I pored velikog pomeranja kazaljke balansa u svetskoj ekonomiji ka (dalekom) istoku , kompanije iz SAD i dalje drže sam vrh u gotovo svim oblastima privrede
Svet se menja ali se Amerikanci neće dati tako lako da se svrgnu sa trona globalnih gospodara novca i tehnologije. I pored toga što je Kina na korak da preuzme titulu najveće svetske ekonomije (po nekim parametrima to već jeste), i što se u sam vrh ubrzano „guraju“ Indija ali i Indonezija, SAD još dugo neće predati tron u onome što je bitno: tehnologiji, komunikacionim delatnostima, trgovini, finansijama, farmaciji…
Prelomni trenutak bi mogao biti 2050. godine ali to je još daleko i neizvesno, jasno se vidi na dijagramu koji je sredinom prošlog meseca napravio portal „Vizual kapitalist“ (Visual Capitalist), po podacima Companiesmarketcap.com. Od šest predstavljenih oblasti američka kompanija, konglomerat ili holding, nije prva samo u jednoj. Ali i u toj su ubedljivo na drugom i trećem mestu poznata američka imena.
Informaciona tehnologija
Kao što se zna, američki „Epl“ (Apple) je inače najvrednija kompanija na svetu, gledano prema vrednosti njenih akcija na berzi. Ta tzv. tržišna kapitalizacija iznosi u slučaju proizvođača čuvenog „ajfona“ i pomalo skrajnutih „mek“ računara, 2.800 milijardi dolara.
Poređenja radi, „vrednost“ Srbije, odnosno njen celokupan bruto domaći proizvod je u 2022. godini bio 63,5 milijardi dolara, odnosno 44 puta manje.
U sektoru informacione tehnologiji iza „Epla“ slede takođe naveliko poznati „Majkrosoft“ (2.400 milijardi) a sada se tu pojavila i „Nvidija“ (1.100 milijadi dolara). Proizvođača čipova ka vrhu nosi talas sve šire upotrebe veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja, a toga gotovo da nema bez njihovih poluprovodnika.
Energetika
Sledeća po veličini najvećih firmi je oblast energetike, tačnije petrohemije. To je i jedina oblast u kojoj Amerikanci, uslovno, ne vladaju svetom. Na prvom mestu tu je državna kompanija Saudijske Arabije „Saudi Aramko“, koja kao perjanica najvećeg izvoznika nafte u svetu, vredi na berzanskom tržištu 2.200 milijardi dolara.
Ali, već iza nje su američki „Ekson“ (Exon, 430 milijardi) i „Ševron“ (297 milijardi), iako dolaze iz zemlje koja nije najveći izvoznik ali jeste najveći proizvođač nafte u svetu. SAD su u 2022. proizvodile za četrdesetak odsto više nafte nego Saudijska Arabija ili Rusija.
Komunikcije
U sektoru koji predstavlja osnovu današnjeg društva u gotovo celom svetu, (onlajn) komunikacijama, Amerikanci su, što bi se reklo „bez blama“, zauzeli sva prva dva mesta. „Alfabet“ (Google) vredi 1.600 milijardi dolara a „Meta“ (Fejsbuk) 754 milijarde a.
Tek kao treći ugurao se kineski „Tencent“ (WeChat) sa 389 milijardi dolara. Ovaj proizvođač multimedijalnih sadržaja i tehnologije globalno je vodeći u segmentu video igara.
Tržišna vrednost nije baš sve
Tržišna vrednost ili tržišna kapitalizacija je jedna od načina iskazivanja vrednosti kompanije (koja je na berzi). Prednost ovog metoda je što se lako izračunava, jednostavnim množenjem broja berzanskih akcija sa njihovom trenutnom cenom. U navedenom primeru je presek bio 16.8.2023. godine.
Ali, treba imati u vidu da tržišna kapitalizacija ne uključuje neke druge bitne finansijske parametre uspešnosti ili zdravlja kompanije kao što su, na primer, nivo duga ili gotovina.
„Potrošački“giganti
Jedno od najprepoznatljivijih imena savremenog potrošačkog društva vodi na listi sektora proizvođača ili snabdevača iz domena „robe široke potrošnje“.
Svako ko je čuo za internet trgovinu svakako zna i za „Amazon“. Ovaj konglomerat, koji se doduše dans jednako uspešno bavi i IKT biznisom i klaud uslugama, vredan je na berzi 1.400 milijardi dolara.
Tek na polovini ove cifre je u svom domenu takođe jedinstvena „Tesla“.Proizvođač električnih automobila i globalni simbol e-mobilnosti vredi 715 milijardi.
Mnogo manje od kompanije Ilona Maska njega vredi carstvo njegovog redovnog konkurenta na Forbsovoj listi milijardera – Bernara Arnoa. Njegov konglomerat firmi luksuznih brendova „LVHM“ (Luj Viton) vredi “samo“ 442 milijarde dolara.
Finansije/ Kapital
Kada su ulaganja u pitanju, odnosno prikupljanje novca iz celog sveta i plasiranje da napravi još novca, tu su Amerikanci neprikosnoveni u svetu. Stoga i ne čudi da i tu dva prva mesta u finansijskom sektoru, odnosno bankama i investicionim fondovima, drže firme sa sedištem u SAD.
Vrh pripada svakako „Berkšir Hataveju“, finansijskog maga Vorena Bafeta, koji vredi 774 milijarde evra. Po tome je daleko ispred svetskog pojma za banke „JP Morgan Čejs“, koja ima 437 milijardi vredne deonice.
I tek na trećem mesto se ponovo pojavljuje ime iz jedne od najbogatijih zemalja sveta. „IHC“ (International holding Co.) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vredi 240 milijardi dolara.
Zdravlje / Farmacija
Za one koji na sektor „zdravlje“ gledaju kao na lečenje pre nego na preventivu, svakako ne čudi što ovaj segment globalne privrede drže firme iz „zemlje lekova“. Sve tri kompanije u vrhu su i ovde iz SAD, zemlji gde se troši najviše „pilula“ po glavi stanovnika i gde postoji „tableta za sve“.
Kompanije možda nisu prepoznatljiva imena za široku javnost ali to ne smeta farmaceutskoj kompaniji „Eli Lili“ da na berzi vredi 519 milijardi dolara ili „Junajted heltu“ (United Healt) 469 milijardi.
Treću kompaniju svakako prepoznajemo, jer pored klasičnih lekova ima i proizvodnju robe široke potrošnje za domaćinstvo. Firma „Džonson i Džonson“ (J&J) vredi 448 milijardi dolara.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay