U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.
Globalna trgovina će znatno usporiti do kraja ove decenije. Dosadašnji načini snabdevanja će se potpuno promeniti, i to ne samo zbog posledica aktuelnog rata u Ukrajini, već i zbog nastojanja zapadnih zemalja da svoje privrede učine što nezavisnijim od Kine i Rusije, dok istovremeno ostatak sveta, države takozvanog Globalnog juga, traže načine da se oslobode zapadne dominacije. Podela sveta na blokove i protekcionizam dovešće do toga da će globalna trgovina do 2030. rasti samo 2,3% godišnje, pri čemu će se trgovina između EU i Rusije smanjiti za oko 262 milijarde dolara, a između SAD i Kine za približno 63 milijarde dolara, predviđaju analitičari američke konsultantske grupe Boston.
Globalizacija jeste dovela do nejednakosti, ali protekcionizam nije lek, naprotiv, ovo što se sada događa povećaće ekonomski jaz u svim zemljama, upozorava se u analizi koju su objavili Penelopa Goldberg sa Univerziteta Jejl i Tristan Rid iz Svetske banke. Rast trgovinskih barijera dovodi do većih cena, što znači niže realne plate. Ekonomsko cepanje sveta povećaće trgovinu između najrazvijenijih privreda koje su „prijatelji“ i koje će nametati sve veća ograničenja ostalima, kroz nove trgovinske sporazume, carinske i necarinske barijere. Manje razvijene i siromašne zemlje neće moći da ispune te zahteve, a bez pristupa bogatim tržištima, nema ni izlaska iz siromaštva, tvrde autori studije.
Svet srlja u pogrešnom pravcu
Slične stavove iznose i domaći ekonomisti. Svet srlja u pogrešnom pravcu, sloboda tržišta sve više se uništava, jer njime umesto ekonomije sada upravlja politika, upozorava ekonomista Milovan Kovačević. To po njegovim rečima otežava i da se obuzda inflacija u svetu, a ako se ovako nastavi, svetska privreda će biti sve manje sposobna da ostvari rast i da rešava probleme izazvane klimatskim promenama.
„Najveću štetu od toga imaju male zemlje, koje ne mogu da se zaštite. Bilo koju proizvodnju da pokrenu, njima treba šire tržište od domaćeg. Ako to nemaju, preduzeća finansijski stradaju i te zemlje ne mogu da ostvare privredni rast. Mi zaboravljamo na to, posebno kad mislimo da ćemo moći da sedimo na raznim stolicama. Nećemo. Ako se svet ponovo ne vrati principima slobodnog tržišta, nama će biti sve teže da ostvarimo privredni rast“, kaže Kovačević za B&F i dodaje da ograničenja ne smetaju samo trgovini oružjem, „ali tu nikada nije ni bilo pravog tržišta“.
Na pitanje kako male zemlje poput Srbije mogu da zaštite svoju ekonomiju u vreme rastućeg protekcionizma najmoćnijih, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić odgovara – nikako. „Mali su uvek kolateralna šteta, jer i kada bi uveli neko ograničenje, više bi naneli štetu sebi nego drugima. Jednostavno, nedostatak tržišta i za sirovine i za finalne proizvode veliko je ograničenje, moramo da nađemo načina da tržišta za nas ostanu otvorena“, kaže Bjelić za B&F i podseća na afričku poslovicu da kada se slonovi tuku, strada trava.
Traže od nas ono što sami ne poštuju
Odluka Srbije da 2000. godine otvori svoje tržište za privredu iz Evropske unije bila bi dobra, da nije doneta prerano, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. On kaže za B&F da liberalizacija srpskog tržišta za proizvode iz EU jeste podrazumevala reciprocitet, ali je to bila razmena između dve potpuno nejednake ekonomije.
„Naši proizvođači i trgovci nisu mogli, i još uvek ne mogu dobro da se snađu u moćnoj konkurenciji svetskih kompanija. Nas pritiskaju da se otvaramo za konkurenciju, liberalizujemo tržište, da poštujemo evropske zakone i pravila. I kada je normalna situacija u svetu, to je sve prihvatljivo. Međutim, kada dođe do ekonomske krize – a u poslednje dve decenije imali smo dve, jednu 2008. godine i ovu aktuelnu koja traje još od pandemije – pitanje je kako će se sve završiti“, komentariše Savić.
„Ali, ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije volu“, nastavlja naš sagovornik, „ jer je očigledno da veliki mogu da rade šta god hoće, a mi mali, kao da se ništa nije dogodilo, treba da ostanemo na evropskom kursu. I to sad više nije izbor jedne ili druge vlasti. Evo, sad je došao MMF i traže da liberalizujemo tržište energenata i povećamo cene, da uvedemo sankcije Rusima, da poštujemo sporazum o dekarbonizaciji i smanjujmo količine uglja za proizvodnju struje. A sve što nama preporučuju, vidimo da oni koji su veliki ni sami ne poštuju“. Savić precizira da su pomenute preporuke uglavnom dobre za Srbiju u normalnoj situaciji, međutim u ovako velikoj ekonomskoj krizi, većina stvari koje se od nas očekuju direktno nam nanose štetu.
Lice i naličje sporazuma s Kinom
Po njegovom mišljenju, i sporazum o slobodnoj trgovini velikim brojem proizvoda, koji je Srbija nedavno potpisala sa Kinom, trebalo bi sagledati iz više uglova.
„Sporazum sa Kinom je fantastičan, jer možemo očekivati investitore iz mnogih zemalja koje takav odnos nemaju sa kineskom državom a žele na to mnogoljudno tržište. Kod kineskog sporazuma je dobro to što se ipak ne dešava preko noći, za neke proizvode će skidanje carine, koja je u proseku oko 30 odsto, trajati i do pet godina, pa će naša privreda imati mogućnost da se pripremi. Loše je što će to opet biti frontalni sudar dve ekonomije nejednake snage, a Kina ’potapa’ mnoge druge zemlje u svetu sa daleko jačom privredom od naše“, upozorava Savić.
„S druge strane, naši odnosi sa Kinom mnogo su drugačiji nego sa EU. Kina ne traži da sprovodimo ono što ni sama ne primenjuje, recimo da povećamo cenu struje u vreme kada nemamo drugi model socijalne politike a narod pokušava da preživi“, objašnjava Savić i naglašava da to jeste protivurečno, ali da i sada imamo firme koje ruše barijere i na evropskom i na američkom tržištu, dok „druge ptice nikada ne polete“.
Kada kod nas dele podsticaje, kola krenu niza stranu
Ekonomista Ljubomir Madžar, ističe da uvođenje protekcionističkih mera u srpsku privredu nikako ne bi preporučio, jer u režiji aktuelnih vlasti svaka zaštita strateških grana vodi direktno u korupciju.
„Male zemlje u ovoj situaciji nemaju drugo rešenje nego da prate cene. Neće svi prodavati robu pod istim uslovima, uvek će postojati mogućnost izbora i treba otvoriti četvoro oči, pažljivije nego kada tržište funkcioniše, birati partnere, izvore snabdevanja, tražiti povoljnije varijante. To je politika koja podrazumeva veće troškove nego u normalnim tržišnim okolnostima, kada se roba nudi sa raznih tačaka i manje-više pod istim uslovima koje je ’izravnala’ konkurencija“, kaže Madžar za B&F.
Naš sagovornik naglašava da je po ovom pitanju najkrupniji problem u poljoprivredi. Ovu privrednu granu na Zapadu države obilno subvencionišu i tako visoko konkurentne proizvode izvoze, ugrožavajući time proizvođače iz manje razvijenih zemalja, kojima je agrar često noseća privredna delatnost.
„To je krupan problem. U načelu sam pristalica slobodnog tržišta, mislim da ono najbolje reguliše uslove proizvodnje i raspodelu prihoda. Kada bogate zemlje sa Zapada krenu sa velikim subvencijama, to očigledno nisu ekonomski razlozi, nego hoće da veći broj ljudi zadrže na selu i da poljoprivredu učine atraktivnijom. A kada se neekonomski motivi umešaju u kreiranje ekonomske politike, to je opasna stvar. Verujem da kod nas preovlađuje mišljenje da bi država morala da se lati ozbiljnijeg subvencionisanja agrara, i da bi se mnogi suprotstavili mom stavu da kad kod nas krenu da dele podsticaje, kola krenu niza stranu, pa je bolje da se ne hvataju za to. Pitanje je da li ovaj problem uopšte ima rešenje, ali sam u svakom slučaju skeptičan prema direktnoj državnoj intervenciji, naročito kada je naša država u pitanju“, zaključuje Madžar.
Mirjana Stevanović
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Lava Lavanda, Unsplash