Istraživanja sprovođena u razvijenim zemaljama pokazala su da je posledica privatizacije zdravstva uglavnom lošija briga o pacijentima.
Iako zagovornici privatizacije tvrde da ona lekarima pruža mogućnost da posvete više vremena pacijentima i da rade u boljim uslovima, 13 studija objedinjenih u jednu veliku pokazalo je da to uopšte nije slučaj. Šta više, obrnuto je – bolnice koje su privatizovane najčešće gore brinu o svojim pacijentima nego kada su bile državne.
Ovu veliku studiju sproveli su istraživači sa oksfordskog univerziteta, predvođeni dr. Bendžaminom Guderom. Analizom brojnih podataka iz osam zemalja došli su do zaključka da zapravo nema nijednog primera da je privatizacija značajnije unapredila kvalitet zdravstvene nege. Tih osam zemalja bile su Hrvatska, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Južna Koreja, Švedska i SAD.
Zašto se smanjuje kvalitet nege?
Sve što neko želi da kupi, počev od banja preko kompanija do bolnica, može da bude isplativo. Da nije tako, ne bi bilo ni kupaca ovih dobara.
To je naravno slučaj i sa bolnicama. Studije su pokazale da one posle prelaska u ruke privatnika počinju da beleže znatno veće profite nego ranije. Međutim, ovo ne znači da one bolje rade. Veći profit postiže se smanjivanjem troškova a ono obično podrazumeva otpuštanje osoblja i uštede gde god su one moguće. Posledice toga su brojne. Primera radi, pošto je prvo na udaru osoblje koje se bavi higijenom, u privatizovanim bolnicama se beleži rast broja infekcija pacijenata, a neke studije pokazuju čak i povećan broj smrti koje su mogle biti izbegnute.
Ipak, zdravstveni sistemi širom sveta su pod konstantnim pritiskom zbog starenja populacije i nekada nemaju drugi izbor osim da pojedine bolnice ponude na prodaju, tako da se ne nazire drugo rešenje za ovaj problem osim privazitacije ili povećanja budžeta za zdravstvo.
Izvor: The Lancet Public Health
Foto: Parentingupstream, Pixabay