Još jedna tekovina starih Grka koja izaziva dosta polemike, ali isto toliko i potvrda u praksi je surov ili bolno iskren govor. Paresija je starogrčka reč i provlači se i do danas kao izazov i dragocenost.
Ovaj govor bez straha od ma kakvih posledica, stari Grci su izuzetno cenili jer su upravo na iskrenom odnosu prema pojavama i ljudima u jednom polisu videli ključ zdravlja. Paresija se može razumeti i kao razgovor u poverenju između dva prijatelja. U svakom slučaju, Grci su na iskrenost gledali kao na dužnost prema istini i zajedničkom dobru.
Laskavci i dvorske lude
Pošto je danas jedan grčki polis starog veka teže zamisliti baš kao i principe koji su bili na ceni, možda je ljudskoj mašti bliža jedna makijavelijska slika paresije. Makijaveli je pisao da svaki vladar mora da ima oko sebe mudre ljude i da im da slobodu da govore šta misle. Onaj koji drugačije radi, pisao je Makijaveli, biće svrgnut od laskavaca.
Tako da paresija nije ostala kod starih Grka niti je ostala zakopana u redovima grčkih filozofa. Danas se mnogo govori i raspravlja o otvorenom razgovoru, o iskrenosti bez obzira na posledice po onog ko je iznosi.
Još jedna civilizacijski prepoznatjiva slika je dvorska luda ili pajac koji po pravilu svom vladaru govori što on ne želi da čuje, a što je surova istina. Pajaci su blesavi, a mudri. Znaju sve dvorske spletke i nisu emotivno angažovani kada ih iznose pred vladare.
Direktni su i blesavi, pa ih niko za iskrenost ne kažnjava, iako za mnoge dvorane rečena istina je veoma bolna.
Paresija za svaki dan
Daleko od razuzdanog života nekadašnjih monarha i intelektualnih čvorova francuskog postmodernizma, kako svako može da uvede u svoj život paresiju?
Tri su ključna koraka po rečima Džonija Tomsona, profesora filozofije na Oxford-u.
“Podstičite otvorenost”, piše profesor.
“Razlog zbog kojeg je Makijaveli verovao da lidera ‘ruše laskavci’ bio je taj što nikada ne bi znali kako stvari zaista stoje. Svet će goreti dok vi plešete u svom zamišljenom vrtu zadovoljstava i niko neće kupiti vaš proizvod ako ne slušate loše recenzije. U poslovnom svetu kompanije treba da podstiču zaposlene na svim nivoima da otvoreno govore o svojim zabrinutostima, idejama i povratnim informacijama bez straha od odmazde.
Na primer, možete uvesti anonimne obrasce za povratne informacije ili angažovati HR predstavnika da posreduje u svim nedoumicama. Uvek se zapitajte šta vi kao lider možete da učinite? A, možete. Od vas sve polazi.
Paresija prema sebi
“Prihvatite odgovornost. Za Fukoa, jedan od manje cenjenih aspekata paresije nije samo izgovaranje istine moćnima, već i izgovaranje istine samom sebi. Često je teže pogledati sebe u ogledalu i reći: ‘Ostavio si svoj tim na cedilu’ ili ‘To nije bilo tvoje najbolje izdanje’. Pre osam godina, Satja Nadel (Microsoft) je priznao je da je ‘ceo tekst bio potpuno pogrešan i neartikulisan nakon što je rekao da žene u tehnologiji ne bi trebalo da traže povišicu. Javna izvinjenja i iskreno priznanje greške su ono što paresija podrazumeva”, preporuke su profesora Tomsona.
Paresija i pritisak
Treće na šta možete da se oslonite je vasa podrška timu. Podržite svoj tim.
“Većina zaposlenih u srednjim i velikim kompanijama imaju svoje mesto negde na lestvici. Iznad njih su neki ljudi i ispod njih. Važno je da vodite ‘teške razgovore’ sa članovima tima koji greše, ali je takođe važno da stanete u odbranu svog tima pred višim instancama. Posao menadžera je i podneti pritisak. Studija iz 2020. godine otkrila je ono što bismo svi sumnjali: podrška menadžera čini vas srećnijim, posvećenijim i boljim u poslu”, jedan je od saveta Tomsona sa Oxford-a.
Možda je paresija samo za hrabre i odvažne koji ne strahuju od posledica i možda nije manir ovog doba.
Možda je paresija samo zvučna reč koja se odlično uklapa u teorije potekle od starih Grka, Makijavelija ili Fukoa. Ali, niko neće osporiti ljudsku potrebu da sazna istinu ma kako bolna bila. Profesor Tomson upravo zato i daje svoj glas surovoj iskrenosti u govoru jer se, na kraju, jedino takva isplati.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay