Više od trećine adolescenata, uzrasta između 15 i 16 godina u EU priznalo je da ima epizode teškog opijanja, čak dva puta više od odraslih.
Pošto se rani početak konzumiranja alkohola povezuje sa opijanjem i u kasnijim periodima života, to predstavlja ozbiljan zdravstveni problem na Starom kontinentu.
U 2019. je u proseku više od trećine (37,4 odsto) adolescenata u Evropskoj uniji imalo epizode teškog opijanja namanje jednom u trideset dana, a to je priznalo svega 18,7 odsto odraslih, odnosno, u proseku svaki peti ispitanik.
To znači da dva puta više adolescenata preteruje u alkoholu u odnosu na odrasle.
Euronews je istražio koje države imaju najvišu stopu opijanja među adolescentima i kako se razlike u konzumaciji alkohola između mladih i odraslih razlikuju u Evropi.
U Danskoj se opijalo najviše mladih
Procenat tinejdžera koji su imali teške epizode opijanja, što se definiše kao konzumacija pet ili više pića u jednoj prilici, u 2019. godini varirao je od osam odsto na Islandu do 59 odsto u Danskoj.
Procentualno najmanji broj mladih ljudi koji su imali epizode teškog opijanja zabeležen je na Islandu i u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, ali je zato u Danskoj taj broj bio najveći.
Stručnjaci smatraju da to možda ima veze sa regulativom. Naime, u Danskoj adolescenti ranije dobijaju pristup alkoholu u odnosu na ostale nordijske zemlje, a i policijske kontrole koje se tiču alkohola su manje stroge, pokazuje izveštaj „Stanje zdravlja u Evropskoj uniji“ za 2022. godinu.
U Danskoj čak i šesnaestogodišnjaci mogu da kupe pivo i vino, dok je starosna granica u drugim državama 18 godina, mada postoje planovi da se ograniči prodaja pića sa više od šest odsto alkohola za osobe uzrasta između 16 i 18 godina.
Samo u pet zemalja procenat mladih koji je imao epizode teškog opijanja bio je manji od 25 odsto – a to su pomenute nordijske zemlje i Portugalija.
Pored Danske, još četiri zemlje zabeležile su zabrinjavajuće rezultate i procenat veći od 45 odsto, a to su Nemačka, Austrija, Slovačka i Hrvatska.
U odnosu na evropski prosek, manje mladih ljudi ima priliku da se opija u Francuskoj i Španiji (34 odsto), kao i Italiji (35 odsto).
Starosne i rodne razlike
Broj epizoda teškog opijanja veći je kod adolescenata, nego kod odraslih u gotovo svim zemljama širom Evrope, sem na Islandu i Norveškoj. Razlike značajno variraju – od -16 procentnih poena na Islandu do 35 u Slovačkoj. U Evropskoj uniji, u proseku je razlika procenata starijih i mladih koji se opijaju u oko 19 procentnih poena.
Samo Island i Norveška imali su negativne brojke, što ukazuje da je teško opijanje češće među odraslima, nego kod mladih uzrasta 15 i 16 godina.
Posle Slovačke, mladi su prednjačili u odnosu na odrasle još i u Austriji (33 procentna boda), Italiji (31) i Bugarskoj (29).
U svim državama, muškarci su češće nego žene imali epizode teškog opijanja. Prema podacima iz 2019. u proseku je 26,6 odsto muškaraca priznalo da je preteralo u alkoholu barem jednom mesečno, u poređenju sa 11,4 odsto žena.
Međutim, to ne važi za adolescente, jer je u Evropskoj uniji 38,1 odsto dečaka imalo takvu epizodu u poređenju sa 36,8 devojčica.
Teško se opijalo više dečaka nego devojčica u 17 zemalja, dok su u 13 država u preterivanju sa alkoholom prednjačile devojčice.
Studije ukazuju da se rodne razlike u konzumaciji alkohola kod odraslih mogu povezati sa različitim kulturološkim očekivanjima i odražavaju tradicionalne rodne uloge. Takođe se mogu objasniti rodnim razlikama u pogledu zaposlenosti i visine prihoda.
Međutim, deluje da se te varijable ne mogu primeniti na adolescente, jer se poslednjih decenija opijanje manje povezuje sa muževnošću, nego što je to bio slučaj u prošlosti, a to pokazuje i studija iz 2019, koja je sprvedena na Univerzitetu u Stokolmu.
Opijanje je takođe jedan od indikatora koji pokazuje koliko često adolescenti piju alkohol.
Udeo onih koji su se opijali više puta među 15-godišnjacima je u 2018. godini varirao od sedam odsto u Irskoj do 42 odsto u Danskoj, dok je evropski prosek bio 22 procenta.
Više od četvrtine (27 odsto) petnaestogodišnjaka u Engleskoj više puta je iskusilo opijanje, odnosno najmanje dva puta u životu.
Udeo petnaestogodišnjaka koji su se više puta napili opao je u većini zemalja Evropske unije u poslednje dve decenije i to sa 41 odsto na 24 odsto za dečake i sa 29 odsto na 20 odsto za devojčice u periodu od 1998. do 2018.
Uprkos tom smanjenju, brojke su i dalje pokazivale da se više od 30 odsto mladih više puta opilo i to u nekoliko zemalja tokom 2018.
Zašto sve manje mladih pije?
Euronews piše da se razlozi za takve tendencije mogu pripisati tehnološkom napretku, društvenim normama, porodičnim relacijama i rodnom identitetu, kao i trendovima u pogledu zdravlja, fitnesa, blagostanja i načina života, navodi se u poglavlju „Trendovi i obrasci u konzumiranju alkohola“ izveštaja „Sprečavanje bezopasne upotrebe alkohola“ Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Oni ukazuju da:
– Pošto su mladi ljudi danas uglavnom uključeni u virtuelnu komunikaciju preko društvenih mreža, imaju manje prilika za konzumaciju alkohola.
– Mladi ljudi možda žele da kontrolišu unos alkohola kako bi izbegli narušavanje svog imidža na društvenim mrežama.
– Manji je društveni pritisak da se konzumira alkohol.
Da li opijanje u mladosti predviđa buduće navike u pogledu konzumacije alkohola?
Ukratko – da. nekoliko studija je pokazalo da se rano opijanje povezuje sa češćom konzumacijom alkohola u poznijim godinama života, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomski rast i razvoj.
Koristeći longitudinalne podatke iz Sjedinjenih Američkih Država istraživači su demonstrirali da pijenje alkohola u detinjstvu, odnosno između 15. i 18. godine, predviđa buduću konzumaciju, a efekat je bio čak primetniji kod žena.
Šteta i rizici
Izveštaj sugeriše da je teško periodično opijanje adolescenata povezano sa nizom štetnih posledica po zdravlje, uključujući gubljenje svesti, povrede, saobraćajne nesreće ili povećan rizik od polno prenosivih bolesti.
Upotreba alkohola u adolescenciji takođe se povezuje sa lošijim uspehom u školi, ali i isključenošću iz društva i vršnjačkim maltretiranjem.
Izvor: Euronews Srbija
Foto: Pixabay