Živimo u vremenu koje predstavlja prekretnicu u odnosu između ljudi i mašina, a da li će veštačka inteligencija biti dobar sluga ili loš gospodar ne zavisi samo do onih koji je stvaraju, već i od nas koji je koristimo. Šta je svrha veštačke inteligencije, kakva su dosadašnja iskustva u primeni ovih alata u domaćoj kreativnoj industriji i gde su etičke granice kada upotreba može preći u zloupotrebu? Kako se preduzeća u Srbiji štite od bezbednosnih rizika, zašto preko dve petine firmi i dalje nema definisane procedure ili se oslanja na nepisana pravila po proceduri „uzmi telefon pa pitaj“? Da li smo u revolucionarno doba inovacija dovoljno svesni kakvu revoluciju bi donela upotreba ćirilice i zašto ne koristimo dovoljno njenu kreativnu moć da se na tržištu izdvojimo od drugih?
Odgovore na ova i druga važna pitanja o tome koliko način na koji sada koristimo tehnologije određuje našu budućnost dali su stručnjaci iz različitih oblasti na najnovijoj konferenciji „Dan internet domena Srbije“, DIDS 2024, koju svake godine, povodom obeležavanja početka registracije .rs domena, organizuje Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). U saradnji sa organizatorom, objavljujemo neke od najvažnijih tema o kojima se diskutovalo na ovoj konferenciji.
Periskop
6. PORTUGAL – POLA VEKA OD „REVOLUCIJE KARANFILA“: Umor od lošeg života
Dok u Portugalu teku pripreme za obilježavanje 50 godina od „karanfil revolucije“, kojom je okončana višedecenijska diktatura, na vanrednim izborima neočekivano je trijumfovala ekstremna desnica, sa više od milion osvojenih glasova.
8. MIRIŠLJAVI POTOP IRANSKIH FINANSIJA: Bura u šolji čaja
Javne finansije u Iranu desetkovala je korupcionaška afera, koja nije povezana ni sa velikim infrastrukturnim projektima, ni sa nuklearnim programom, već sa – čajem. Debsh Tea, najveća nacionalna kompanija za proizvodnju čaja, koja kontroliše i 80% uvoza ovog napitka u Iran, optužena je za proneveru 3,4 milijarde dolara subvencija. To je najveća prevara u istoriji Islamske Republike Iran, čiji iznos premašuje 3% državnog budžeta, preko 80% ukupnog budžeta Ministarstva obrazovanja i više od 90% budžeta Ministarstva zdravlja.
10. RASPRAVA PRED KRAJ SKIJAŠKE SEZONE U ŠVAJCARSKOJ: Zašto Balkanaca ima manje nego snega?
U Švajcarskoj, gde u alpskim skijaškim centrima zbog velike visine sezona traje i do početka maja, sada se povela rasprava o tome zašto među domaćim gostima ima manje od 2% onih koji vode poreklo sa Balkana. Budući da iseljenici iz tog dela Evrope čine znatan deo stalno nastanjenog stanovništva u ovoj planinskoj zemlji, za švajcarske ugostitelje manjak Balkanaca je propuštena, a značajna poslovna prilika. Za vlasti je to neiskorišćena šansa za bolju integraciju migranata u društvo u kome je skijanje važan deo kulturnog identiteta.
Biznis
14. UKLANJANJE STARIH OBJEKATA U SRBIJI: Država zaboravila da reguliše rušenje
Kod nas se samo podrazumeva da pojedini objekti moraju da se ruše. U Zakonu o planiranju i izgradnji nema tog odeljka, ne postoje licence za izvođače radova niti školska sprema, čak ni predmet u obrazovnom sistemu koji bi obučavao stručnjake, pa se izvođači snalaze kako znaju i umeju. Pri tom, rušenje starih objekata u Srbiji košta više hiljada evra. Jedan od razloga je to što se građevinski otpad ne selektuje i ne koristi pri novoj gradnji već odlazi na deponije, uglavnom divlje. U Evropskoj uniji izvođači radova često ne naplaćuju rušenje, ali zaradu imaju od reciklaže materijala koje preuzimaju.
16. KOLIKO DOMAĆI IZVOZNICI MOGU DA SE OSLONE NA KOOPERANATE U SRBIJI: Retko i nestabilno
Kada se pomene lanac dobavljača u Srbiji, po pravilu se odmah pomisli na domaće firme koje uspešno izvoze za strane partnere. Ali šta je sa dobavljačima i podizvođačima domaćih izvoznika? Većina uspešnih proizvođača koji plasiraju robu na strana tržišta kaže kako su primorani da se oslanjaju samo na sebe, jer male firme koje bi mogli da angažuju kao dobavljače ili podizvođače nemaju potrebne kapacitete i znanje, a država ne nudi odgovarajuće programe da se takva situacija poboljša.
18. OPREMANJE DEČIJIH IGRALIŠTA: Kad je deci dobro, svi su na dobitku
Domaći proizvođači opreme za dečija igrališta kažu da je u Srbiji značajno poboljšan kvalitet rekvizita i bezbednost ovih prostora namenjenih najmlađim stanovnicima, ali da bi više pažnje moralo da se posveti održavanju. Dečija igrališta se najviše grade na zahtev opština i gradova, a među ostalim naručiocima su tržni centri, hoteli, restorani ili privatni investitori koji grade stambene komplekse. Sprave koštaju od tridesetak hiljada dinara za najjednostavnija igrališta, do više stotina hiljada za multifunkcionalne komplekse, a najskuplja podloga je od reciklirane gume.
Finansije
22. KOLIKO JE ISPLATIVO SKLADIŠTENJE ROBE: Silose nema ko da kupi
U oglasima nema puno ponuda za kupovinu ili iznajmljivanje silosa, a i za one malobrojne nema prevelikog interesovanja. Nešto je dinamičnije kod firmi koje se bave izgradnjom silosa. Njima se javljaju uglavnom skladištari koji proširuju kapacitete, ali su i oni oprezni jer nesigurno tržište koči ukrupnjavanje u tom sektoru, dok za mala i srednja domaćinstva silos nije isplativ.
24. OSIGURANJE ŽIVOTINJA I KUĆNIH LJUBIMACA U SRBIJI: Ljubimci na čekanju
Za razliku od zapadne Evrope, gde je osigurano preko 70% kućnih ljubimaca, pokušaj jedne osiguravajuće kuće da tu uslugu pre nekoliko godina ponudi kod nas je propao. U međuvremenu se značajno povećao broj kućnih ljubimaca u Srbiji i potrošnja na njihovu ishranu i lečenje, pa sada druga osiguravajuća kuća planira da ponudi takav paket osiguranja. S druge strane, osiguranje ostalih životinja, uglavnom za uzgoj, raste u poslednjih pet godina. Neke osiguravajuće kuće nude polise osiguranja i za egzotične životinje u zoološkim vrtovima ili van njih.
26. FINANSIJSKE INSTITUCIJE I DIGITALNA IMOVINA: Obveznica u vidu tokena umesto kredita
Ako bi kompanije izdale obveznicu u vidu tokena na blokčejnu, a ne na tradicionalan način preko Centralnog registra HoV, i firme i finansijske institucije bi bile na dobitku. Kompanije time zaobilaze uzimanje kredita od banaka u doba recesije i visokih kamatnih stopa i dobijaju pristup novim investitorima direktno bez posrednika. S druge strane, finansijske institucije mogu da učestvuju kao pokrovitelji i agenti u emisiji tokenizovanih obveznica, a dobijaju i pristup novoj finansijskoj aktivi koja ranije nije postojala, navodi jedan od primera o novim mogućnostima oživljavanja domaćeg tržišta kapitala Bogdan Vujović, pravni savetnik, specijalista za digitalnu imovinu.
Temat: Kakvo društvo grade inovacije – Čovek odgovara za ono što stvara
29. UTICAJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE NA KREATIVNA ZANIMANJA: Ljudi i mašine u istoj kancelariji
Iskustvo stručnjaka koji rade u kreativnim zanimanjima pokazuje da veštačka inteligencija može mnogo da pomogne u „pešačkim“ i poslovima koji se ponavljaju, ali ne i da zameni ljudski um kada treba stvoriti nešto jedinstveno. Primena veštačke inteligencije je jako korisna u oblastima kojima i sami vladamo, jer tada smo sposobni i da kontrolišemo dobijene rezultate. Ali ako je upotrebljavamo za stvari koje ni sami ne poznajemo, to otvara vrata za rizike i etičke stranputice.
31. ZAŠTO POSTOJI TOLIKI STRAH OD VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Ljudi se plaše onoga što ne razumeju
Da bismo stekli objektivan odnos prema veštačkoj inteligenciji, njenim prednostima i rizicima, potrebno je da razumemo kako ona funkcioniše, da pravila o njenoj upotrebi donosimo kroz društveni dijalog i da u primeni ovih alata nikada ne zaboravimo da tehnologija treba da služi ljudima a ne obrnuto, ističu za B&F Slobodan Marković i Marijana Borković, moderatori panela „Početak velike promene“.
32. PREKRETNICA IZMEĐU UTOPIJE I DISTOPIJE: Biće nekako, a kako, zavisi i od nas
Sudbina našeg vremena je upravo u tome da ono predstavlja prelomnu tačku između utopije i distopije. Ko odlučuje o tome šta će od toga biti? Oni gore, ili mi koji smo birali na izborima te što sede gore? „Mozak“ koji nije ljudski, ili mi, ljudi koji stvaramo i koristimo taj veštački mozak?
34. KAKO SE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA ŠTITE OD BEZBEDNOSNIH RIZIKA: Nema krova bez temelja
Mada najnovije istraživanje RNIDS-a pokazuje da su mala i srednja preduzeća u Srbiji znatno unapredila neke vidove zaštite svojih informacionih sistema, preko dve petine njih i dalje gradi „krov bez temelja“, jer nemaju bilo kakva definisana pravila i procedure, ili se oslanjaju na nepisana pravila.
36. МОЖЕ ЛИ СЕ ИЗВОЗИТИ НА ЋИРИЛИЦИ: Прави избор за храбре
То што имамо тако велики проблем да у свету пласирамо нашу робу на ћирилици, вероватно значи да можемо да урадимо неку велику ствар баш са ћирилицом, која је ретка и другачија. Неко, ко је довољно храбар, то ће и учинити, поручују домаћим предузећима стручњаци којима је креативност професија.
39. Ћирилички фонтови на поклон
Intervju
40. NIKOLA KOVAČEVIĆ, MAJSTOR ZA FRANCUSKA JELA IZ 19. VEKA: Kako se kalio Bistromat
Zgrada u Zemunu, sagrađena daleke 1909. godine, „ugostila“ je u svom salonskom stanu jedan neobičan restoran pod imenom Bistromat. Ovde gosti sede oko cele kuhinje, mogu da razgovaraju sa kuvarom i da gledaju kako im sprema francuska jela iz 19. veka. Vlasnik ovog objekta i glavni kuvar je Nikola Kovačević, koji se prethodno kalio u najelitnijim beogradskim hotelima i na prekookeanskim brodovima. U međuvremenu je, kako bi zaradio dovoljno novca da otvori svoj restoran, kalio i čelik, u najbukvalnijem smislu – radeći kao potkivač konja.
Skener
44. SMEŠTAJ STRANIH RADNIKA: Jedni u „džambo“ kontejneru, drugi u razvaljenoj zgradi
Najveći broj radnika iz Srbije koji rade u inostranstvu ne spava po hotelima i hostelima jer je takav smeštaj preskup i nepraktičan za poslodavce, pa su tako i oni koji dolaze kod nas pretežno smešteni u kolektivnim „džambo“ kontejnerima ili paviljonima. Najgore prolaze radnici iz azijskih zemalja, pogotovo ako rade na crno, koje inspekcije pronalaze i po razvaljenim zgradama. Obrazovana i imućnija manjina među migrantima nerado kupuje stanove u Srbiji, već smeštaj uglavnom iznajmljuje.
46. DA LI ĆE FAKULTETSKE DIPLOME „DEVALVIRATI“ U BUDUĆNOSTI: Malo sutra
Globalna kampanja da je visoko obrazovanje „prevaziđeno“, te da se može dobiti posao i u visokorangiranim, dobro plaćenim poslovima i bez fakultetske diplome, zahvatila je i Srbiju. Ipak, istraživanja u svetu pokazuju da se kompanije i dalje radije opredeljuju za visokoobrazovane kandidate. To potvrđuju i domaći poslodavci, koji ističu da je omalovažavanje obrazovanja destruktivno po napredak društva.
Nove tehnologije
50. SOFTVER SRPSKOG STARTAPA OMOGUĆAVA KOMUNIKACIJU SA GLUVIM OSOBAMA: Avatar za opšte dobro
Đorđe Dimitrijević je zajedno sa četvoricom kolega razvio softver SignAvatar, koji unosi veliku promenu u živote gluvih ljudi jer prevodi govor u znakovni jezik. Trenutno ga koriste Železnice Srbije na stanici Prokop, a u planu je njegova primena u Severnoj Makedoniji i na američkom tržištu.
Nauka
52. ZAŠTO NAUKA NE MOŽE DA REŠI DRUŠTVENE SUKOBE: Mit o „nesvrstanim“ podacima
Suprotno popularnoj slici naučnika kao monaha koji se zavetovao da će isključivo služiti istini, nauka je od samih svojih početaka bila oblikovana aktuelnom politikom i kulturnim vrednostima u nekom društvu. Da nauka nema moć da zaobiđe razlike u uverenjima, jasno smo uvideli tokom pandemije korona virusa, kada je politička polarizacija među samim naučnicima i te kako bila odgovorna što je bolest izmakla pravovremenoj kontroli. Pokušaji naučne „racionalizacije“ politike, zasnovani na stavu da je nauka pročišćena od ideologije i da naše političke protivnike samo treba informisati o „tačnim“ naučnim dokazima – opasni su za demokratiju, tvrdi američki naučnik Tejlor Dotson.
Koktel
54. NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU UZGAJA SE I U SRBIJI: Umesto vinograda kod Negotina raste šafran
Cvet šafrana poznat je kao najskuplji začin na svetu – jedan kilogram osušenog tučka ove biljke košta najmanje 2.000 dolara, što i ne čudi jer je za kilogram potrebno ubrati između 150.000 i 200.000 cvetova. Uzgajanjem „začina nad začinima“ već sedam godina bave se Neda i Saša Nikolić, prosvetni radnici iz Negotina. Nikolići su prvi u Srbiji, 2017. godine, počeli da se bave uzgajanjem šafrana. Sada ga u ataru sela Tamnič imaju na 40 ari i jedini u Srbiji prodaju suv začin.
56. DA LI SU BICIKLI PRISTUPAČNI PROSEČNOM POTROŠAČU U SRBIJI: Malo smo prikočili
Bolji bicikli u Srbiji trenutno koštaju od 80.000 do 100.000 dinara, profesionalni dostižu cenu i do nekoliko hiljada evra, ali većina kupaca u Srbiji bira najjeftiniji model za oko 20.000 dinara. Tokom pandemije, povećala se i prosečna potrošnja za najpopularnije dvotočkaše, ali se pad standarda odrazio i na ovu industriju, kažu proizvođači bicikala, kojima najviše smeta neregulisana prodaja polovnjaka sumnjivog porekla i kvaliteta.
Komunikacije
60. BESMISLENI SASTANCI GUŠE KORPORACIJE: Prekovremena razglabanja
Gomilanje beskorisnih priča u korporacijama o tome šta bi trebalo da se obavi umesto da se radi izmiče kontroli i predstavlja glavnu pretnju vekovnom mitu o kapitalističkoj delotvornosti i produktivnosti. Istraživanja pokazuju da se samo na pripremu redovnog nedeljnog sastanka sa izvršnim direktorom u jednoj multinacionalki, potroši 300.000 radnih sati godišnje.
Reprint
62. NEMAČKE KOMPANIJE POSTALE GLAVNE METE ZA PREUZIMANJA: „Skakavci“ pred vratima
Više od 60 odsto najvećih nemačkih kompanija koje su obuhvaćene DAX indeksom na Frankfurtskoj berzi je sada u vlasništvu anglosaksonskih investicionih fondova. Predviđa se da bi još 27 nemačkih kompanija koje se kotiraju na berzi mogle da postanu meta hedž fondova u sledećih 18 meseci. Ohrabreni padom nemačke privrede, takozvani aktivni investitori, poznati i kao „skakavci“, ustremili su se na kompanije u Nemačkoj, procenivši da su u ovom trenutku „bogom dane“ mete koje vredi očerupati, piše Thomas Trares, ekonomista i privredni novinar iz Berlina.
Vremeplov
64. SPORTSKI ŽIVOT U OKUPIRANOM BEOGRADU: Utakmica za puko preživljavanje
Tokom bombardovanja Beograda 1941. godine uništena su gotovo sva sportska igrališta, a klubovi su pod okupacijom zapali u takvu nemaštinu da nisu imali čak ni rezervnu loptu. Pojedini sportisti su završili u nemačkom zarobljeništvu, mnogi su loptu zamenili puškom u borbi protiv okupatora, a oni koji su ostali u Beogradu većinom su napuštali sport jer od njega više nije moglo da se živi. Na beogradskim ulicama fudbal su sa velikom radošću igrala još samo deca, na žalost džangrizavih penzionera.