Širenje upotrebe veštačke inteligencije bi do 2030. godine moglo povećati potražnju za bakrom za milion tona godišnje, tvrdi glavni ekonomista Trafigure, multinacionalke koja se bavi trgovinom bezanskom robom.
Saad Rahim je do pomenutog zaključka došao posmatrajući rast tražnje za ovim metalom u data centrima koji blisko rade sa kompanijama iz oblasti veštačke inteligencije. Budući da je za treniranje veštačke inteligencije potrebna ogromna količina podataka, data centri su neizostavna stavka u njenom razvoju. A data centri su fizički postojeća postrojenja sastavljena od mnošva jakih servera, koja troše ogromnu količinu električne energije. Za njihovu izgradnju potrebno je mnogo komponenata, među kojima i onih deficitarnih na tržištu kao što su čipovi. Ali i bakar.
Zalihe bakra su sve manje, a tražnja za njim raste već godinama. Ona je i pre razvoja veštačke inteligencije rasla zbog zelene tranzicije, budući da je ovaj metal odličan provodnik električne energije.
Osim u energetici postojala je velika potreba za njim i u data centrima. U njima se koristio u kablovima za napajanje, sabirnicama, električnim konektorima, razvodnim trakama… Prema nekim procenama, za data centar koji troši jedan megavat potrebno je između 20 i 40 tona bakra. A snaga i broj data centara bi trebalo da se povećavaju u narednim godinama.
Pod pretpostavkom da će se veštačka inteligencija razvijati ovim tempom i da će i ubuduće rasti snaga data centara, potrošnja bakra će skočiti sa 197.000 tona koliko je iznosila u 2020. na 238.000 tona u 2030. te na 293.000 tona u 2040. godini.
Izvor: Mining.com
Foto: disign, Pixabay