Vest da se više srpskih gradova i opština našlo u vrhu liste “Evropski gradovi i regioni budućnosti”, magazina fDi, publikacije Fajnenšal tajmsa, je bilo iznenađenje za mnoge ali ne i za stručnjake koji smatraju da su subvencije države jedan od razloga za njihov visok plasman ali ne samo to već i druge povlastice koje su dobar mamac za prepoznatljivu investicionu klimu u Srbiji.
U čemu je prednost “lokalaca”?
Tu klimu prepoznali su veliki i poznati igrači na svetskom tržištu ali i oni mali i nepoznati a pored Beograda na listi gradova budućnosti u 2024. godini su Leskovac, šampion u kategoriji malih gradova, ali i Kragujevac, Zrenjanin, Subotica i Šimanovci, koji su u vrhu. Svaki od njih je imao specifičnosti koje su ih vinuli u vrh ali zajedničko za sve je to da su taj prestižni status stekli i državnim subvencijama za otvaranje novih radnih mesta.
Pored njih “lokalci” su imali i dodatne povoljnosti poput besplatnog zemljišta, izgradnje ili bar učešća u komunalnoj infrastrukturi. Doduše, postoje i druge lokalne sredine koje sve to imaju a nema ih na ovoj prestižnoj listi. Zato teško napraviti sliku prosečnog stranog investitora kao i to da li su njihovi prevashodni motivi za ulaganje u Srbiji vezani pre svega za iznose subvencija. One su uvedene još 2006. godine a patentirao ih je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić po uzoru na irski i slovenački model.
U to vreme one su se kretale u proseku od 2000 do 4.000 evra po radnom mestu ali od tada pa sve do maja prošle godine, kada su izmenjeni kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja, subvencije su značajno porasle i bile su šarenolike.
Primera radi u 2020. godini prosečna subvencija investitorima po zaposlenom, dostigla oko 30.000 evra. Doduše u taj prosek ulazi i jedna rekordna pomoć države od 144.000 po zaposlenom, što je verovatno i uvećalo ovaj iznos. To su doduše ekstremi pa su procene da su poreskog obveznike Srbije radno mesto kod stranaca od 2006. do sad u proseku košta oko 8.000 evra. Taj novac je uglavnom završavao u prerađivačkoj industriji, a procene su da je država od 2006. do 2022. godine izdvojila po osnovu subvencija nešto više od milijardu evra.
Šta strani investitori kažu
Ipak, strani investitori kažu da nisu samo subvencije razlog što su novac uložili u Srbiju. Pored njih oni, za njih je naša država primamljiva jer su niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada, blizina sirovina potrebnih za proizvodnju,izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta kao i smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta.
Sve to je uslovilo da je od 2012. do 2023. godine zabeleženo oko 35 milijardi evra inostranih investicija. Te pare su stvorile uslove da kod stranog poslodavca radi svaki četvrti zaposleni u Srbiji odnosno oko 350.000. Njihova primanja su raznolika i kreću se od od 500 do čak nekoliko hiljada evra.
– Ove najniže plate karakteristične su uglavnom za tekstilnu industriju i druge grane prerađivačke industrije. Razlog za to krije u činjenici im je država, prilikom dodele subvencije za radno mesto, dala mogućnost da zarade budu 20 posto veća od srpskog minimalca. Zapošljavani su prevashodno radnici srednjeg i nižeg obrazovanja a najviše subvencija dato je industriji a najmanje visokotehnološkim kompanijama koje stvaraju veliki dodatnu vrednost, zapošljavaju visokoobrazovani i dobro plaćeni kadar koji vuče privredu napred inovacija i kreacijama- navode predstavnici sindikata .
Plate tog dobro plaćenog kadra kreću se od 1.000 pa do nekoliko hiljada evra i uglavnom se vezuju za velike međunarodne korporacije koje posluju u oblasti informacionih tehnologija, komunikacija i prodaje. Zbog njih se i značajno podiže prosek zarada u stranim kompanijama,koje se kreću oko 850-900 evra. Važno je da se kaže da značajan broj tih velikih međunarodnih korporacija i reinvestiraju u Srbiji. Neke od njih zapošljavaju i nekoliko hiljada radnika dok kada je reč reč o manjim firmama, pre svega u proizvodnji tekstila i hrane, broj zaposlenih se kreće od 100 do nekoliko stotina radnika.
Strane kompanije investirale 4,4 milijarde evra
Prema podacima NBS u 2022. godini su strane kompanije investirale 4,4 milijarde evra, koliko se procenjuje da je bilo i u 2023. godini. Ako se gleda geografsko poreklo najveći priliv zabeležen je u 2022. godini iz evropskih (65,8 odsto) i azijskih zemalja (32,3 odsto). Pojedinačno Kina je rekorder sa 1,1 milijardu evra, iza nje je Velika Britanija sa nešto oko 270 miliona a treća je Nemačka sa blizu 260 miliona evra.
Što se tiče 2023. godine, u trenutku dok se piše ovaj tekst, na sajtu nisu bili podaci za celu godinu ali je zaključno sa novembrom istaknuto da je u Srbiju ušlo 4,2 milijarde evra.
Najviši priliv iz evropskih zemalja
Prema poslednjim javno raspoloživim podacima, koji se odnose na prilive tokom prva dva tromesečja 2023. godine, najveći priliv zabeležen je iz evropskih zemalja oko 66 i 32 posto iz azijskih zemalja. Posmatrano po zemljama,i dalje je rekorder Kina sa 592,6 miliona evra,dok su se mesta drugih država u poređenju sa 2022. godinom promenila. Tako je Holandije sa 414,7 miliona evra druga, sledi Rumunija sa 124,5 Velika Britanija sa 122,5 i Nemačka sa 117,1 milion evra.
Mihailo Vesović ,direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS za “Blic Biznis” kaže da je evidentno da je Srbija primamljiva za strane investitore i da nije čudo što se nekoliko srpskih gradova i opština našlo u vrhu liste “Evropski gradovi i regioni budućnosti”, Fajnenšal tajmsa.
-Ovo je veliki uspeh jer je praćeno čak 350 evropskih gradova, od Glazgova i Londona do Barselone i on nije slučajan već je plod dugogodišnje investicione politike koja ima za cilj da pored podsticaja stranim ulagačima omogući da u kratkom roku dođe do poželjnih efekata. Primera radi Leskovac je uspeo zbog toga što je imao kompletno opremljenu industrijsku zonu. U vrlo kratkom roku omogućavao je investitorima da imaju ne samo sve priključke za struju, gas, vodu i druge komunalne potrebe nego i dobre puteve za transport i logistiku. S druge strane Beograd je pak prepoznat po sektoru IT usluga, turizma ali i po stilu života, koji je posebno važan za velike multinacionalne kompanije-kaže Vesović.
Podaci o ulaganjima u grane privrede u 2022. godini
Prerađivačka industrija – 1,3 milijarde evra
Proizvodnja guma i plastike – 444 miliona evra
Proizvodnja motornih vozila – 294 miliona evra
Građevinarstvo – 999 miliona evra
Trgovina na veliko i malo – 300 miliona evra
Nekretnine – 226 miliona evra
On dodaje da se težište ulaganja investitora sada premešta iz faze prerađivačke industrije i masovnog zapošljavanja na visoke tehnologije i manje radnika .
– Visoke tehnologije, razvojne istraživačke centre i država je prepoznala njima će davati podsticaje. Subvencije su i do sada bile dobar model za privlačenje stranih investitora koji imaju i druge države u okruženju ali su efekti takve politike ipak najvidljiviji u Srbiji. Ono što je za strance važno kod tih novih tehnologija to je stručna radna snaga. Upravo to je dovelo da je povećana tražnja za inženjerima različitih profila zbog čega je poraslo i interesovanje za prirodnim i tehničkim naukama. Multinacionalne kompanije, koje su u ovoj oblasti, čak “uzimaju” sa poslednjih godina studente i daju im posao sa primanjima koja nisu manja od 1500 evra -objašnjava Vesović za “Blic Biznis”
Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay