Skoro polovina kompanija koje su podnele ili se spremaju da podnesu zahtev za pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine planira investicije na tim lokacijama, trećina je u postupak ušla kako bi postali vlasnici građevinskog zemljišta, dok 11% planira da proda placeve, pokazalo je NALED-ovo istraživanje o efektima ukidanja naknade za konverziju, koje je predstavljeno na sednici Saveza za imovinu i investicije.
Od privrednika koji su se u anketi izjasnili da planiraju nove investicije na ovom zemljištu, dve trećine (66%) ulagaće u proizvodne i energetske objekte, kao i skladišni prostor. Svaki četvrti namerava da gradi stambeno-poslovne objekte.
Prema rečima Jasmine Radovanović, vodeće savetnice za imovinu i investicije u NALED-u, za osam meseci, od kada su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, podneto je 2.169 zahteva za konverziju bez naknade, od čega je pozitivno rešeno već više od polovine.
– Za više od decenije, koliko je konverzija uz naknadu bila na snazi, brojni hektari građevinskog zemljišta su bili praktično zarobljeni, a samim tim i zaustavljene investicije, što je značilo i manje novca u budžetu i manje radnih mesta. Kada je reč o kretanjima građevinske industrije tokom prošle godine, statistika izdatih građevinskih dozvola pokazuje relativno mali međugodišnji rast od 1,4%. Prema našim analizama, broj podnetih zahteva za lokacijske uslove bio je niži za 5,1% u odnosu na 2022. Takođe, i predračunska vrednost radova lane je bila niža za više od četvrtine (26,4%) nego godinu dana ranije. Inicijalni rezultati ukazuju da bi omogućavanje konverzije moglo da doprinese da se taj trend preokrene – navodi Radovanović.
Problem građevinske dozvole
Trećina anketiranih preduzeća očekuje da će njihove investicije nakon završene konverzije iznositi od 500.000 do milion evra, svako peto uložiće od milion do pet miliona, dok 17% navodi da će nakon konverzije investirati više od pet miliona evra. Prosečna površina građevinskog zemljišta koje je predmet zahteva za konverziju prema rezultatima istraživanja iznosi 3,5 hektara. Ukupno posmatrano za građevinsko zemljište površine oko 1,2 miliona kvadratnih metara trenutno se planiraju investicije u iznosu od 88 miliona evra.
Među ispitanicima preovlađuju očekivanja da će omogućavanje konverzije imati pozitivne efekte na rast zaposlenosti nakon realizacije investicija koje privreda planira. Polovina firmi navodi da će investicije koje će realizovati nakon što obave proces konverzije zemljišta dovesti do povećanja broja angažovanih radnika, dok nešto više od trećine, tačnije 36% navodi da će investicije možda dovesti do povećanja broja zaposlenih. Oni koji očekuju povećanje zaposlenosti, navode da će broj novih radnih mesta nakon realizovanja investicije u proseku biti oko 50.
– Mnoge proizvodne firme, uključujući i Neoplantu, odustajale su od projekata proširenja svojih kapaciteta zbog nemogućnosti dobijanja građevinske dozvole za izgradnju. Mi smo uspešno sproveli postupak konverzije bez naknade i već smo pokrenuli projekat instalacije solarnih panela za koji smo u postupku dobijanja građevinske dozvole, i to će nam doneti ogromne energetske uštede. Privreda je i te kako zadovoljna, ovo je šansa da se dalje razvijamo. To je prilika i za nova radna mesta, a to znači i više novca za državu, koja je i najviše gubila dok je na snazi bila konverzija uz naknadu – istakao je Aleksandar Vujošević, direktor pravnog sektora Neoplante.
Čak 90% ispitanika zadovoljno je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji u pogledu omogućavanja konverzije i otprilike isti procenat navodi da će ova reforma imati pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.