara gubitak iznad visine kapitala. Imajući u vidu da je kapital privrednih društava intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 34,0% na 32,9%.

Preko četvrtine ukupnog gubitka privrede kumulirao je sektor C-Prerađivačka industrija (1.059.952 miliona dinara), a prema njegovoj vrednosti ističu se i sektori G-Trgovina na veliko i malo… (532.913 miliona dinara) i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (443.813 miliona dinara). Najveći rast gubitka (2,3 puta) zabeležio je sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji se posledično izdvaja i sa najvišom stopom izgubljenog kapitala (76,3%).

Nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede generisala su mikro privredna društva (1.875.927 miliona dinara), te je kod njih i stopa izgubljenog kapitala nastavila tendenciju rasta i dostigla 107,9%. Visok gubitak kumulirali su veliki sistemi (1.099.724 miliona dinara), ali su istovremeno zabeležili i najnižu stopu izgubljenog kapitala (18,3%).

Javna preduzeća su iskazala ukupan gubitak od 578.999 miliona dinara (60.833 miliona dinara od tog iznosa čini gubitak iznad visine kapitala), dok su privredna društva u stečaju i likvidaciji kumulirala preko trećine gubitka privrede u iznosu od 1.336.884 miliona dinara (gubitak iznad vrednosti kapitala iznosi 1.025.061 milion dinara).

Privredna društva su u 2022. godini uspela da uspostave dugoročnu finansijsku ravnotežu i iskažu pozitivan neto obrtni kapital od 56.323 miliona dinara. Pri tome, za pokriće zaliha nedostajalo im je 3.173.234 miliona dinara dugoročnog kapitala ili 16,4% više u odnosu na prethodnu godinu. Problem očuvanja likvidnosti je i dalje prisutan na šta ukazuju i neznatni porast opšteg racia likvidnosti na 1,01 (1,00 prethodne godine) i racio tekuće likvidnosti, koji je zadržan na prošlogodišnjem nivou od 0,65.

Najveći pozitivan neto obrtni kapital iskazao je sektor G-Trgovina na veliko i malo… , u kome iznosi 489.999 miliona dinara, a zatim sektor S-Prerađivačka industrija, koji je udvostručio njegovu vrednost na 182.549 miliona dinara. Ovim sektorima je za potpuno finansiranje zaliha dugoročnim kapitalom nedostajalo 492.781 milion dinara odnosno 832.308 miliona dinara. Najintenzivniji rast pozitivnog neto obrtnog kapitala (2,7 puta) zabeležio je sektor V-Rudarstvo, do iznosa od 119.173 miliona dinara, pri čemu je on pored stalne imovine i zaliha, dugoročnim kapitalom finansirao i deo obrtne imovine u vrednosti od 15.846 miliona dinara. Najviše negativnog neto obrtnog kapitala iskazano je u sektoru D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, i to 266.349 miliona dinara, dok značajno uvećan negativan neto obrtni kapital beleži sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa iznosom od 217.609 miliona dinara. Tim sektorima je za pokriće stalne imovine i zaliha u celini bilo neophodno još 413.084 miliona dinara odnosno 286.801 milion dinara dugoročnog kapitala.

Posmatrano prema veličini, mala privredna društva su prikazala najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala od 535.275 miliona dinara, dok im je za finansiranje zaliha nedostajalo 250.257 miliona dinara dugoročnog kapitala. Kao i prethodne godine, samo su mikro privredna društva poslovala sa narušenom finansijskom ravnotežom i iskazala negativan neto obrtni kapital od 929.310 miliona dinara, pa im je za optimalno finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.442.629 miliona dinara dugoročnih izvora.

Kod javnih preduzeća negativan neto obrtni kapital iznosi 335.940 miliona dinara, a za pokriće celokupne stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 499.703 miliona dinara dugoročnog kapitala. Uvećanje negativnog neto obrtnog kapitala, na iznos od 939.622 miliona dinara, zabeleženo je i kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji, kojima je za finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.006.533 miliona dinara dugoročnih izvora ili trećina potrebnog iznosa na nivou cele privrede.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar