„Ja ne želim da naše igračke budu roditeljima trošak, već ulaganje u njihovo dete. Svaka igračka iz Pertinija pomaže detetu da dođe do nekog novog saznanja. Ako dete ništa nije naučilo, igra je promašaj“, ističe Aleksandar Ignjatović, suvlasnik porodičnog preduzeća Pertini, koji je za svoj kreativni pristup u smišljanju igara za decu dobio zlatnu medalju „Tesline naučne fondacije“ u SAD i nagradu američkog obrazovnog sistema ’American Paradigm schools’.
Koje dete ne bi poželelo da njegovi roditelji proizvode igračke? I to igračke koje su posebne? Dr Aleksandar Ignjatović je imao tu sreću kao dete, a ima je i danas kao odrastao čovek, jer je nastavio da radi ono što su započeli njegovi roditelji – da smišlja originalne, zanimljive i korisne igre za decu.
Aleksandrovi roditelji su osnovali prvo privatno preduzeće u Srbiji za proizvodnju igračaka 1990. godine, u saradnji sa italijanskim partnerima. Nekoliko godina kasnije, nastavili su samostalno da posluju pod nazivom Pertini, iako to nije bilo nimalo lako u vreme kada je Srbija bila izolovana od sveta zbog sankcija.
„Tada je bilo veoma teško proizvoditi kvalitetne igračke kod nas. Ali mojim roditeljima je bilo jako stalo da istraju u tome, kako naša deca ne bi trpela zbog takvih okolnosti u zemlji. To znam iz ’prve ruke’, jer sam i sam u to vreme bio dete i igrao sam se tim igračkama. Deca koja su tada odrastala uz naše igračke, imala su mnogo novih i interesantnih igara u kojima nikada nije bilo agresije. Na tome insistiramo i danas“, ističe dr Aleksandar Ignjatović, sadašnji generalni direktor Pertinija.
Igra je važan deo odrastanja
Zaposleni u ovom porodičnom preduzeću rastu zajedno sa decom, praveći originalne igre za svaku novu generaciju. Ali proizvodnja igračaka je veoma ozbiljan i odgovoran posao. Igra je važan deo odrastanja i sazrevanja i zavisno od vrednosti koje podstiče, može detetu na tom putu mnogo da pomogne, ali i da odmogne, naglašava naš sagovornik, koji je tokom svog školovanja stekao raznovrsna znanja, od menadžmenta, preko psihologije do obuke za privatnog istražitelja. Pored Srbije, gde je završio osnovne, a na kraju i doktorske studije iz oblasti menadžmenta i inovacija u edukaciji, Ignjatović se školovao u Parizu, na Harvardu, u Londonu i na Asworth koledžu u Džordžiji.
Raznovrsna interesovanja i stečeno znanje objedinio je u svom radu, nastojeći da igre koje osmišljava doprinesu inovacijama u obrazovanju dece. Ignjatović je i autor multikulturalnog projekta „Deca kao ambasadori kulture“, koji ima za cilj da deca iz različitih zemalja kroz igru uče o svojoj tradiciji i da je na najbolji način predstave širom sveta.
„Za nas u Pertiniju, igračka je nauka, ljubav, ali i sredstvo koje pomaže deci da zdravo odrastaju. Možda je naša glavna snaga u tome“, ocenjuje Aleksandar, „što uspevamo da kroz naše proizvode i tradicionalni način igre očuvamo ljudske vrednosti u doba kada je veštačka inteligencija uključena u svaki segment proizvodnje, od osmišljavanja do finalizacije proizvoda. Na kraju je i taj proizvod koji dobijemo – veštački. Zato nastojim da kroz ono što radim udružujem ljude koji mogu da doprinesu da deca na kreativan način saznaju što više o svetu koji ih okružuje i da umeju da razgraniče stvarnost od zamki virtuelnog sveta“.
Kako „veštačka stvarnost“ može da utiče na nove generacije, naš sagovornik ilustruje brojnim primerima iz svog rada sa decom. Ona danas prave svoje avatare i žive po pravilima virtuelnog sveta, gubeći osećaj za druge u realnom životu, ali i motivaciju da se u njemu dokazuju. Sve manje znaju i o konkretnim stvarima koje ih okružuju.
„Radili smo test u kome smo deci dali zadatak da žmureći raspoznaju različite materijale. Prepoznala su vodu, vatu, voće, ekran mobilnog telefona – čak i koji je model mobilnog uređaja u pitanju, ali nisu prepoznala gumu, šmirglu, tepih, koru drveta i druge materijale. Mi danas učimo robote da simuliraju ljudska čula, dok istovremeno decu štitimo od vrućine, hladnoće, od svega onoga što mislimo da bi moglo da ih povredi. Ona neće da pipnu šmirglu jer grebe. Pa i život grebe! Tolika prezaštićenost može da onemogući decu da ostvare mnogo toga što je važno za njihov razvoj“, upozorava Ignjatović.
Nagrade za kreativni pristup obrazovanju
Problem, dakle, nije u današnjoj deci. „Nije tačno da ona ne vole klasične dečje igre i sportove, da se sankaju, grudvaju, klizaju… Odgovornost je na nama, odraslima, jer namećemo deci da lakše dođu do virtuelnog sveta, umesto da se potrudimo da im približimo realnost na zanimljiv način“, kaže naš sagovornik, koji kroz svoje igre nastoji da pokaže i kako se u tu svrhu mogu pametno upotrebiti nove tehnologije.
Jedna od takvih igara, „Tesla – potraga za pronalascima“, osvojila je domaće, ali i američko tržište. Ova interaktivna igra, čiji je cilj da upozna igrače sa dostignućima Nikole Tesle, kombinuje tradicionalne društvene igre i pametne uređaje. Dr Aleksandar Ignjatović je za ovu igru 2020. godine dobio zlatnu medalju „Tesline naučne fondacije“ u SAD. Nakon toga je ona vrlo brzo uvedena u američke škole, a njen autor je nedavno dobio i nagradu američkog obrazovnog sistema „American Paradigm schools“.
Srpsko preduzeće ima svoju ćerku firmu na američkom tržištu, na koje je jako teško ući. „Americi svi nude svoje proizvode, jer je to ogromno tržište. Naše igračke bismo mogli jeftinije da izvozimo u SAD kada bismo ih proizvodili u zemljama gde je to isplativije“, kaže Aleksandar, „ali nama je stalo da ih pravimo u Srbiji. Na taj način nastojim da se odužim zemlji u kojoj sam odrastao i da kroz svoj posao doprinesem njenom jačanju“.
Nelojalne igre u svetu igračaka
No, borba za opstanak u proizvodnji igračaka nije igra, ona je jako teška, naročito kad nastupi ekonomska kriza. „Pad tražnje se loše odrazio na ovu branšu u celom svetu. Gde god da odete zatvaraju se prodavnice igračaka, značajno se smanjuju prihodi i zarada. Veliki problem u ovoj industriji je i nelojalna konkurencija. Često se pojavljuju novi igrači koji pokušavaju da uđu na tržište nudeći velike popuste, tolike da ne mogu da ostvare rentabilno poslovanje, ali to je dovoljno da nanese štetu dugogodišnjim proizvođačima i prodavcima“, navodi Ignjatović.
Pertini zapošljava 200, a u sezoni i do 300 radnika, ima 30 svojih prodavnica, od kojih najveći promet prave one koje se nalaze u velikim tržnim centrima. Preduzeće u svojim maloprodajnim objektima, pored sopstvenih, prodaje i igračke poznatih svetskih proizvođača. „Budući da smo malo tržište nije lako obezbediti povoljnu cenu u nabavci. Zato idemo sa manjim maržama na uvozne proizvode, kako bi oni bili pristupačniji za naše potrošače. Trudimo se da cena bude ista kao kada bi neko tu igračku poručio u inostranstvu i platio troškove prevoza“, objašnjava naš sagovornik.
Nikada nećemo odustati od kvaliteta
Ignjatović ističe da najveći deo prihoda ulažu u materijal, robu i širenje proizvodnje, nastojeći da godišnje naprave deset do petnaest novih proizvoda. „Materijali i prevoz su jako poskupeli, ali uprkos tome, mi ostajemo verni našoj politici da nabavljamo isključivo one materijale koji imaju potvrdu da su zdravstveno bezbedni. Ni po koju cenu nećemo odustati od kvaliteta, to nismo radili ni kada je Srbija bila pod sankcijama, ni tokom korone, pa nećemo ni sada, u ovoj krizi“, izričit je generalni direktor Pertinija.
No kvalitetni materijali su samo osnova da se dođe do onoga što je po Aleksandrovom mišljenju najvažnije za jednu igračku – kakvu poruku ona šalje deci. „Ja ne želim da naše igračke budu roditeljima trošak, već ulaganje u njihovo dete. Svaka igračka u Pertiniju pomaže detetu da dođe do nekog novog saznanja. Ako dete ništa nije naučilo, igra je promašaj. Zato me ovo što radim podstiče da ostanem mlad duhom, da negujem radoznalost i zdravu maštu. Ne bih radio drugi posao i da je sto puta isplativiji“.