Sigurno ste čuli za placebo efekat, poboljšanje simptoma usled očekivanja pozitivnog ishoda. Ali, da li znate za suprotan efekat?
Gospodin A., 26-godišnji muškarac koji pati od depresije, volontirao je u ispitivanju dejstva novih antidepresiva. Nakon rasprave sa devojkom, u stanju konfuzije, došao je hitno u bolnicu i prijavio da je uzeo 29 kapsula odjednom. Misleći da se preodizirao, A. je bio uplašen da neće preživeti – bio je u stanju ozbiljne hipotenzije i izmerenim pulsom od 110. Nakon što su lekari pristigli, utvrđeno je da pilule zapravo nisu bile antidepresivi, već placebo. Naime, popio je pilule koje su sadržale samo običan šećer. Čim je dobio informaciju da je zapravo bio u kontrolnoj grupi i da nije bilo moguće da se predozira, A. je osetio ogromno olakšanje, krvni pritisak mu se vratio u normalu, a puls se snizio na 80. Takav efekat zove se nocebo.
Kako moć sugestije može da vam pogorša stanje?
Ovakvih slučajeva bilo je mnogo širom sveta, pacijenti su iskusili veće negativne efekte ukoliko su bili zabrinuti, odnosno ukoliko su očekivali neželjena dejstva i negativne rezultate terapije. Negativna uverenja dovela su do značajnog pogoršanja simptoma, sporijeg oporavka, pa čak i do pojave bolova.
Naime, u jednom istraživanju grupa pacijenata kojoj je saopšteno da injekcija epiduralnog analgetika uzrokuje osećaj sličan ubodu pčele, prijavila je veći stepen bola u poređenju sa grupom pacijenata kojoj je saopšteno da će osetiti samo blago trnjenje. Takođe, informacija da je primena snažnog analgetika započeta ili prekinuta, dovela je do smanjenja/povećanja osećaja delovanja injekcije kod ispitanika, iako je analgetik kontinuirano primenjivan.
Iako se sa sigurnošću još uvek ne zna zašto se nocebo efekat javlja, poznato je da negativna očekivanja imaju mnogo jači uticaj na nas nego pozitivno razmišljanje – naš mozak je programiran tako da je u stanju pripravnosti i stalno „skenira“ sve moguće opasnosti po naš organizam. Recimo da ste dobili recept za neki lek, zamislite kako bi na vas uticalo upozorenje od lekara: „Jedan od pet ispitanika iskusi neželjena dejstva“, za razliku od: „Četiri od pet ispitanika ne iskusi neželjene efekte“. Ukoliko očekujemo loše ishode, velika je verovatnoća da ćemo to i iskusiti – naš mozak radi sve kako bi nas zaštitio od potencijalne štete.
“Pazite da li mislite ili umišljate”
Pored komunikacije lekara sa pacijentima, međusobna komunikacija i iskustva pacijenata o neželjenim dejstvima takođe padaju pod veo nocebo efekta. Godine 2013. u britanskim medijima se pojavila vest o pojavi bola u mišićima kao nuspojavi statina, leka za snižavanje holesterola u krvi. Nakon što se vest masovno proširila, procenjeno je da je preko 200.000 pacijenata prestalo sa terapijom statina. Kasnije je pokazano da su ovi pacijenti verovatno iskusili nocebo efekat, jer nakon ponovne terapije statinima, nisu imali negativna iskustva. Prestanak terapije usled ovakvih „lažnih“ nuspojava statina doveo je veliki broj ljudi u rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti koje su mogle biti sprečene.
Ispostavilo se da čak i cena ili izgled proizvoda utiču na našu percepciju. U jednoj studiji, 49 ispitanika je isprobalo novu kremu protiv iritacija na koži. Prva grupa je dobila kremu u plavim kutijicama, specifično dizajniranim tako da izgledaju atraktivno, slično ostalim luksuznim brendovima koji postoje na tržištu. Nasuprot tome, druga grupa ispitanika dobila je kremu u običnoj, narandžastoj kutijici. Ispitanicima je rečeno da se povećana osetljivost na bol može javiti kao nuspojava ove kreme. Iako se sastav kreme nije razlikovao, ispitanici prve grupe su prijavili skoro dva puta veći osećaj bola, u odnosu na drugu grupu. Usled samo prividno višeg sadržaja aktivnih komponenti, kreme „skupljeg“ izgleda, izazvale su veći strah od pojave neželjenih dejstava u odnosu na one „jeftinijeg“ izgleda.
Nocebo efekat je najviše zastupljen u kliničkoj praksi, ali je često zanemaren. U kliničkoj praksi se može pogrešno opisati kao neželjeni efekat terapije i na taj način ometati proces oporavka pacijenta, dovesti do pogoršanja simptoma, učiniti terapijske intervencije bolnijim i smanjiti efikasnost kliničkog lečenja ili ispitivanja. Upravo zato, veoma je važno obratiti pažnju na način na koji se pacijentima saopštava dijagnoza kao i na način informisanja pacijenata o nuspojavama nekog leka. Mozak može da nas laže, zato pazite da li mislite ili umišljate.
Marija Rakić
Izvor: Nauka kroz priče
Foto: Geralt, Pixabay