Srpska ekonomija je u trećem kvartalu ove godine porasla međugodišnje 3,5%, kaže fleš procena Republičćkog zavoda za statistiku.
Obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2023. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 30. novembra 2023. godine, saopšteno je iz RZS.
Istovremeno, stigli su i podaci za industrijsku proizvodnja u septembru. Proizvodnja je veća za 3% u odnosu na septembar 2022. godine, a u odnosu na prosek 2022. godine veća je za 3,1%.
Industrijska proizvodnja u periodu januar – septembar 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine veća je za 2,4%.
Tekući desezonirani indeks za septembar 2023. godine, u odnosu na avgust 2023. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 1,1%, a za prerađivačku industriju rast od 1,0%.
Posmatrano po sektorima, u septembru 2023. godine, u odnosu na septembar 2022. godine, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Rudarstvo – rast od 1,1%, sektor Prerađivačka industrija – rast od 3,0% i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 3,9%.
Septembar podbacio ali izvoz 2023. ostaje u plusu
Izvoz srpske privrede je u septembru zabeležio 2,4 milijarde evra, što je pad od 5,7%, dok je uvoz vredan 2,98 milijardi evra, manji za 10,5% nego što je bio u istom mesecu prošle godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – septembar 2023. godine iznosi 48,7 milijardi evra i za 1,3% je manja nego u istom periodu prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 21‚5 milijardi evra, što je čini rast od 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 27,2 milijarde evra, što je za 6,1% manje nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit iznosi 57 milijardi evra, što je smanjenje od 33,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1%.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu električne energije (86 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 77 mil. dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 52 mil. dolara.
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (197 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (52 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (50 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 mil. dolara.
Izvor: 24sedam.rs
Foto:Pixabay