Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.
Banke u evrozoni su dobro podnele potrese koji su nedavno uzdrmali američki i švajcarski bankarski sektor, ali nesigurna perspektiva u pogledu ekonomskog rasta, uporna inflacija i pogoršani finansijski uslovi mogli bi da se odraze na njihovu profitabilnost. Smirivanje inflacije je ključna za ukupnu finansijsku stabilnost, no restriktivne monetarne politike koje sprovodi većina zemalja otvaraju nove probleme na finansijskom tržištu. Sistemski važne banke u evrozoni su u opasnosti da zapadnu u ozbiljne probleme, ako njihovi finansijski klijenti, poput fondova, osiguravača i klirinških kuća, povuku svoje depozite zbog teškoća sa likvidnošću, navodi se u studiji koju je u maju objavila Evropska centralna banka (ECB).
Istraživanje se bavilo rizicima koji bi mogli da se preliju iz takozvanih banaka u senci, kao što su fondovi i drugi igrači na finansijskom tržištu, na tradicionalne zajmodavce, i obrnuto. Kao najveća pretnja ističe se mogućnost da banke u senci povuku svoja sredstva, poput depozita i repo ugovora, koji čine 13% ukupnih obaveza tradicionalnih banaka. U slučaju sistemski važnih banaka u evrozoni, BNP Paribas, Deutsche Bank, BPCE, Credit Agricole, Santander, Societe Generale i UniCredit banke, taj udeo je još veći.
Ovo bi moglo da se dogodi ukoliko nebankarski finansijski posrednici (NBFI) i sami budu pogođeni odlivom sredstava ili izgube poverenje u banku. Takođe, ako bi banke u senci bile prisiljene da prodaju svoju imovinu, to bi prouzrokovalo gubitke u tradicionalnim bankama, jer se njihovi portfelji često preklapaju ili su povezani. S druge strane, teškoće u poslovanju sistemski važnih banaka bi dovele banke u senci u nazavidnu situaciju, pre svega njihovu sposobnost da upravljaju likvidnošću i tržišnim rizicima. Za razliku od tradicionalnih banaka, propisi koji regulišu poslovanje NBFI su daleko labaviji, što smanjuje šanse da se spreče dalji šokovi na finansijskom tržištu i uvećava opasnost od „zaraze nelikvidnošću“, ističu u Evropskoj centralnoj banci.
Dvostruki rast imovine
Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe procenio da izbijanje nove finansijske krize uveliko zavisi od otpornosti nebankarskih finansijskih institucija na aktuelnu krizu, a isto upozorenje je iznela i Banka Engleske. S druge strane okeana, u istraživanju koje je sprovela Banka Amerike, najveći globalni ulagači su uprli prstom upravo na banke u senci, kao najverovatniji izvor nove finansijske pometnje.
Prema podacima međunarodnog Odbora za finansijsku stabilnost (FSB), ovaj sektor koji obuhvata vrlo različite finansijske igrače, od penzionih fondova i osiguravajućih kuća, do zajedničkih fondova i visokorizičnih hedž fondova, raspolaže sa 49% ukupne finansijske imovine u svetu. Banke u senci su jako brzo rasle u prethodnoj deceniji, povećavajući svoju imovinu u proseku za 7% godišnje. Evropska centralna banka navodi da se ukupna imovina ovih finansijskih igrača u evrozoni više nego udvostručila u proteklih 14 godina, na 31 milijardu evra.
Usled drastičnog pada kamatnih stopa nakon prethodne finansijske krize i sve strožije regulative za banke, mnoge štediše i ulagači su se okrenuli nebankarskim finansijskim posrednicima, u želji da ostvare veće prinose. Ali sada, sa rastom kamatnih stopa, povećavaju se i rizici u ovom sektoru, a njegova veličina može da destabilizuje ceo finansijski sistem.
Posebna opasnost preti od otvorenih investicionih fondova. U slučaju da veliki boj uspaničenih ulagača otkupi svoje udele u isto vreme, ovi fondovi mogu biti priseljeni da brzo prodaju deo svoje imovine kako bi izvršili isplate. Ako bi više fondova krenulo da ubrzano prodaje, na primer, državne obveznice, to bi smanjilo njihovu vrednost i proizvelo gubitke drugim vlasnicima obveznica, uključujući i banke. Ovakva situacija se dogodila prošle jeseni, kada su penzioni fondovi u Engleskoj morali da prodaju britanske državne obveznice koje su „potonule“ zbog katastrofalnih budžetskih proračuna tadašnje premijerke Liz Tras.
Kriza poverenja
Rast kamatnih stopa i ogromna ekonomska neizvesnost doveli su do toga da je za neke evropske banke finansiranje postalo skuplje ili manje dostupno, navodi se u analizi S&P Global Ratings. Istraživači u ovoj analitičkoj kući podsećaju da banke u senci ne uzimaju depozite od klijenata i zato uglavnom ne podležu strogim propisima u pogledu kapitala koji pokriva gubitke i likvidnost, a koji su nametnuti tradicionalnim bankama. Većina nije podvrgnuta redovnim testovima koje regulator sprovodi nad bankarskim sektorom, kako bi se proverilo koliko je sposoban da se izbori sa nepovoljnim okolnostima.
S druge strane, nebankarske finansijske institucije ne mogu da dobiju pomoć od centralnih banaka u slučaju velikih potresa, „jer ne očekujemo da će države koristiti sredstva poreskih obveznika da bi spašavale banke u senci. To znači da javne institucije nemaju mehanizme da ublaže rizik od zaraze na finansijskom tržištu“, upozorava S&P Global Ratings.
Autori ocenjuju da direktne i indirektne veze između tradicionalnih i banaka u senci nisu jedini izvori rizika za ceo finansijski sistem. Poverenje je od velike važnosti u bankarstvu, a sama percepcija da je bankarski sektor ugrožen usled povezanosti sa posrnulim nebankarskim finansijskim institucijama, mogla bi da izazove paniku i novu finansijsku krizu.
Usled ovakve situacije, Banka Engleske je najavila da će sprovesti test otpornosti celokupnog finansijskog sistema, uključujući i banke u senci, dok su američki i evropski regulatori predložili da se uvedu nameti za povlačenje gotovine iz fondova tržišta novca. Međunarodni monetarni fond takođe podržava strožiji nadzor nad bankama u senci, koji mora da uključi pravila o njihovim kapitalnim rezervama i likvidnosti.
Marina Vučetić
Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23
Foto: Michael Dziedzic, Unsplash