Administracija premijerke Đorđe Meloni obavestila je Peking da će prestati da učestvuje u kineskoj incijativi Pojas i put (BRI).
Italija je bila jedina velika zapadna država koja je potpisala BRI, jedan od najambicioznijih kineskih trgovinskih i infrastrukturnih projekata. Taj potez su u to vreme žestoko kritikovali SAD i druge zapadne zemlje.
BRI, koji je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping 2013. godine, ima za cilj da investira procenjenih trilion dolara širom Azije i Evrope. Projekti koji uključuju nove i unapređene železnice i luke trebalo bi da povežu Kinu sa Evropom i drugim delovima Azije.
Diplomatija u senci duga
Ali, BRI je od početka kritikovan od strane Amerike kao primer „diplomatije u zamci duga“. Ovaj termin označava finansijsko povezivanje zemalja od kojih ona najmoćnija može imati najviše koristi. Ona naime daje kredite slabijoj državi za različite projekte i poduhvate, sa ciljem da to dobro naplati kada se zaduženik nađe u prilici da ne može da namiri dug. Najčešće zauzvrat traži neki politički ili ekonomski ustupak.
Specifičnost „diplomatije u senci duga“ je i što su oni koji uzimaju kredite za, na primer infrastrukturne radove, najčešće u obavezi da za te projekte angažuju firme iz zemalja zajmodavca, tako da se praktično i taj pozajmljeni novac na neki način njemu vraća. I mi sami imamo iskustva sa takvim projektima, budući da u poslednje vreme dosta sarađujemo s Kinom.
Ali možda je bolji primer situacije u kojoj se dužnik može naći Crna Gora, koja je „za dlaku“ izbegla najgori scenario.
Italija i dalje želi dobre odnose sa Kinom
Međutim, kako god se odvijala ekonomska saradnja sa ovako velikom zemljom treba biti u dobrim odnosima.
Premijerka Italije Meloni je ranije nazvala odluku bivše vlade da se pridruži kineskom projektu „ozbiljnom greškom“ i naznačila da namerava da se povuče. Ali njena vlada je naglasila da nastoji da održi dobre odnose sa Kinom uprkos tom potezu.
Do sada je ostvaren samo delić ulaganja u Italiju od 20 milijardi evra koje je Si obećao 2019.
Italijanski izvoz u Kinu je prošle godine vredeo 16,4 milijarde evra, u poređenju sa 13 milijardi evra u 2019. Nasuprot tome, kineski izvoz u Italiju porastao je na 57,5 milijardi evra sa 31,7 milijardi evra u istom periodu.
Kina mnogo više trguje sa članicama EU Francuskom i Nemačkom, uprkos tome što dve najveće ekonomije evrozone nisu članice BRI.
Izvor: Euractiv, BIF
Foto: Hans, Pixabay