Ovo je pitanje na koje stotinama godina pokušavaju da odgovore sociolozi, filozofi, ekonomisti. Kada teorija ne pomaže, istraživači se oslone na praksu, pa je tako jedan od odgovora na ovo pitanje dao eksperiment u Indiji o kome je pisao bonitet.com.
Drugi, koji ćemo ovde pomenuti, dao je slične rezultate. Siromaštvo je, verovatno, pitanje novca.
“Garantovani osnovni prihod”
Već zaboravljeni „Mincome“ eksperiment u Dofinu u Kanadi predstavlja jedan od najznačajnijih socijalnih eksperimenata u ovoj zemlji. Ovaj eksperiment desio se pre skoro 50 godina kako bi se istražio efekat “garantovanog osnovnog prihoda” na životnu svakodnevicu stanovnika grada Dofin.
Eksperiment je pokrenut 1974. godine kao zajednički projekat vlade provincije Manitoba i federalne vlade Kanade. Ideja je bila da se pruži finansijska podrška domaćinstvima sa niskim primanjima i tako istraže potencijalni pozitivni efekti koje bi takav oblik socijalne pomoći mogao imati na smanjenje siromaštva, nezaposlenosti i druge socijalne probleme.
Sprovedeni eksperiment podrazumevao je dodeljivanje garantovanog osnovnog prihoda porodicama čija su godišnja primanja bila ispod određenog praga. Taj iznos novca nije bio dovoljan za luksuzan život, ali je bio dovoljan za osnovne potrebe. Cilj je bio omogućiti tim porodicama siguran i stabilan prihod koji bi im obezbedio osnovni standard života.
Rezultati eksperimenta
Tokom pet godina trajanja eksperimenta, rezultati su bili značajni. Otkriveno je da je garantovani osnovni prihod znatno doprineo smanjenju stope siromaštva među učesnicima. Mnoge porodice koje su dobijale finansijsku podršku uspele su se osloniti na redovne prihode i lakše planirati svoje finansije. Takođe, učesnici su izveštavali o poboljšanoj mentalnoj dobrobiti, manjem stresu i većem osećaju sigurnosti.
Jedna od ključnih prednosti eksperimenta bila je mogućnost istraživanja kako garantovani osnovni prihod utiče na tržište rada. U mnogim sličnim programima postoji zabrinutosti da bi ljudi mogli prestati da rade i da se oslanjaju isključivo na socijalnu pomoć. Međutim, u Mincome eksperimentu, takve su promene bile minimalne. Većina ljudi je i dalje radila, ali su imali više slobodnog vremena da se posvete obrazovanju, brizi o porodici i zajednici.
Iako su rezultati bili obećavajući, eksperiment je bio prekinut pre nego što je završen, jer je došlo do promene vlade i drugačijih finansijskih prioriteta. Podaci su dugo ostali neobrađeni i zaboravljeni. Međutim, u poslednjim decenijama interesovanje za garantovani osnovni prihod se ponovo povećalo, a neki istraživači i aktivisti koriste rezultate Mincome eksperimenta kako bi podržali svoje argumente o socijalnoj politici.
Studentkinja otkrila još podataka u eksperimentu
Evelin Forget, studentkinja psihologije iz Toronta, rešila je da se pozabavi ovim eksperimentom i uspela da dođe do podataka koji su bili ‘zatočeni’ u jednoj biblioteci.
Ono što je su joj podaci otkrili je da je zbog boljih finansijskih prilika, stanovništvo manje opreterećivalo zdravstveni sistem, lokalni biznisi su cvetali jer zbog većih prihoda banke su bili voljne da pomognu građanima. Ali ono što je bilo ključna tačka, bilo je to da je 1976.godine 100% mladih ljudi u tom mestu završilo srednju školu. To je neverovatan podatak zbog toga što do tada, domaćinstva u većini nisu imali sredstava da decu ‘dovedu do kraja’ školovanja, već su mladi bili prinuđeni da u 16-oj godini napuštaju školu i nalaze posao.
Na kraju, eksperiment „Mincome“ predstavlja važan korak u proučavanju efekata garantovanog osnovnog prihoda na društvo. Iako je bio prekinut pre nego što je završen, njegovi rezultati i dalje pružaju dragocene uvide u potencijalne prednosti takvog socijalnog programa u borbi protiv siromaštva i poboljšanju kvaliteta života ljudi.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay