Centralne banke širom sveta, ali i mali investitori, mesecima unazad agresivno kupuju investiciono zlato, šaljući tako cene istog na nove rekordne iznose, ne bi li svoja sredstva spasili makroekonomskih i geopolitičkih neizvesnosti.
U ponedeljak spot cena zlata iznosila je 2.440 dolara po unci, što ga čini 17 odsto skupljim nego početkom godine, u svetlu poslednje u nizu geopolitičkih kriza: pada helikoptera i smrti iranskog predsednika kao i zabrinjavajućeg zdravstvenog stanja saudijskog kralja.
Tokom cele prošle godine potraživano je oko 4.700 tona zlata, nasuprot 3.628 tona koje su iskopane i obrađene, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato.
Među centralnim bankama sveta u ovoj ekonomskoj utakmici ima i pobednika.
Uzbekistan jedan od najvećih prodavaca zlata u 2023. godini
U prvom kvartalu ove godine Centralna banka Uzbekistana bila je najveći neto izvoznik zlata u svetu, sa izvozom od 10,9 tona dragocenog metala u martu i 11,8 tona u februaru. Na drugom mestu u martu našao se Tajland sa prodatih 9,6 tona zlata.
Ovi podaci u korak su sa dosadašnjim trendom. Tokom cele 2023. Uzbekistan je bio 2. po redu prodavac zlata, odmah iza svojih komšija Kazahstana. Obe banke krenule su u masovnu rasprodaju zlata u sklopu rebalansa sopstvenih rezervi. Obe banke kupile su tokom poslednjih par godina velike količine dragog metala u susret neizvesnostima povezanim sa pandemijom COVID-19.
Takođe, Uzbekistan ima prirodnu prednost kao prodavac zlata jer je istovremeno i veliki proizvođač. Tokom 2022. godine, proizveli su 110,8 tona zlata, što ih čini 10. najvećim proizvođačem na svetu, prema podacima Svetskog saveta za zlato, a prošle godine su izvezli zlata u vrednosti od 8,2 milijarde dolara.
To je bonanza za uzbekistansku ekonomiju, koja je prošle godine zabeležila rekordno visok trgovinski deficit od 13,7 milijardi dolara. Lokalna valuta zemlje, uzbekistanski som, takođe je pod pritiskom i u dužem je višegodišnjem padu. Som je pao za 10% u odnosu na američki dolar samo u poslednjih 12 meseci.
Povećanje proizvodnje zlata za 50 odsto
Prema izveštaju AFP-a u martu, u Uzbekistanu bi moglo da se nađe mnogo više zlata jer veliki deo zemlje u zemlji tek treba da bude istražen u potrazi za zlatom.
Uzbekistanski predsednik Šavkat Mirzijojev naredio je povećanje proizvodnje zlata za 50 odsto do 2030. Zlatna groznica otvara radna mesta u zemlji, preneo je AFP. Zemlja je legalizovala privatno kopanje zlata 2019. godine, a bilo kojim pronađenim zlatom se mora trgovati preko njene centralne banke.
Uzbekistan je izvezao zlata u vrednosti od 2,66 milijardi dolara u prvom kvartalu ove godine, što je činilo oko 40 odsto ukupnog izvoza zemlje, navodi Kun.uz, pozivajući se na zvanične podatke.
Izvor: BusinessInsider/Blic
Foto: Pixabay