Otkupna cena lubenica od početka jula, kad je berba počela, do danas je više nego prepolovljena.
Iz Deronja u opštini Odžaci, sela čuvenih bostandžija, dnevno se odvoze tone lubenica i dinja, koje završavaju u piljarnicama, marketima, na pijacama i uličnim tezgama ili ih preprodavci kupcima dovoze pred kuće. Proizvođači se žale da je otkupna cena od početka jula, kad je berba počela, do danas više nego prepolovljena, strepeći da neće moći da nadoknade ulaganja i da će ekstremne temperature ili nepogode umanjiti rod, koji je ove sezone, kako navode, prosečan.
– Prve količine lubenica prodavali smo na veliko za 70 dinara kilogram, a dinju za 150. Sada su te cene pale na 25-30 i 60 dinara, jer je u međuvremenu prispeo bostan i iz drugih krajeva, pa je konkurencija učinila svoje – priča Slađana Vučić, koja sa suprugom Radisavom gaji lubenice i „nekoliko redova“ dinja na njivi od 4 jutra.
Vučići, kao i većina proizvođača u Deronjama, sav rod predaju nakupcima iz raznih delova Bačke i Banata, gde se lubenice trenutno prodaju po cenama od 50 do 100, a dinje od 80 do 150 dinara. Jovan Marić, koji gaji lubenice na 2 jutra, ističe da taj posao iziskuje mnogo truda i izdataka za seme, gorivo, đubrivo i zaštitu.
Hemija pojačana zbog obilnih padavina
– ‘Hemiju’ smo morali da pojačamo zbog obilnih padavina tokom proleća, a sad, zbog tropskih temperatura, preti opasnost da lubenice stradaju od sunčanih fleka – napominje Marić. Ovdašnji proizvođači lubenice ističu da ulaganje u bostan po jutru iznosi 250.000 dinara, te da je prošle godine svega njih pet imalo koristi, i to zahvaljujući ranijim sortama, a ostali su bili u gubitku.
Svim drugim, izuzev „koliko-toliko dobrim prinosom“ i kvalitetom plodova, nezadovoljan je Milibor Dimić, najveći deronjski proizvođač bostana, koji je u poljoprivredi i lubenice uzgaja na 30, a dinje na 3,5 jutara. Sav rod isporučuje jednom velikom trgovinskom lancu, pišu Novosti.
– Dnevno svojim kamionima odvozim 40 tona lubenica i nekoliko tona dinja. Plodova imam od početka jula do 10. septembra. Radim prema GlobalGAP standardu, dajući potrošačima najdetaljnije informacije o proizvodnji i kvalitetu onoga što nudim, a što kakvu-takvu vajdu donese samo mukotrpnim danonoćnim radom – kaže Dimić.
Sezonci iz Uzbekistana
Svi u Deronjama, osim Dimića, smanjili su parcele pod bostanom, a razlog nije samo slaba isplativost proizvodnje, nego i nedostatak berača, koje ne privlači satnica od 400 do 500 dinara. – Imam 12 sezonskih radnika, od čega je osam iz Uzbekistana. Smešteni su u obližnjem Karavukovu, a sva prava su im osigurana dodatnim sertifikatom u sklopu GlobalGAP standarda – izneo je Dimić.
Izvor: Mondo
Foto: Pixabay